29. 11. 2020

Nacionalna apatija

Nivo kontrole koji je vladajuća partija, uz svoje satelite, uspostavila nad svim institucijama u Srbiji mnogo je veći nego u drugim državama regiona, što onemogućava bilo kakavu promenu, izjavio je u intervjuu FoNetu Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

On je, u serijalu Kvaka 23, novinarki Danici Vučenić rekao da "Srbija deluje najstabilnije od navedenih država, ali da je odgovor upravo u kontroli koja je uspostavljena“, što ne znači da je potpuno imuna na rizike i krize, uključujući i pandemiju korona virusa.

Elek je i medijsku situaciju označio kao jedan od  razloga zbog kojih u Srbiji, kao "zarobljenoj državi", ne dolazi ni do kakvih promena, za razliku od Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.  

Prema njegovom viđenju, izuzev nekoliko lokalnih građanskih inicijativa, "na nacionalnom nivou postoji apatija koja proizlazi iz osećaja da je stvari nemoguće promeniti i da je politika prljava i korumpirana“.

Kako je protumačio, građane suštinski zanima da li će u njihovom kraju biti izgrađena spalionica otpada ili park, zanima ih ko vodi zemlju i da li su stručni ljudi na čelu zdravstvenih insititucija.

Već godinama, međutim, šta god uradili i za koga god glasali, uvek imamo isti rezultat, sve manje slobode, sve zarobljenije institucije, sve manji standard i sve više građana koji žele da odu u inostranstvo, ukazao je Elek. 

Upitan o promenama u državama regiona do kojih dolazi uz vođstvo ili podršku konzervativnih, nacionalističkih, pa i klerikalnih krugova, on se pozvao na bugarskog filozofa Ivana Krasteva, koji je nekadašnje promene u istočnom bloku objasnio sinergijom liberalnih, progresivnih i nacionalističkih struja. 

"Kod nas je devedesetih došlo do razlaza između ovih struja i imamo potpunu polarizaciju između onog što se smatra građanskim, progresivnim, levim i onoga što se smatra tradicionalnim i nacionalnim“, predočio je Elek.

Promenu je, kako smatra, nemoguće proizvesti bez zajedničkog delovanja tih struja, "što pokazaju dešavanja u Crnoj Gori i BiH, ali i na Kosovu".

Prema uverenju Eleka, u Srbiji je veći broj nacionalno opredeljenih, pa je neophodno da "građanska progresivna opcija nađe način da se razlike premoste“.

On vidi da u Srbiji ne postoji tačka okupljanja opozicije, pa samim tim i ni mobilizacije građana, poput "bombi“ u Makedoniji, Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori ili pokreta "Pravda za Davida“ u Republici Srpskoj (RS). 

U javnosti Srbije postoji izvesna energija,  što potvrđuju julske demonstracije, demonstracije zbog događaja u Savamali ili posle napada na Borka Stefanovića, ali opozicija ima problem da mobiliše građane, precizirao je Elek.

Pozvao se pri tome, na istraživanja BCBP po kojima građani žele nova lica i mlađe ljude, ali je problem i u  tome što u Srbiji postoje "dve grupe gubitnika“ među kojima je ogromna polarizacija, onih koji smatraju da je bilo bolje pre 2000.godine i onih koji smatraju da je bolje posle promena 5. oktobra. 

"U drugim zemljama u regionu imate dobitnike i gubitnike tranzicije", primetio je Elek, "a kod nas su dve grupe gubitnika koji krive jedni druge za lošu situaciju i nemoguće je naći zajednički narativ za te dve grupe, što otežava promene“. 

Upitan zašto su građani 2012. bili spremni da oproste Aleksandru Vučiću njegovu prošlost, ali nisu bili spremni da oproste, na primer, Demokratskoj stranci, Borisu Tadiću ili Draganu Đilasu, on je odgovorio da "kod građana nema svesti o zločinima i ratnom huškanju u prošlosti".

Kako je precizirao, nema svesti  o ulogama koje je u tome "imala crveno-crna koalicija, čiji je deo bio i Vučić" i zato nisu ni shvatili da treba nešto da oproste, "dok demokratskoj opoziciji ne mogu da oproste to što im nije obezbedila bolji život“.

Građani Banjaluke i Sarajeva glasali su protiv korupcije i nepotizma kada su birali opozicione gradonačelnike, ali je u Srbiji situacija drugačija, uporedio je Elek, jer se korupcija i nepotizam, vidljivi u brojnim stranim i domaćim izveštajima, ne vide u rezultatima izbora.

Mada istraživanja pokazuju da "tri četvrtine građana smatra da je policija korumpirana i da ne radi u njihovom interesu, već služi političarima“, on smatra da građani korupciju uzimaju "zdravo za gotovo i ne vide da se protiv nje mogu boriti, već joj se prilagođavaju“. 

To je ilustrovao i brojem od "700.000 članova Srpske napredne stranje (SNS), koji zajedno sa porodicama i prijateljima čine ogromno biračko telo koje direktno profitira od postojećeg stanja“. 

Vučićevu najavu da će Srbija u narednih šest meseci sprovesti neke značajne reforme i tako "olakšati svojim prijateljima da štite njene interese u procesu evropskih integracija“, Elek razume "kao generalnu najavu predsednika, koja nije jedina“.

Postavljajući retoričko pitanje ko se seća ustavnih reformi i gde su one zastale, on je konstatovao da je "Srbija skoro napustila evropski put“, što primećuju i građani, pa je u istraživanjima više onih koji ne žele u Evropsku uniju (EU). 

Garniture koje su se smenjivale nekako su ubedile javnost da "mi ne pripadamo Evropi i da treba da tražimo alternativu na primer u Kini, čiji uticaj 90 odsto građana vidi kao pozitivan“, rekao je Elek, ali je podsetio i da se "naši mladi školuju u Berlinu, Londonu, Parizu, a ne u Džakarti, Novosibirsku ili Pekingu“. 

Osvrćući se na aktuelnu kampanju vlasti da je predsednik Srbije ugrožen, ali i onu koja se paralelono vodi protiv lidera opozicije, Elek  je predočio da je "kreiranje krize modus operandi vlasti".

Kako je obrazložio, "kroz te krize se gradi kult ličnosti predsednika i narativ za pripovetku o herojima iz SNS koji se bore protiv zlikovaca koji nešto kritikuju i sprečavaju Srbiju da dođe na zelenu granu“. 

Pandemija korona virusa ogolila je mnoge stvari, naročito situaciju u zdravstvu, ocenio je Elek i naglasio da je pogoršanje zdravstvene krize posledica i populističkog načina vladanja, pa je danas teško razlučiti koja je odluka politička, a koja zdravstvena. 

Pozvao se na istraživanje BCBP, rađeno u septembru i oktobru, uz napomenu da bi rezultati danas možda bili nešto drugačiji, prema kome građani "generalno gledano imaju poverenje u institucije, uključjući tu i zdravstveni sistem i predsednika, policiju, vojsku, crkvu“ i misle da "vlada čini  najbolje što može u kontekstu pandemije“.

Prema njegovom mišljenju, ključni je, međutim, nalaz tog istraživanja da čak jedna trećina građana misli da pandemija ne postoji.

Pitanje je da li su oni žrtve lažnih vesti ili je reč o nepoverenju u stručnjake i političare koje dovodi do negiranja postojanja pandemije. Rezultat toga su i slike gužvi u tržnim centrima tokom "crnog petka“, zaključio je Elek.  (kraj) zvs/dac