18. 10. 2020

Na početku lavirinta

Poseta Miroslava Lajčaka "nije donela ništa novo", već je napravljen "sedmogodišnji krug" i proces dijaloga "vraćen u 2013.godinu", izjavio je u intervjuu FoNetu novinar Milivoje Mihajlović i ocenio da je "Vučiću, Tačiju i Hotiju stalo jedino da odugovlače što više, jer su u igri dok se ne donese rešenje, posle čega više neće biti potrebni".

"Zajednica srpskih opština (ZSO) je ponovo na stolu i opet smo na početku lavirinta“, napomenuo je Mihajlović u serijalu razgovora Kvaka 23, analizirajući dijalog Beograda i Prištine, pod okriljem Evropske unije (EU).

On je u razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić, objašnjenje Lajčaka da će ZSO biti formirana posle konačnog sporazuma i u duhu Ustava Kosova protumačio kao "nemoć" da preseče ili nedostatak instrumenata da "pritisne jednu ili drugu stranu“. 

"Njegovi instrumenti su daleko članstvo u EU, možda nikada  stolica u Ujedinjenim nacijama (UN) ili eventualna  vizna liberalizacija,  ali zapravo nema moći da pokrene veliki kamen koji pokušava da gura uzbrdo", precizirao je Mihajlović.

Kako je podsetio, Beograd je preduslove za ZSO ispunio time što je Srbe sa severa Kosova uključio u tamošnji politički život i njihov pravosudni i bezbednosni sistem inkorporirao u sistem Kosova. 

Time što tvrdi da je samo fascilitator i da je tu da pomogne da se dve strane dogovore, Lajčak ne minimizira svoju i ulogu EU u procesu, smatra Mihajlović, već je objektivan i realan, jer shvata da njegova "igra" izmedju Beograda i Prištine ne zavisi samo od EU.

Zavisi i od Vašingtona, koji je pre nekoliko meseci preuzeo dirigentsku palicu kada je potpisan "taj čudni dokument" u  funkciji predizborne kampanje Donalda Trampa, dodao je on, ali  je podsetio da je EU pokrenula proces između Beograda i Prištine.

Suština tog procesa je "vratiti EU u žižu dijaloga, koji propada godinama“, predočio je Mihajlović, kojii je, istovremeno, konstatovao da je od početka napravljena greška.

Kako je obrazložio, dve strane su godinama,  bez kontrole Ketrin Ešton ili Federike Mogerini, tumačile   rezultate i sadržinu dogovora iza zatvorenih vrata onako kako su one želele, a tek će se videti kako će se to se to odvijati sa Lajčakom.

Uprkos tome što je Amerika potrebna kao "bager“ da pogura proces i u čijoj politici neće biti velikih promena, ko god da pobedi na novembarskim izborima za predsednika, Mihajlović ne vidi rešenje bez EU.

“Bez ozbiljnog uplitanja administracije iz Brisela, koja na Kosovu 20 godina troši  milijarde evra i bez eliminisanja kriminala i s jedne i sa druge strane administrativne linije ili granice", prema njegovom predviđanju, "nećemo imati bolje rezultate dijaloga”.

Kao novinar koji je većinu profesionalnog rada posvetio izveštavanju sa Kosova za veliki broj domaćih i svetskih medija, on je konstatovao da kosovski premijer Avdulah Hoti, izjavom da će proces biti završen brzo i međusobnim priznanjem, samo ponavlja reči Hašima Tačija.

Stavom da ZSO ne može biti formirana, "jer je to Republika Srpska na Kosovu“, Tači zapravo pokušava da skrene pažnju sa optužnica za ratne zločine koje mu vise nad glavom i animira svoje pristalice, proizvodeći atmosferu nemira, ocenio je Mihajlović.

Upitan da li aktuelni proces doživljava kao tehničke ili pregovore o statusu, on je odgovorio da je reč o pregovorima "koje političari u Beogradu i u Prištini godinama koriste za svoj opstanak na vlasti i da se to ne menja ni sada“.

Kako je predočio, EU je "pokazala potpunu nemoć, nezainteresovanost ili je žmurila nad činjenicom da je reč o dijalogu  dvojice ljudi, a ne dva društva, da je to dijalog dva predsednika, a ne dva parlamenta ili dva ovlašćena tela“.

Mihjalović smatra i da je "status Ahilova peta dijaloga i stabilnosti u regionu“, što su shvatili i Amerikanci kada su napustili ideju o razmeni teritorija i usmerili se na ekonomiju.

"Promena statusa Kosova je novi problem, pošto priznanja nema bez Srbije, a istovremeno se menja i odnos snaga u Savetu bezbednosti UN u kojem su i Rusija i Kina, jer o nezavisnosti Kosova ne odlučuje Beograd, već odlučuje Savet bezbednosti“.

Mihajlović, kao verbalnu ekvilibristiku, tumači predlog Nikolasa Vajta, koji je bio savetnik Kosova i dugo je prisutan na Balkanu, da "Srbija ne mora da prizna Kosovo, već samo da prihvati da je Kosovo nezavisno“.

Nije saglasan ni sa ocenama da je Beograd, pregovarajući  sa Prištinom i čineći ustupke kojima je praktično priznao nezavisnost sistema Kosova, prihvatio nezavisnost, jer je i Priština činila ustupke.

Prema Mihajlovićevom stavu, pogrešan je pristup da se "političari bore za stolom“, umesto da se ljudima omogući da se slobodno kreću, da se roba kreće slobodno i da svi zajedno sprovode zakone koji su usklađeni sa EU.

 "Novi zidovi  između Srba i Albanaca, umesto da se rampe ukinu", kako je upozorio, "predstavljaju izvor novih sukoba i odgovaraju pre svega kriminalu sa obe strane".

"Treba tražiti rešenja koja odgovaraju većini stanovništva, a ne pojedincima“, naglasio je Mihajlović i obrazložio da u kontekstu slobode kretanja ljudi, kapitala, robe i normalne komunikacije insititucija dve strane i  shvata "normalizaciju odnosa“, koju vidi kao krajnji cilj. 

Ukazuje, međutim, da se javnost pre izvesnog vremena pripremala na razmenu teritorija, ali da se od toga odustalo, pa je sada "Vučiću, Tačiju i Hotiju stalo jedino da odugovlače što više, jer su u igri dok se ne donese rešenje, posle čega više neće biti potrebni“.

Mihajlović je mišljenja da je Vučiću postalo jasno da ne može sam da nosi breme pregovora o Kosovu i da zato ponovo pokušava da uvuče i delove opozicije u taj proces, kako bi podelio odgovornost, iako "većina opozicionih političara misli da ga treba pustiti, a potom rušiti na temi Kosova“. (kraj) zvs/dac