08. 11. 2020

Opasna doza vrenja

Dolazak Džozefa Bajdena na mesto predsednika SAD značio bi "kontinuitet u smislu Amerike na kakvu smo navikli", izjavila je u intervjuu FoNetu upravnica Centra za američke studije Filizofskog fakulteta u Beogradu, profesorka Radina Vučetić, ali je priznala da su nastupili nova realnost i nova normalnost, kao posledica populizma, ali i pandemije.

Ona je u serijalu Kvaka 23 predvidela da bi se Amerika, s Bajdenom kao predsednikom, vratila uobičajenim saveznicima, što podrazumeva jačanje veza i koordinacije sa Evropskom unijom (EU), od koje je Donald Tramp "uspeo da napravi neprijatelja".

Vučetić je novinarki Danci Vučenić rekla i da je tabloidna štampa u Srbiji "bila protiv Bajdena zato što mi svetsku politiku posmatramo krozu prizmu naše".

Kako je objasnila, svetska politika, na sreću, ne izgleda tako da se sve menja čim dođe novi predsednik, budući da "spoljnu politiku u Americi formuliše Stejt dipartment".

Dobra stvar za Srbiju je to što u proteklih nekoliko godina imamo kontinuitet i jačanje odnosa sa Amerikom, koji su sve bolji i bolji, istakla je Vučetić.

Zato ne postoji razlog da se ti odnosi pogoršaju sa novom administracijom, dodala je ona, naročito ako dolazi predsednik koji poznaje region i koji nema ni jednog razloga da odnose pogoršava.

Ona je, međutim, mišljenja da "serija ima još mnogo nastavaka" i da "eventualni odlazak populiste sa čela SAD" ne bi automatski oslabio populiste po svetu i Evropi.

Vučetić smatra da se snaga populizma i konzervativizma stalno potcenjuje i ukazuje na situaciju u Poljskoj, gde je u 21. veku aktuelna priča o abortusu.     

"Nekako sve izmiče kontroli", upozorila je ona, "naročito u kontekstu priče o koroni, koja daje pečat celoj ovoj godini, i ako pogledate sliku Amerike pre izbora, rasne nemire, Poljsku sa pričom o abortusu, ludilo paljenja maski, demonstracije po svetu zbog lokdauna, deluje da je svet u nekoj jako opasnoj fazi vrenja".

Nezadovoljstvo tinja na različite teme i može da počne da ključa kao 1968.godine, iako ta godina deluje bezazleno u odnosu na ovo, konstatovala je Vučetić.

Ona je ocenila da su "dani posle američkih izbora lekcija i iz demokratije i iz populizma“ i predvidela da Trampov odlazak ne bi značio i "kraj populizma i njegov kraj na javnoj sceni Amerike“.

Argumentaciju za ovu tezu pronalazi u činjenici da je "praktično pola birača glasalo za njega, a da, istovremeno, ima i 88 miliona pratilaca na društvenim mrežama, što govori o izuzetnim podelama u američkom društvu“.

Način njegove komunikacije pre izbora, najavljivanje izborne krađe, pretnje tužbama i sudovima, ukazuju da bi on mogao da preraste u nekog postmodernog gurua, sa sledbenicima koji su "spremni da skinu maske kada naredi i da ga slede“, procenila je Vučetić.

Dodaje i da je Tramp "jačao svoju opciju, što se vidi i po sastavu u Senatu i Predstavničkom domu, po i u Vrhovnom sudu“, da nije zanemarljiva  ni informacija da želi da pokrene i svoju televiziju i da je "teško poverovati da će se, i ako ode sa čela Amerike, posvetiti filantropskom radu, poput Džimija Kartera".

Komentarišući postizbornu situaciju u Americi, Vučetić je rekla da ona pokazuje snagu institucija, ali da se postavlja i pitanje "kako će paralelni događaji poput, za sada, povremenih nemira, uticati na razvoj događaja u društvu i reakciju nadležnih“.

"To je ta priča o demokratiji", protumačila je ona i dodala da joj je bilo strašno da gleda Trampovo obraćanje, ali i da je imala nadu kada je "naknadno čitala reakcije i kada su televizije prekinule prenos, jer predsednik laže“.

Uz opasku da je kod nas "nezamislivo da televizije prekinu prenos, jer predsednik laže“, Vučetić je upitala kako je "Amerika uopšte pristala na to četiri godine“ i kako je prihvatila tu politiku "pa šta“.

Kako je podsetila, "afere sa porno glumicama - pa šta, afere sa Rusima - pa šta, afere sa porezom, iako svi znaju šta znači ne plaćati porez u Americi - pa šta, rasizam - pa šta“.

"Mi smo ovde navikli na to da ne postoji politička odgovornost, ali je za Ameriku to jako čudno", ocenila je Vučetić.

Prema njenom viđenju, pitanje je kako će se uopšte rezimirati te Trampove godine, u čemu "veliku ulogu moraju imati republikanci koji, pre svega, moraju da kažu da li se zaista slažu sa takvom politikom“. 

Vučetić želi da veruje da je "Tramp epizodista i incident u Beloj kući“,  iako joj je jasno da do toga nije došlo slučajno.

Misli da se mora analizirati i kako su, "uprkos rasizmu, neki Latinoamerikanci i Afroamerikanaci glasali za Trampa“, a deo objašnjenja pronalazi u konzervativizmu.

Među razloge za to Vučetić je ubrojala i strah da će ih Bajden "zaključati" zbog pandemije i da će svi izgubiti posao, ali i odnos prema religiji, "koji je jedan od ključnih faktora za razumevanje Amerike“. (kraj) zvs/dac