27. 02. 2022

Izmedju dve stolice

Ukrajinska kriza je najozbiljniji izazov s kojim se Aleksandar Vučić suočio na spoljnopolitičkom planu i biće pod pritiskom svih strana, smatra Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, dok urednik portala EWB Nemanja Todorović Štiplija ne očekuje pritiske zbog toga što “Srbija ima interesa u sličnim temama, kakva je Kosovo".

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ipak napomenuo da će se, ukoliko pritisaka bude, Srbija “saplesti i pasti između one dve stolice” na kojima sedi već neko vreme. 

Štiplija je podsetio da Evropska unija nije zamerila Srbiji što se u nekim slučajevima nije usaglasila s evropskim deklaracijama, ali da to možda neće biti slučaj kada je u pitanju tema koja je se neposredno tiče. 

"Evropska unija ne radi toliko na tome da bude otvoreno poglavlje 31, koje se tiče spoljne i bezbednosne politike“, napominje Štiplija.

Kako je rekao Tamari Skrozza, javna je tajna da je jedna moćna država koja je podržavala vlast u Srbiji, sklonila postskrining dokument za Poglavlje 31, uz obrazloženje da Srbija već trpi dosta pritisaka zbog dijaloga s Prištinom. 

S druge strane, Vuksanović je FoNetu rekao da ga ne bi iznenadila neka ekstravagantna ponuda Moskve, recimo, da Beograd prizna dve provicije na istoku Ukrajine, kao što je već uradio Asadov režim u Siriji. 

Kada su u pitanju zapadni partneri, on smatra da se Vučić u ovom trenutku više plaši Vašingtona, nego Brisela. 

Kako je objasnio, Vučić je pod radarom je zbog odnosa sa Moskvom i Pekingom, a neki njegovi saradnici već su na meti zbog korupcije, dok i Amerika i u EU primećuju stepen opadanja ljudskih prava.

Vuksanović ipak ocenjuje da će se Vučić u svojim odlukama povodom ukrajinske krize najviše voditi unutrašnjopolitilkim razlozima i mogućnošću da bi druge desničarske partije mogle da počnu da grizu rusofilski deo njegovog biračkog tela. 

On još podseća da je deo medija pod direktnom ili indirektnom kontrolom Vučića još od 2014.  "gurao jedan veoma radikalni proruski sadržaj“. 

Prema njegovom vidjenju,  to je rađeno iz dva razloga: s jedne strane da bi se udovoljilo rusofiliji delova srpskog javnog mnenja, a s druge da bi se Zapad zastrašio potencijalnim prisustvom Rusije u Srbiji. 

Vuksanović misli da Balkan nije u fokusu pažnje Rusije, već da predstavlja "nepresušan izvor presedana koje Rusija može ad hoc da izvadi“, zavisno od izazova s kojima se suočava. 

Kako je objasnio, "može da kritikuje Zapad zbog priznavanja Kosova, ali isto tako lako i da evocira kosovski presedan kada treba da opravda aneksiju Krima, nezavisnost ove dve pokrajine u Ukrajini, ili nezavisnost Abhazije i Južne Osetije u Gruziji 2008.godine“. 

Istovremeno, Todorović Štiplija napominje da ukrajinska kriza ne stvara probleme samo Srbiji, već i državama poput Španije, Slovačke, Kipra ili Rumunije, koje imaju slične probleme i ne znaju kako da se pozicioniraju.

Da su zapadne zemlje, članice NATO, na vreme rešile kosovsku priču, on smatra da možda do svega ovoga ne bi ni došlo.

Po njemu, najgori scenario bio bi svrstavanje na bilo koju od zaraćenih strana, ali i mogućnost širenja sukoba. 

"Plaši me da neki balkanski, ali i ruski i zapadni akteri, pokušaju da deo krize presele i na druga dva regiona u Evropi, prvenstveno na Balkan i na Kavkaz“, zaključio je Todorović Štiplija. (kraj) zvs/ts