06. 09. 2020

Neće biti srpska Sparta

Ne verujem da će "sadašnja opozicija u Crnoj Gori formirati marionetsku vladu Aleksandra Vučića i od Crne Gore napraviti srpsku Spartu", ali ni da će Milo Đukanović u budućnosti biti "crnogorski Milan Milutinović", izjavio je u intervjuu FoNetu programski direktor Demostata Zoran Panović,

On je, u serijalu razgovora Kvaka 23, procenio da predstavnici crnogorske opozicije, ukoliko formiraju vladu, "imaju elegantno rešenje da, uz evroatlanski strateški kurs, postanu moderni političari koji su rado viđeni u Briselu u međunarodnoj zajednici".

Panović je novinarki Danici Vučenić rekao da "strukturalno nisu tačne" ocene kako Crna Gora nije menjala vlast od 1945. godine, ukazujući da one spadaju u domen banalnosti i medijske atraktivnost.

Kako je ocenio, svojevremena pobeda Đukanovića  u frakcijskom sukobu unutar DPS sa Momirom Bulatovićem, "imala je veći značaj za crnogorsko društvo i državu, nego 5. oktobar za Srbiju".

Crna Gora je tada "radikalno krenula drugim pravcem koji se završio vraćanjem nezavisnosti, članstvom u NATO i  nepovratnim putem za Evropsku uniju“, podsetio je Panović, koji smatra da Srbija, za razliku od Crne Gore, "ništa od toga još nije rešila“.

"Sem što ima nešto bolje ekonomske parametre nego ranije, nalazi se u istim dilemama", objasnio je on, mada je izvesno opravdanje za Srbiju našao u specifičnoj situaciji oko Kosova.

"Ni jedna bivša jugoslovenska republika nema Kosovo, koje kao problem prevazilazi snagu Srbije, odnosno bilo bi jednak problem i Kini i Rusiji i teško da će uskoro biti rešeno, bez obzira na sve pokušaje“,  uveren je Panović.

On, kao "paradoks", vidi to što je  "Đukanović uspostavio sistem lične vlasti“, ali je istovremeno uradio "velike stvari za Crnu Goru na planu proevropske emancipacije“.

Prema Panovićevom mišjenju, Đukanović je na neki način "izmislio" model stabilokratije i nema partije u Evropi kojoj DPS, nije ideal, naročito liderima poput Orbana, Vučića, Kačinjskog, ali je, uz sve optužbe za korupciju i kriminal, bio motor ka evroatlanskim integracijama“.

Kako je primetio, ako "opozicija postane vlast ima elegantno rešenje da izbaci Zakon o slobodi veroispovesti, da se pozabavi rešavanjem kriminala i korupcije, ali da strateški ostane na evroatlanskom putu“.

Panović ne veruje da bi nova vlast sastavljena od pobednika izbora "bilo šta menjala i u pogledu priznanja Kosova, jer bi svako odstupanje od strateških tačaka politike Crne Gore bilo odsustvo zrelosti i avanturizam u koji bi Crnu Goru rado gurnuli neki jurodivi krugovi u Srbiji“.

Kako je rekao, "ne treba imati iluziju da će neka srpska manjina vladati Crnom Gorom i praviti neku srpsku Spartu, možda kada bi je vodio Andrija Mandić, ali pošto su tu i Dritan Abazović i Aleksa Bečić, sigurno je da neće formirati marionetsku vladu Aleksandra Vučića, ma koliko bi on to voleo“.

"Zašto bi predstavnici sadašnje opozicije, možda buduće vlasti u Crnoj Gori, prokockali šansu da budu moderni političari, koji će biti viđeni u Briselu, da bi zadovoljili Matiju Bećkovića ili neke julovsko-radikalske krugove u Beogradu", upitao je retorički Panović.

Osim toga, "veliko je pitanje u kojoj su meri Srbi u regionu spremni da budu uz lidera Srbije, kao 90-ih", napomenuo je on i ocenio da, za sada, "najveću autonomiju pokazuju Srbi u Hrvatskoj", dok je Milorad Dodik "pragmatičan i sutra će biti dobar sa nekim drugim liderom Srbije, jer ima ambicije da u trajanju dostigne Mila Đukanovića".

Upitan o ulozi Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori, naročito u predizbornoj kampanji, Panović je odgovorio da je "Đukanović napravio grešku kada je zakonom pokidao tu bitnu liniju, pokušavši bez potrebe da napravi rez“.

"Sukob oko crkve je sukob dva nacionalizma", ali Panović lično zna mnogo ljudi u Crnoj Gori koji se izjašnjavaju kao Crnogorci,  koji su glasali na referendumu za nezavisnost, a koji idu u crkvu koja se zove Srpska pravoslavna crkva".

Zato smatra da bi "u politici neke stvari trebalo raditi prećutno, naročito kada većina ide da se moli na jednom mestu, bez obzira kako se to mesto zove".

Govoreći o mogućoj kohabitaciji u Crnoj Gori, on je ocenio da "autokratski režimi kohabitaciju, koja je demokratska institucija, doživljavaju kao noćnu moru“ i konstatovao da je "kohabitacija lakše izvodljiva u Hrvatskoj", ali i da su društva u regionu suštinski "mala za jakog predsednika i jakog premijera“.

Panović nije siguran kako će se stvari odvijati u Crnoj Gori, da li će Đukanović, kao predsednik, biti i lider jake opozicije ili će pobednici na izborima, kroz otvaranje kriminalnih afera i razne anketne odbore, pokušati da mu skrate mandat, ali je siguran u to da aktuelni predsednik "neće biti crnogorski  Milan Milutinović“.

On ne misli da je, uprkos podršci "Vučićeve medijske mašinerije opoziciji u Crnoj Gori“, predsednik Srbije lično "oduševljen time da DPS i Đukanović izgube vlast".

"Svaki „režim lične vlasti oseća se ugroženim kada gleda nestanak drugog režima lične vlasti", obrazložio je Panović i proceni da je Vučić, za razliku od svojih propagandnih "kerbera", veoma svestan "direktne analogije“.

Ukazujući da su odnosi Srbije i Crne Gore "suštinski jako loši", on je rekao da  bi trebalo imati u vidu i "dugotrajne i složene odnose Mila Đukanovića i SNS", koji su se kretali, od podrške DPS-a Srpskoj naprednoj stranci 2012. godine i veoma bliske saradnje, do činjenice da Vučić ni jednom nije posetio Crnu Goru zvanično“.

Panović je, analizirajući regionalni kontekst, naglasio da je Crna Gora imala šansu da, posle Slovenije, bude najbolja postjugoslovenska tranzicija, "Jugoslavija u malom", ali da je Đukanovićeva vlast "skliznula u jednu vrstu nacionalizma“.

Kako je objansio, "to što nema Jugoslavije, ne znači da kriza u regionu nema jugoslovenski karakter“, što pokazuju i izbori u zemljama regiona, koji su "unutrašnje pitanje svih".

Prema mišljenju Panovića, to govori da "stvari ovde nisu završene i da, gledano kroz istorijsku perspektivu, uvek zavise od međunarodne konstelacije“. (kraj) zvs/dac