12. 09. 2021

Četiri razloga za članstvo

Srbija na evropskim integracijama nije radila tako brzo kao što se očekivalo, ali je proteklih meseci uradila mnogo da unapredi odnos sa Evropskom unijom (EU), izjavio je u intervjuu FoNetu ambasador Slovenije u Beogradu Damjan Bergant, koji je siguran da će biti rezultata, ako ovako nastavi, nada se već za vreme slovenačkog predsedavanja Unijom.

On je u serijalu Kvaka 23 istakao da Slovenija snažno podržava integraciju Zapadnog Balkana u EU i potvrdio da Ljubljana za početak oktobra priprema samit lidera EU i regiona.

Bergant je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem naglasio da je proširenje jedan od prioriteta slovenačkog predsedavanja EU, koje je počelo 1.jula, ali je ukazao i da države članice ne gledaju isto na ovu temu.

Zato je cilj Slovenije da proširenje stavi na agendu Unije, budući da je prijem novih članica kompleksan i dugotrajan proces, objasnio je on i predvideo da bi rezultati predstojećeg samita mogli da budu konkretni i vidljivi, dobri i za region i za EU, pa time i za proširenje.

Pošto ima građana koji podržavaju ulazak u EU, ali i onih koji nisu za to, onda bi, kako je rekao, unutar svake zemlje kandidata trebalo da se razgovara i dostigne "onaj procenat“ interesa za članstvo u Uniji koji je potreban da bi mogle da idu prema ovom cilju. 

Svakako, treba da se urade zadaci, a na drugoj strani treba imati "strpljenje, živce i energiju da se radi na tome da je u cilju svih nas da zemlje Zapadnog Balkana udju u EU“, rekao je Bergant. 

On je istakao da postoje četiri razgloga zašto bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da postanu članice EU, da bi kao prvi označio geografski, jer "želimo da imamo Evropu kao celinu, a ne neko ostrvo na mapi koje nije u Evropi“. 

"Drugi je politički, želimo da razvijamo vladavinu prava, demokratiju i ljudska prava, ne samo zbog ulaska u EU, nego i zbog građana zemalja kandidata“, precizirao je Bergant.

Tu je i ekonomski interes. Nema veze koliko je tržište veliko, svako tržište je veoma značajno za EU, obrazložio je ambasador Slovenije, koji je medju razgloge za članstvo uvrstio i bezbednost. 

"Znači, mislim da je bolje da imamo integrisanu EU, odnosno jednu EU kao takvu, nego da imamo dve različite regije, EU i Zapadni Balkan. Onda smo i više bezbedni“, predočio je Bergant.

On je apelovao na sve zemlje u regionu da, zajedno sa zemljama EU, "tražimo mir i stabilnost, bilo šta da se desi, proširenje ili neproširenje, ali su za nas bitni mir i stabilnost“. 

"Ako se nešto desi na ovom prostoru, to će svakako uticati i na EU. Zato treba da budemo pametni, složni, da razgovaramo i da svako radi svoj posao“, poručio je Bergant.

Upitan o uzrocima zastoja u procesu evrointegracija Srbije, on je odgovorio da ima različitih uzroka, pri čemu je jedan sigurno kovid, ali ima i drugih. 

Srbija i druge države Zapadnog Balkana "imaju zadatke koje treba da urade“ i prilagođavaju se pravnim tekovinama EU, što "Srbija nije radila tako brzo kao što smo svi  očekivali, pa čak i neki građani u Srbiji“, ocenio je Bergant.

Prema njegovim rečima, to se odnosi na vladavinu prava, demokratiju kao takvu, ljudska prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, "sva ona poglavlja koja su sada još otvorena“. 

On je, međutim, istakao da je Srbija u proteklih četiri ili pet meseci "uradila puno i dobro sa ciljem da unapređi odnos sa EU“.

"Siguran sam da će, ako ovako nastavi, onda biti rezultata. Nadamo se već za vreme slovenačkog predsedavanja, ako ne, onda posle toga“, rekao je Bergant . 

Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, "istina je da smo u leru i čekamo da se nešto dogodi“, ali ambasador Slovenije smatra da je "bitno i dobro“ to što Srbija radi i hoće da vodi dijalog, "znači da ide na sastanke i želi nešto da uradi“. 

"Nadam se da će i sa druge strane da bude tako, da bi kraju dobili neke rezultate“, rekao je Bergant, ali mu je, kao i nekim drugim ambasadorima EU sa kojima je razgovarao, teško da zamisli da bi do uključivanja Srbije u Uniju moglo da dodje "bez da bi pre toga rešili i situaciju statusa Kosova“. 

Uprkos tome i bez obzira na zastoj u pregovorima, Bergant je uveren "da će se moći naći neko rešenje“, kako ovo pitanje više ne bi bilo problem u slučaju uključivanja Srbije u EU.

Prema njegovom viđenju, Srbija u oblasti vladavine prava "pravi korake dalje“, jer je u toku "proces izmene, odnosno amandmana na Ustav i sada čekamo na rešenje i stav koji će dati Venecijanska komisija“.

Ako se ceo taj proces završi pozitivno, "dobićemo neke nove segmente na području vladavine prava“, smatra Bergant, koji profesionalizam novinara i medija u Srbiji vidi "na veoma jakom nivou“.

Na opasku da bi "neko rekao da se šali“, on je rekao da se ne šali, ali je priznao da ima problema, koji bi trebalo da se rešavaju tako da svaki građanin Srbije ima pristup svim informacijama i da postoji medijski pluralizam, što "može da se postigne“. 

Dakle, ne mislim da je profesionalizam novinara u političkom smislu onakav kakav bi trebalo da bude, precizirao je Begant i naglasio da je bezbednost novinara na prvom mestu i da su napadi na njih neprihvatljivi.

Prema njegovom tumačenju, "nešto je teža situacija što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i protiv korupcije“, za koju će biti potrebno još "mnogo živaca i rada“,  jer su to  stvari unutar društva i teško ih je promeniti preko noći. 

Osvrćući se na medjustranački dijalog o izbornim uslovima, Bergant je podsetio da su evroparlamentarci pripremili radni dokument o kojem će se razgovarati naredne nedelje, kako bi se "uradio neki korak napred što se tiče izbora i pogotovo slobode medija“.

On misli da će to biti "dobra platforma za dalji dijalog“ koji će doprineti da se dodje do nekog razultata, kako bi "izbori mogli da budu na možda višem nivou nego su bili prošli“.

Ako želimo da budemo demokratija, ako želimo da živimo u demokratskoj zemlji, onda treba da postoji politička volja da izbori budu fer i pošteni i "mislim da postoji“, rekao je Bergant, koji se nada da "ubuduće neće više doći do bojkota“.

Upitan o ocenama predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Srbija izložena snažnim spoljnim pritiscima i nastojanjima da bude oslabljena, Bergant je odgovorio da "ne primećuje  neke pritiske sa bilo koje strane“, tako da to ne može da komentariše. 

On ne zna zašto predsednik to pominje i koje ima informacije, već misli da bi Srbija i njena vlada trebalo da se usredsrede na one stvari koje su bitne za napredak zemlje na putu ka EU.

Na pitanje o spoljnoj politici Srbije i njenom uskladjivanju sa politikom EU, Bergant je odgovorio da je potrebno raditi po povravilima "familije" u koju želite da stupite.

"Ako EU ima politiku prema nekim trećim zemljama, teško je da sada jedna kandidatkinja ne sledi tu politiku“, objasnio je on i procenio "da će i to Srbija polako da reši“, jer smatra da  "nema druge alternative nego ulazak u EU“.

Bergant je, govoreći o inicijativi Otvoreni Balkan, ocenio da to nije "plan B“ zemalja regiona u odnosu na njihovo nastojanje da postanu članice EU i istakao da svaka regionalna inicijativa može da doprinese pristupanju Uniji.

Bilo bi dobro da se u inicijativu Otvoreni Balkan uključe sve zemlje regiona kako bi "imala neku svrhu“, ali ona "ne sme i ne treba da bude zamena za pristupanje EU“, rekao je Bergant i podsetio na druge inicijative, kao što su Brdo-Brioni i Berlinski proces. 

Upitan o bilateralnoj saradnji, on je istakao da je veoma dobra i da izmedju Slovenije i Srbije nema otvorenih pitanja.

Politički odnosi su dobri, imamo razmenu poseta na najvišem nivou, pripremamo zajedničku sednicu dve vlade, ekonomija izvanredno radi, ima unvesticija i sa jedne i sa druge strane, kulturna razmena je izvanredna, tako da je sve u najboljem redu, zaključio je Bergant. (kraj) def