13. 09. 2020

Najveći aligator u bari

Vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine je bez „međunarodnog pravnog dejstva“, izjavio je u intervjuu FoNetu redovni profesor međunarodnog javnog prava na Univerzitetu u Notingemu Marko Milanović i ocenio da je to "forma obećanja“ u službi kratkoročnog predizbornog interesa aktuelne američke administracije.

Osvrćući se na posledice sporazuma po odnose sa Kinom, Rusijom, Evropskom unijom (EU), arapskim zemljama i zaokret ka Americi, on je u serijalu Kvaka 23 konstatovao da je "pitanje promene spoljne politike Srbije teško za odgovor“.

"Srbija nema spoljnu politiku, nema strategiju, niti ciljeve spoljne politike, a ni plan kako da ih ostvari“, ocenio je Milanoić u razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić.

Odluku Srbije da otkaže vojne vežbe sa Rusijom i Belorusijom i razgovore koje je predsednik Aleksandar Vučić vodio sa nekoliko šefova država ili vlada u proteklih nekoliko dana, on je smestio u kontekst "kontrole štete“.

Kako je objasnio, razne tačke sporazuma o ekonomskoj normalizaciji su kontraproduktivne za odnose Srbije sa nekim zemljama i sada je na delu "pokušaj da se to niveliše“.

On smatra da je  kurs spoljne politike Srbije dodatno teško tumačiti i zato što "zasnovan na samovolji jednog čoveka“, ali i da je jednako teško pitanje da li je sporazum iz Vašingtona dobar ili loš, jer je se ne može odrediti "merilo na osnovu koga ocenjujete“.

Ako se stvari posmatraju crno ili belo, onda je "bolje da Vučić sedi u Vašingtonu, nego u Kremlju“, naglasio je Milanović, ali je primetio i da se "sadašnji Vašington ne razlikuje previše  u odnosu na Kremlj“.

Precizirao je, međutim, da je "bolje je da Srbija ima prozapadnu orijentaciju i bude okrenuta zapadnim demokratijama, nego da bude bliže Rusiji i Kini“.

Ocenio je, ipak, da je "dilema  previše rigidna“, jer dobro je imati "bolje odnose sa američkom administracijom, ali ne po svaku cenu i na način na koji je to Vučić uradio“.

U pravnom smislu, za Milanovića je “nebitno” šta je napisano u sporazumu iz Vašingtona, “pošto to nije pravni dokument, već čisto politički“ i zato je na Srbiji, Kosovu i Americi "kako će taj sporazum da primene“.

Prema njegovoj proceni, pitanje je, pre svega, kako će Amerika reagovati, ako Aleksandar Vučić kaže da mi nismo shvatili da je reč o kompaniji Huawei ili o smanjenju upotrebe ruskog gasa, „o čemu je i sam Grenel govorio“.

Objašnjavajući stav da nije reč o međunarodnom pravno obavezujućem sporazumu, Milanović je 16 tačaka ekonomske normalizacije Srbije i Kosova definisao kao „obećanje“ bez pravnih posledica, ako se ne ispuni.

Kako je uporedio, "ako ja ne dođem u emisiju, vi ne možete da me tužite, ali možete po celoj Srbiji da razglasite da sam jedna budala i da me nikad više ne pozovete“.

To što je potpisano u Vašingtonu je ta vrsta "sporazuma“ za čije bi neispunjavanje sankcije mogle da budu "reputacione“ i da "iznervirate administraciju Donalda Trampa,  koja će vam se osvetiti“, uveren je Milanović.

Jedan nivo posledica, prema njegovim rečima, dešava se „činom potpisivanja, čime se šalje signal međunarodnoj zajednici, a onda slede druge posledice kada krenete da postupate po tačkama sporazuma“.

Jedina tačka koja bi „mogla da ima i pravne posledice je preseljenje ambasade Srbije u Jerusalim“, ukazao je Milanović, ali je predočio da sve "zavisi od toga šta će se u stvarnosti desiti i da li to što su Vučić i Hoti nešto potpisali znači da će to i sprovesti“.

On je istakao i da su neke stavke iz sporazuma dobre, poput izgradnje auto-puta, uspostavljanja železničkih ruta, priznavanja diploma ili da građani Kosova mogu da putuju u okolne zemlje bez ograničenja,  što znači da će neki konkretni ljudi živeti malo bolje nego što bi živeli bez tog sporazuma.

Prema njegovim rečima, tačke sporazuma oko Kosova i Srbije "u principu su kompatibilne sa briselskim procesom", iako je veliki problem to što "Amerika antagonizuje EU“.

Kako je ukazao, "nisu na istoj talasnoj dužini ili ne nastupaju zajednički u ubeđivanju Srbije i Kosova da dođu do nekog rešenja, kakvo god to rešenje da bude“.

Govoreći o uticaju sporazuma na odnose Srbije sa Rusijom, EU, Kinom i arapskim zemljama, Milanović je ocenio da je teško tumačiti budućnost tih odnosa, jer se ne zna kakve će biti političke kalkulacije u domenu ispunjavanja potpisanog.

Odredbu o eventualnoj selidbi ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim, on vidi kao  kalkulaciju predsednika Srbije da sačeka ishod američkih predsedničkih izbora u novembru.

Ako pobedi Bajden, predvideo je Milanović, nikada se srpska ambasada u Izraelu neće premestiti u Jerusalim, jer će nova administracija neformalno reći Srbiji da zaboravi na tu celu priču.

Analizirajući potpisivanje sporazuma u kontekstu kampanje za predsedničke izbore u SAD, on se saglasio sa stavovima da su predsednik Srbije i premijer Kosova „instrumentalizovani“.

Ističe, međutim, i da je "izraz poštovanja ako vas američki predsednik u Beloj kući primi na razgovor kao drugog šefa države“, ali problem vidi u "optici događaja“ i načinu na koji je to izvedeno.

"Vidi se Donald Tramp koji sedi za onim svojim velikim ’odlučnim stolom’, kako se inače naziva taj sto u Beloj kući, i dve hoklice na kojima su ova dva mučena čoveka koji nešto potpisuju“, opisao je Milanović.

A onda se "na drugoj slici vidi Tramp ustoličen na prestolu iza tog stola, dok Vučić i Hoti", prema njegovom utisku, "sede na stoličici ispred kao ponizne sluge koji su došli kod gazde da nešto mole“.

Milanovića je to asociralo na jednu od prvih scena u filmskoj trilogiji "Kum“, kada don Vita Korleonea "umoljava neki siromašak da mu pomogne oko ćerke“.

Smatra, ipak  da je "ta optika namerno osmišljena, jer to godi Trampu, njegovim biračima i sadašnjoj administraciji koja ima siledžijski pristup spoljnoj politici“.

Povrh svega, pitanje je "šta Tramp uopšte zna o Srbiji i Kosovu i da li može da ih pronađe na mapi“, konstatovao je Milanović..

Kako je procenio, ovde nije reč o nekakvoj decenijskoj strategiji Amerike, već o "kratkoročnim potrebama“, ličnoj ambiciji i projektu Ričarda Grenela, predizbornoj kampanji i potrebi da se Tramp na Foks njuzu predstavi kao "mirotvorac, koji je rešio višedecenijski problem“.

S druge strane, Milanović smatra da briselski proces dobija na zamajcu, uprkos tome što sada Evropa ima veće probleme od Srbije i Kosova, jer "Evropljani na svetskoj pozornici pokušavaju da ne deluju suviše mlitavo, pošto Amerika preuzima inicijativu u njihovom dvorištu“.

Po njemu, ključno je, ipak, pitanje "šta Vučić hoće i kojom brzinom i šta Hoti hoće i kojom brzinom“.

Milanović misli da "Vučiću odgovara da  kreira dojam da radi na rešavanju problema Kosova, a ne da zaista reši problem Kosova“.

Kako je obrazložio, "sa nekim rešenjem kosovskog pitanja, on u ovoj zemlji može samo da izgubi, imajući u vidu  kritike s desna da daje suviše, da se odriče ovoga ili onoga, iako to čega se navodno odriče mi i nemamo“.

On predviđa da bi "Evropa bila zadovoljna da Srbija formalno ne prizna Kosovo, ali i da se ne usprotivi ulasku Kosova u Ujedinjene nacije“.

"Vučiću nije stalo do opšteg interesa, jer on leži u potpisivanju pravno obavezujećeg sporazuma, posle čega bismo možda ušli u EU, već mu je stalo do očuvanja sopstvene vlasti i da bude najveći aligator u ovoj našoj bari", zaključio je Milanović. (kraj) zvs/dac