03. 10. 2021

Profilisana nova dogma

Do sada je bilo da se od Srbije traži priznavanje Kosova, ali je Albin Kurti, aktivacijom reciprocicteta, profilisao novi princip, a to je uzajamno priznanje Kosova i Srbije, izjavila je u intervjuu FoNetu predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije Rada Trajković.

Osvrćući se na spor oko tablica, ona je u serijalu Kvaka 23 podsetila da je po sredi realizacija dogovora iz 2016.godine kada je propisano da će se taj problem rešavati reciprocitetom, što je Kurti, u predizbornoj kampanji, na vrlo direktan način iskoristio da profiliše ovu novu dogmu.

Trajkovič smatra da dolazak specijalaca ROSU sa onakvim naoružanjem na administrativne prelaze, "zbog tako benigne stvari“, uopše nije bio potreban, jer tamo već postoje organi bezbednosti koji su sasvim lako mogli sve to da sprovedu.

Kurti je, međutim, demonstracijom sile zapravo hteo da najavi da će integraciju severa Kosova raditi na  beskompromisan način, ocenila je ona u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Upitana o blokadi prelaza, Trajković je odgovorila da je "tek to smešno, da narod dole sedi koji je organizovan na način kako se uvek organizuje, a to, na žalost, organizuju strukture koje su u normalnoj državi izvan zakona i koje organi ganjaju i u ostatku Srbije“. 

"Mislim na Radoičića, on je izdao naredbu i bukvalno izveo narod“, tvrdi Trajković, koja odluku Beograda da podigne onakvu vojnu silu na 30 ili 40 specijalaca ROSU vidi kao "kompromitaciju naše vojske“.

Na pitanje o tome ko je kriv za najnoviju eskalaciju tenzija, ona je konstatovala da je kriv Kurti, ali da  je kriv i Aleksandar Vučić, jer su se oni "dogovarali da se to implementira“.

Iz svega ovoga izlazi da je reciprocitet uspostavljen, rekla je Trajković i ocenila da bi predsednik u svakoj normalnoj državi morao da podnese ostavku ako bi prihvatio da stavi stiker na državne simbole sopstvenih kola, ukoliko želi da uđe na Kosovo, a upravo je to rezultat onoga što je potpisano u Briselu.

S druge strane, ona skreće pažnju na to da će primenu ovog dogovora garantovati i sprovoditi NATO, što tumači kao suspenziju bezbednosne uloge ROSU na severu Kosova.

Kako je obrazložila, to je "veliki udarac“ za Prištinu, jer Kfor menja ulogu i direktno ulazi u bezbedonosni sistem Kosova.

To može da znači i "prestanak podrške vojsci Kosova dok se institucije u Prištini ponašaju na ovaj način“, protumačila je Trajković.

Misleći na Gabrijela Eskobara, izaslanika predsednika SAD za Zapadni Balkan, ona je istakla "da smo svi bili zadovoljni kada smo čuli da dolazi gospodin iz Amerike“, koji je Miroslavu Lajčaku pomogao da se dogovor definitivno postigne.  

Trajković je procenila da je već u toku revitalizacija dijaloga Beograda i Prištine i o drugim pitanjima, napominjući da se, posle američke podrške Lajčakovom mandatu, u primenu dogovorenog uključuje NATO, što ranije nije bio slučaj.

Oni će probleme zaista rešavati statusno neutralno, veruje Trajković i ponavlja da je u krizi oko tablica presudno bilo prisustvo Amerike, budući da je Lajčak bio na ivici kompromitacije, "jer su pregovarači želeli da ga kompromituju“. 

Upitana o sudbini Zajednice srpskih opština, ona je uzvratila da "moramo iskreno da je tražimo i ukazala da je "mi nismo tražili“, objašnjavajući da je "Vučić lutao sa Tačijem“, dok su na evropskoj strani bili "vrlo čudni pregovarači koji su nam gubili vreme“. 

"Mogerini nam je izgubila vreme i to u projektima podele Kosova, zajedno sa Vučićem i Tačijem koji su finalizovali taj dogovor“, podsetila je Trajković, uverena da Zajednica srpskih opština za Vučića "uopšte nije bila tema“.

Ona smatra da neće biti ništa od podele, ali kao problem, na drugoj strani, vidi činjenicu da "Albanci Kosovo doživljavaju kao albansko i nikada ne prihvataju Srbe“. 

I kada pregovaraju i kada javno nastupaju, i predsednica Kosova i Kurti, oni stalno iznose albanske projekte, "tu nema ništa za Srbe“, rekla je Trajković.

"Da bi Kosovo bilo multietničko, mora da se prepozna srpski identitet, ma koliko on bio mali“, poručila je ona i dodala da su Srbima potrebne srpske institucije koje bi im nudile održiv opstanak.

Koje bi nas, kako je precizirala, "naučile" da imamo distancu i prema nečemu što je Beograd, koji  manipuliše sa nama, dok na drugoj strani imate Albance, koji bi isto tako hteli da nas koriste.

Na pitanje da li je adresa sa rešavanje problema srpske zajednice u Beogradu ili Prištini, ona je odgovorila da je "adresa kod Srba na Kosovu koji će uspeti da ubede Albance da smo mi građani Kosova sa svojim identitetom, istorijom, postojanjem i crkvom i da nismo nikakvi uljezi na prostoru na kojem smo uvek živeli“. 

"Da imamo prava da komuniciramo i da budemo u dnevnom kontaktu sa Beogradom, kao i da smo vrlo dobronamerni da gradimo budućnost sa Albancima“, izjavila je Trajković.

Ona nije saglasna sa utiskom da se u kriznim situacijama retko vide "obični ljudi“ i njihovi problemi, bez obzira na to da li je reč o srpskoj ili albanskoj zajednici, za koju smatra da, "na žalost, ima mnogo veći stepen demokratije od nas“. 

Kako je napomenula, "vi ćete sa srpske strane samo da čujete analitičare koji odgovaraju uglavnom Vučiću, na prste jedne ruke možemo da nabrojimo gde mogu da se pojave ljudi koji ne misle kao režim u Beogradu“. 

"Tim gore po Kurtija, koji može da trpi i posledice, jer se albansko javno mnjenje faktički upoznaje sa detaljima koje bi on svakako želeo da sakrije“, ocenila je Trajković, koja misli da je problem Srba na Kosovu mnogo drastičniji i mnogo teži. 

Prema njenom mišljenju, Srbi su žrtve dominacije Albanaca i Kurtija, koji ih ne prepoznaje kao faktor, kao svoje građane o kojima treba da brine, "ali imate i Beograd, koji nas koristi kao džokera iz rukava i koji nam je namestio mafijašku vlast da represijom kontroliše Srbe“. 

"Mi smo imali ubijanja o kojima se nažalost ne govori, mi smo imali šikaniranja gotovo dnevno, sve naše institucije vode ljudi koje određuje Radoičić i onda možete da razumete šta su Srbi sa prostora Kosova i Metohije“, predočila je Trajković.

Pored toga, kako je primetila, "ne znam dva medija koji mogu da puste nekoga koga Vučić ne želi da vidi da nešto saopštava Srbima“.

Trajković smatra da u ovom trenutku međunarodna zajednica, NATO i njen glavni nosilac Amerika, procenjuju da region ide ka nečemu što je ozbiljnija destabilizacija i "pretpostavlja da u Srbiji vide nosioca te destabilizacije“.

Nasuprot tome, ona misli da Nemačka to ne prepoznaje, jer sledi koncept stabilokratije i dalje podržava vlast koja je "suštinski u funkciji destabilizacije“ i koja je "najstrašnija kleptokratija  sa najdrastičnijim kršenjem ljudskih prava“. 

"Ma šta govorili o Orbanu, on je za Vučića demokrata, ma šta govorili o Erdoganu, mislim da i tamo postoji mogućnost za neki opozicioni rad, pa i Putin nije ono što je Vučić. Ovaj totalitarizam je neviđen, ali vrlo podržan od određenih krugova Nemačke“, tvrdi Trajković. 

Na pitanje da li je, poput dijaloga vlasti i opozicije u Srbiji, potreban dijalog i unutar srpske zajednice na Kosovu, ona je odgovorila da je "Srbima na Kosovu potrebno da ode Vučić, jer bi odlazak Vučića pomogao da normalno između sebe komuniciramo“. 

Što se tiče opozicije u Beogradu, "ona nije svesna ili dovoljno komforno lično živi da ima komoditet da se ponaša neodgovorno i ulazi u međusobne sukobe oko nevažnih stvari, a da država odlazi“, upozorila je Trajković.

Imajući u vidu da je među državama članicama Evropske unije sve veći zamor od proširenja, ona misli da je "za nas najrealnija mogućnost ulazak celog prostora u NATO“, jer bi na taj način obezbedili bezbednost građana i sprečili da na taj prostor uđu druge zainteresovane zemlje.

Upitana kako vidi Kosovo za pet godina, Trajković je odgovorila da "nismo jedini u svetu koji imamo problem i ne bi bilo u redu da budemo jedini na svetu koji će priznati i prihvatiti da deo naše zemlje ne bude naša zemlja“, ali da "prethodno mora da ode predsednik“.  (kraj) def