31. 10. 2021

Promene na lošije

Nacrt Zakona o spoljnim poslovima povećava moć predsednika i nagoveštava mogućnost njegove veće uloge u spoljnim poslovima, upozorava istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Maja Bjeloš, dok nekadašnji pomoćnik ministra spoljnih poslova Zdravko Ponoš smatra da je u Nacrtu zakona problematična uloga Ministarstva spoljnih poslova.

On nije siguran na čemu se temelji primedba o većoj moći predsednika, ali podseća da je spoljna politika često odraz unutrašnje fizionomije vlasti i unutrašnjeg sistema vladanja. 

"Naša spoljna politika je udvornička, podanička, kolonijalna iz pozicije kolonije. Takav je sistem vladanja u ovoj državi i onda se pravi struktura za takvu spoljnu politiku“, ocenio je Ponoš u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet. 

Ukazujući da SNS nema kadrove, on je napomenuo da ministar može da zapošljava koga hoće, a da se novim zakonom spremaju mesta za polaznike naprednjačke akademije za mlade nade, koji će biti kontrolori rada u ambasadama. 

"Imaju oni ambasadore koje baš neće moći da kontrolišu, jer su bliski s predsednikom, ali sva ona svita koja ide uz ambasadora su neki partijski kadrovi koji realno i moraju da se kontrolišu, jer su nekvalifikovani“, uveren je Ponoš. 

On je protumačio da vlast sada uspostavlja kontrolu u dubini državne uprave i želi mladim snagama da "prokrvi“ sistem, kako bi jednog dana kada izgube moć, ostala struktura koju je teško odjednom iščupati.

Ponoš još upozorava na Zakon o učešću civila u mirovnim misijama, "sklepan na brzu ruku, pokazuje istu tendenciju da se pravi za partijske kadrove koji će za partijsku poslušnost biti nagrađivani upućivanjem, pre svega, u misije OEBS“. 

U razgovoru sa Tamarom Skrozza, on je predočio i da Brisel nije jedini koji se pita o stanju u Srbiji, što pokazuje i izbor novog američkog ambasadora. 

Ponoš bi bio "spreman da kaže da, kad neko odluči da Kristofera Hila izvuče iz penzije i dovede ga ovde, onda postoji priličan nivo izvesnosti da on neće otići odavde, a da Vučić ostane“. 

S druge strane, Maja Bjeloš podseća da se sistemski zakoni kod nas izrađuju i donose u žurbi, pred izbore, da ne postoji duža i sveobuhvatnija rasprava o njima i da sadašnja vlast koristi proces evropskih integracija da bi menjala određene zakone, ali na lošije. 

Kada je u pitanju Nacrt zakona o spoljnim poslovima, ona pored jačanja uloge predsednika ukazuje i na uvođenje institucije diplomatskog nadzornika koji može da pregleda prostorije ambasade i rezidencije ambasadora, ima uvid u dokumentaciju, čak i pristup tajnim podacima. 

"Iz predloženog rešenja ne vidimo da taj diplomatski nadzornik ima i bezbednosni sertifikat da bi tako nešto mogao da obavlja, a povećava se njegova uloga nad ambasadorima koji bi trebalo da imaju veću samostalnost i autonomiju“, objasnila je Bjeloš. 

Po njoj, uloga ambasadora je veoma limitirana, njima se ovim nacrtom uskraćuje kreativna mogućnost tumačenja spoljnih poslova i delovanja, i svode se na poslušnike, dok se sva moć koncentriše u rukama ministra, vlade i predsednika. 

Time se, kako tvrdi, naglašava već postojeći trend smanjenja kontrolne i nadrzorne uloge Narodne skupštine i drugih državnih organa, a formalizuje nedemokratska praksa centralizacije unutrašnjih i spoljnih poslova u rukama jednog čoveka

"Mi danas svedočimo da predsednik Republike prekoračuje nadležnosti koje su mu Ustavom date, a u spoljnoj politici ustavni okvir mu propisuje određene poslove koji su predstavnički i protokolarni“, zaključila je Bjeloš u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts