06. 03. 2022

Istorijski trenutak Srbije

Zapadni Balkan je sada prvi na listi proširenja Evropske unije (EU) i Srbija nema luksuz da propusti tu istorijsku šansu, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović, ali je poručio da autoritarna politika nema nikakvu budućnost.

Pitanje je samo da li će buduća vlada shvatiti istorijsku odgovornost koju će nositi, rekao je Majstorović u serijalu Kvaka 23 i ocenio da je EU, posle ruske agresije na Ukrajinu, postala geopolitički akter. 

On je u rezgovoru sa Zoranom Sekulićem objasnio da EU 23.februara nije isto što i 24.februara, kada su „sva pravila izletela kroz prozor“ i kada se Unija mobilisala.

Majstorović, medjutim, nije siguran da je svest o tome razvijena kod većine stanovništva Srbije i u tome vidi odgovornost i ljudi koji su na vlasti, ali i u opoziciji, i napominje da će Srbija apsolutno jasno morati da se opredeli.

Prema njegovom mišljenju, bez obzira na „vrlo očekivano“ ubrzavanje procesa širenja EU na Zapadni Balkan, što je prirodno i strateški neophodno, to neće to biti po automatizmu i neće biti bez kriterijuma i bez uslova.

Ističući da EU danas, posle desetak godina, pokazuje ozbiljan strateški interes za ovaj deo Evrope, Majstorović je predočio da Srbija mora da se osvrne, presabere i ne dozvoli sebi da ostane na začelju procesa proširenja.

U rezoluciji Evropskog parlamenta, kako je podosetio, vrlo jasno se napominje da će Unija sarađivati sa demokratskim uređenim društvima koja prihvataju njene vrednosti, a to su demokratija, ljudska prava i slobode.

Upitan šta bi se dogodilo da je Srbija u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) glasala protiv ili bila uzdržana prilikom glasanja o rezoluciji kojom se osudjuje napad Rusije na Ukrajinu, on je ukazao da bi to značilo da ona  odustaje od evropskih integracija.

Takav potez bi doveo do povećanja nepoverenja i verovatno stavljanja Srbije na kraj kolone za pristupanje EU, objasnio je Majstorović, uveren da mnogima u rukovodstvu Srbije nije bilo jednostavno da odluče o osudi Rusije, s obzirom na spoljašnji, ali i unutrašnji predizborni pritisak.

Na pitanje kako će se glasanje u UN odraziti na odnose Srbije i Rusije, on je odgovorio da u ovom trenutku nema signala koji bi govorili da je Moskva „ovo shvatila kao akt nekakvog neprijateljstva i kao odustajanje od bliskih odnosa“. 

Uprkos tome, Majstorović od vlasti Srbije očekuje da ubuduće mnogo prilježnije slede ono što je jedinstven stav ne samo EU, već čitave Evrope, koja smatra da rusko ponašanje i ruska agresija u Ukrajini ne može biti tolerisana.

Upitan da li to podrazumeva i pridruživanje sankcijama koje je EU uvela Rusiji, on je uzvratio da će sigurno rasti pritisak Brisela da se Srbija mnogo više pridružuje sankcijama Moskvi.

On, medjutim, očekuje i da EU vodi realističniju politiku u tom pogledu, da kroz geopolitičke naočare pogleda Zapadni Balkan i na neki način zaštiti zemlje regiona.

Kako je precizirao, pre svega fondovima, zajedničkim rezervama i zajedničkom distribucijom rezervi gasa i tako način izbije argument onima u Srbiji koji smatraju „da smo prezavisni od Rusije, pa ne možemo da se usaglašavamo sa EU“. 

Ovo je istorijski trenutak za Srbiju, ali i za čitavu Evropu i zato je taj problem potrebno sagledavati mnogo globalnije, ocenio je Majstorović.

Upitan da li postoji opasnost prelivanja ukrajinske krize na Zapadni Balkan, on je procenio da  „nema potrebe za nekim histeričnim reakcijama“, uveren da ova kriza ne može da se na zapaljiv način prelije na region i izazove sukobe. 

„Rusija svakako ima svoje interese na Balkanu, koji su pozicionirani prevashodno u Republici Srpskoj i Republici Srbiji“, ukazao je Majstorović, koji je siguran da se Rusija, kao velika svetska sila,  neće libiti da pokuša da destabilizuje situaciju u Bosni i Hercegovini i Srbiji. 

Na kraju krajeva, kako je podsetio, postoji i istorijsko iskustvo sa izborima u Crnoj Gori 2016. godine, kada je pokušano direktno mešanje u izbore u toj suverenoj zemlji, danas članici NATO. 

Mogućnost destabilizacije postoji, upozorio je Majstorović, koji misli da je političko rukovodstvo Srbije veoma svesno tog rizika i da bi trebalo da odigra pametnu igru.

Kako je obrazložio, da prosto učiniti sve da zaista postane faktor stabilnosti, ali demokratske stabilnosti u regionu, a ne zemlja nepredvidljivih reakcija od koje će se plašiti u regionu.

Kada je reč o kosovskom problemu, on je ocenio da se situacija zaoštrava i uočio da kosovski Albanci imaju interes da iskoriste ovu situaciju i ukažu na netransparentne odnose  Srbije i Rusije.

Da upregnu i svoju propagandu i sve svoje kapacitete da na neki način diskredituju Srbiju, protumačio je Majstorović, ali je naglasio da Srbija u ovom trenutku ne predstavlja bilo kakvu opasnost za kosovske vlasti. 

Prema njegovom mišljenju, Srbija ne bi trebalo da zaoštrava situaciju, već da drži situaciju pod kontrolom, kao i do sada, i da kroz Brisel i posredovanje EU pokuša da pokrene dijalog sa mrtve tačke i tako parira inicijativama koje su nekad prilično provokativne sa kosovske strane.

Majstorović ne vidi mogućnost da Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, bude isključena iz UN, kao što ne vidi ni da je u ovom trenutku ugrožena Rezolucija 1244 o Kosovu.

On misli da bi i EU trebalo da relaksira situaciju između Srbije i Kosova i da ih ohrabri, davanjem odredjenih garancija koje se tiču prevashodno snabdevanja gasom.

Takodje i porukom solidarnosti da neće biti ostavljeni na milost i nemilost ruskog uticaja, ukoliko dođe do nestašice, već da će im EU pomoći svojim kapacitetima u sanaciji štete koja će definitivno nastati kao posledica krize u Ukrajini, naglasio je Majstorović.

Kako je dodao, „mnogo je mudrije za naše političe, ali i za kosovske, da vrlo brzo promene način na koji komuniciraju sa svojom javnošću i da, umesto straha i panike, počnu da govore na drugačiji način“.

Da empatijom prosto utiču na građane da shvate da je ujedinjenje regiona sa EU ostvarenje svih nacionalnih ciljeva, jer se pristupanjem regiona Uniji brišu granice i utiče da se, „u toj i takvoj Evropi, jedna decenijama nagomilana mržnja napokon spusti na nivo minimuma“,objasnio je Majstorović.

On je umereni pesimista u pogledu raspleta ukrajinske krize, kao opasnost po svetski mir, i upozorava na zlokobne izjave predsednika Rusije Vladimira Putina, koji ima određenu misiju, a to je „prevashodno vojno pokoravanje Ukrajine, verovatno i nekih okolnih regiona“.

Sve ove zemlje koje podnose kandidature za članstvo u EU, to čine zato što iskreno misle da su deo evropskog prostora, ali istovremeno i zbog velikog straha, rekao je Majstorović.

On predvidja da se „ova avantura“ neće dobro završiti ni za koga, „ali misli da će glavni gubitnik biti gospodin Putin“.

Upitan da li će kako rezultat predstojećih izbora uticati na spoljnpolitički kurs Srbije, Majstorović je odgovorio da ne očekuje dramatične promene. 

„Ja samo očekujem da ono što je bio do sada verbalna gimnastika postane suštinska spoljna politička orijentacija“, naglasio je on i ocenio da „to što naši zvaničnici pričaju da je EU naš strateški cilj više ništa ne znači“. 

Sada će se mnogo više gledati dela od reči,  i Majstorović zato očekuje da nova vlada, u saradnji sa svim političkim akterima, sagleda situaciju, artikuliše realnu i racionalnu politiku i tako „na duži period ovaj naš mali brod veže za ipak mnogo veći“.

Kako je zaključio, na taj način bi na duže staze bila osigurana bezbednost, ali i ostvareni svi naši nacionalni interesi, u okviru jednog projekta koji je posvećen miru i saradnji. (kraj) def