28. 11. 2021

Neko to radi za pare

Zakon o eksproprijaciji je iritantan i po sadržini i po načinu donošenja, bez presedana bilo gde u uporednom pravu, ocenjuje advokat Rodoljub Šabić, dok pisac Dejan Tiago Stanković smatra da je Zakon posledica lažnog osećaja svemoći i nekažnjivosti jedne ili dve vladajuće stranke.

On je u FoNetovom serijau Kvaka 23  podsetio da Zakon o eksproprijaciji omogućava državi da građanima uzme imovinu, ako se to proglasi za javni interes, i zapitao šta je u tom slučaju sedeće: "Da nam uzimaju živote, ili slobodu, ako se to proglasi za državni interes?“ 

Po njemu, cilj Zakona je da neko iz vlasti uzme proviziju za obezbeđivanje zemljišta potrebnog za "prljavu tehnologiju“, koja ne može da se razvija u državama gde je vlada normalna i radi u interesu svojih građana. 

"Neko to radi za pare. Oni kolju vola za kilo mesa, i to našeg vola, da bi oni odneli kilo mesa“, kaže Tiago Stanković. 

I Šabić za FoNet kaže da ovakav zakon omogućava vladi da za pet dana oduzme nečiju svojinu i napravi poslovni aranžman sa bilo kojim strateškim partnerom, makar to bio i nekakav "belosvetski hohštapler“. 

"Da je sve drugo kako valja, tih pet dana su frapantni - i to u zemlji u kojoj vi nemate šanse da za pet dana dobijete kućni broj“, ocenio je on u razgovoru s Tamarom Skrozza. 

Šabić, takođe, postavlja pitanje zašto se u poslednje vreme javlja čitav lanac zakonodavnih poteza koji uznemiravaju javnost i izazivaju oštre reakcije, kao što je bio slučaj sa Zakonom o policiji ili Zakonom o vodama, koji su povučeni iz procedure. 

On ne može da bude kategoričan, "ali to otvara sumnju nije li to možda taktička stvar, kreira li možda neko niz takvih loših projekata da bi pokazao svoj demokratski karakter i suštinu tako što će od nekih odustati, a neke progurati po svaku cenu". 

Uz opasku da "tuđa ruka svrab ne češe“, Šabić je upozorio da svoje probleme moramo da rešavamo sami i da je iluzija da možemo da računamo na podršku ili političku intervenciju spolja. 

Kako je objasnio, "druga je stvar da li možemo računati na nešto što je normalno, a objektivno može biti pomoć ili bar nešto što će značiti prestanak pomoći režimu koji je ovde etabliran“, a to je već "prilično izvesno“. 

S druge strane, Tiago Stanković ističe da mi "nismo sami na svetu“ i da bi na mnoge stvari ovde moralo da reaguje inostranstvo, jer je vlast u Srbiji već uradila sve što je mogla u sopstvenom interesu. 

On smatra da je predstavnicima te vlasti svaki dan opstanka na čelu države "čisti ćar“, čega su i sami svesni, jer su "neverovatno korumpirani i inkompetentni“. 

Kako kaže, to su partijski kadrovi koji, i kada bi hteli da učine nešto dobro, to ne umeli i zato se  vode načelom "dok potraje - potraje“. 

On, međutim, ukazuje da Srbija nema građane, već narod, i objašnjava da se narod ponaša kao kolektivni entitet, dok je građanin svestan svojih prava i dužnosti i, kao takav, "uvek je superioran u odnosu na nekoga iz naroda“.

Uz napomenu da ovde nedostaju institucije sistema, vladavina prava i pravna država u kojoj zakoni važe jednako za sve, Tiago Stanković procenjuje da to ne može zauvek da traje i mora jednom da prestane".

Ne bi ga čudilo da, kao u Angoli, "diktator jednog dana potrpa dijamante, sedne u avion i pobegne“. 

Njegovo je mišljenje da bi to bilo i najbolje, da ne bude krvi po ulicama i da opet ne dižemo ruke jedni na druge. 

"Neka uzme, pa ćemo da ga jurimo, samo neka se nosi“, zaključio je Tiago Stanković. (kraj)  zvs/ts