26. 09. 2021

Pumpanje represije

Povučeni Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima deo je klizanja Srbije u autokratiju i dalje zarobljavanje države, ocenjuje Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, dok ga je Andrej Petrovski iz fondacije SHARE vidi kao pokušaj prelaska iz društva u kojem postoji određena anonimnost u sistem gde je svaki naš korak negde upisan.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet rekao da je MUP već kupio opremu i softver za masovni biometrijski nadzor u Beogradu, pa bi ovakvim zakonom samo legalizovao opremu nabavljenu od kineske kompanie Hjuavei.

"Ovim praktično vrednosno uvozimo Kinu u srpsko društvo i pravimo model jako sličan kineskom, gde je ovakav nadzor već prisutan“, ukazao je Petrovski pre nego što je Nacrt povučen iz procedure. 

Takođe je napomenuo da nije reč o konkretnoj tehnologiji, već o činjenici da je ona konceptualno problematična. 

Kako je rekao u razgovoru sa Tamarmom Skrozza, pravi se "osećaj da živimo u rijalitiju“, u kojem se prati ponašanje svakog učesnika, a svi modifikujemo svoje ponašanje kako bismo "ostali ispod radara“. 

Petrovski je uočio da je situacija u kojoj neko ima spisak s imenom svake osobe koja je bila na nekom protestu, a ne slaže se nužno s njom i ima moć da joj naškodi ili je zastraši, predstavlja totalitarni model koji ne odgovara nikome.

Biometrijski podaci su, kako upozorava, veoma precizni, to su mere tačaka na licu, njihov raspred, razmak između zenica, dužina nosa, razmak između nosa i usta. 

Pored toga, može da se radi napredna analitika i da se tako dobije puna slika nečijeg kretanja, s kim se sastao, popio kafu, gde je išao i koliko se zadržao.

"Nije svaka tehnologija dobra u svakom trenutku, naročito tehnologija koja je nedovoljno istražena“, napomenuo je Petrovski i poručio da Srbija ne bi trebalo da bude test-teritorija za nešto što će se kasnije pokazati kao katasrofalno. 

S druge strane, Elek smatra da bi takav zakon omogućio preveliki upliv politike u operativni rad policije, a da bi ministar imao vrlo široka ovlašćenja, među kojima je i da samoinicijativno odluči šta je policija, što mogu da budu i huligani ili narodne patrole koje dobiju policijsku začku. 

Prema njegovim rečima, povučeni Nacrt je umanjivao i moć građana da zaštite svoja prava prilikom postupanja policije, jer je postalo kažnjivo da se objavljuje identitet policajaca dok rade svoj posao. 

Pritom, i sam taj identitet bi bio dodatno zaštićen, jer bi, umesto prezimena, policajcima na uniformi stajali broj i slova.

 

Elek ukazuje da je tim nacrtom Ministarstvo bilo oslobođeno obaveze da objavljuje tromesečne izveštaje o stanju u zemlji, koje ni inače nije objavljivalo, ali bi ta tajnovitost postala ozakonjena. 

Osim toga, kako je primetio, "u jednom članu stoji da će deca zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova da se primaju bez konkursa, što je potpuno nedopustivo za javnu službu“. 

Prema Elekovom tumačenju, Sektor unutrašnje kontrole je u povučenom Nacrtu ostao podređen ministru, a postalo je i manje moguće da se policija pozove na odgovrnost. 

"Dolazimo do toga da policija pumpa mišiće, dobija nova oružja za represiju, dok mi, kao građani, gubimo mogućnost da se zaštitimo od zloupotrebe“, upozorio je Elek.

Po njemu, postoji bojazan da se to sve kreće u pravcu posle koga neće moći institucionalno da se izađe iz krize, jer demokratska reforma i povratak u vladavinu prava nisu mogući ako se kompromituju službe. 

"Kada pređete određenu granicu, u kojoj je smena vlasti zapravo garancija da će neki ljudi završiti u zatvoru zbog svih stvari o kojima pričamo godinama unazad, to daje podsticaj da ne dođe do smene vlasti. To je dakle ugrožavanje demokratije“, zaključuje Elek u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts