12. 09. 2021

Došli do zida

Suštinskih promena nema i zato sam skeptik da će do decembra u evrointegracijama biti otvoren bilo koji klaster, kaže predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović, dok predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić tvrdi da se nova poglavlja ne otvaraju zato što smo ponovo došli do "zida koji se zove Kosovo“.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenio da Srbija ima podršku Evropske unije (EU), koja u "nekim momentima pokazuje više entuzijazma za priključenje od nas samih". 

Vuletić je Tamari Skrozza rekao da Srbija mora da počne da vodi politiku koja će pokazati stvarnu želju za ulazak u Uniju, što se pre svega odnosi na Kosovo. 

Kako je naglasio, "jako bi voleo da mi ovde samo pričamo o ekologiji, Bari Revi, Košutnjaku ili zagađenju Smedereva ili Bora, ali kvalitetno ni to ne možemo da rešimo dok ne rešimo Kosovo“. 

Prema njegovom viđenju, uporno pozivanje na evropske vrednosti je manipulacija, pošto je Srbiji neophodno formalno priključenje Uniji. 

Vuletić uočava da ni jedna partija ili politički akter ne izlaze na izbore sa porukom da je članstvo u EU jedan do vrhunskih prioriteta, jer bi u tom slučaju morali jasno da kažu zašto Srbija već nije tamo. 

Smatra da su oni svesni situacije s Kosovom, ali "kad im postavite pitanje šta ćemo s tim, onda pričaju o svežem vazduhu i bistroj vodi“. 
"Deo opozicije koji je promovisan od dominantnih medija takođe vodi neku kampanju protiv EU, jer navodno evo ’Unija podržava samo Vučića’ i zbog toga i tom delu društva koji je prirodno evropski orijentisan prosto gadi tu Evropu“, ukazao je Vuletić. 

Njemu se čini da evropski zvaničnici povremeno pohvale ekonomske ili druge reforme u Srbiji zato što im delujemo toliko "beznadežno i izgubljeno“ da su maksimalno snizili kriterijume po kojima nas ocenjuju. 

Postalo im je najbitnije da ne pravimo veće probleme, "da se zaustavimo na desantu iz helikoptera i da ne bude mitraljeza“, obrazložio je Vuletić, aludirajući na nedavne događaje u Crnoj Gori. 

Komentarišući tu temu u kontekstu evropskih integracija, Majstorović je dodao da na Balkanu ne postoji rizik od većih bezbednosnih sukoba, jer je situacija "kontrolisana spolja“.

On je, međutim, poručio da države regiona moraju da grade drugačiji imidž i suzbiju nacionalističke i populističke porive, dok EU mora da osmisli način kako da integriše Zapadni Balkan.

Prema objašnjenju Majstorovića, Unija ne može da vodi svoju spoljnu politiku, ukoliko u ovom delu teritorije ima vrednosnu neujednačenost i aktere koji "nisu deo zajedničkog kluba“, već imaju posebne veze sa Rusijom i Kinom. 

Ocenu predsednika Srbije da u EU postoji nedovoljan stepen raspoloženja za proširenje, on vidi kao populističku, jer odgovornost za nečinjenje i neuspeh u dosadašnjem procesu evropskih integracija transferiše ka Briselu.

"Na taj način se dezavuiše i sama suština procesa evropskih integracija, jer je to proces unutrašnjih promena, promena koje bi trebalo da dovedu Evropu u Srbiju, a ne isključivo Srbiju kao državu da postane članica EU“, predočio je Majstorović. 

On je ukazao da Srbija i dalje ima nefunkcionalne demokratske institucije, pritiske, pretnje i napade na pojedince, medije i nevladine organizacije.

Još nemamo ni dogovor o izbornim uslovima, napomenuo je Majstorović i upozorio da cela ta situacija utiče na porast nepoverenja unutar pojedinih članica EU u suštinsku posvećenost Vlade Srbije i političkog rukovodstva Srbije.

U tom smislu, on ne očekuje mnogo od predstojećeg samita lidera EU i Zapadnog Balkana, koji organizuje Slovenija kao predsedavajuća EU, posebno što je u poslednje vreme "došlo do određene inflacije samita“ koji se održavaju gotovo svakog meseca. 

"Možda je u ovom trenutku potrebno malo manje frekvencija ovakvih sastanaka, a malo više vremena i pozitivne političke volje da se neke od dogovorenih stvari primene u praksi“, zaključio je Majstorović u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts