20. 03. 2022

Tanušna prelazna ocena

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u programima Radiotelevizije Srbije ima privilegovan položaj koji se izražava u minutima, dok se u komercijalnim televizijama sa nacionalnim pokrivanjem ta prednost izražava satima, izjavio je u intervjuu FoNetu predsedavajući Privremenog nadzornog tela za praćenje medija Rade Veljanovski.

Osvrćući se na Vučićevo naizmenično pojavljivanje u ulogama šefa države i predsednika Srpske napredne stranke, Veljanovski je u serijalu Kvaka 23 ukazao da je to neprincipijelno i da ne proizlazi iz njegovih ustavnopravnog nadležnosti, već predstavlja zloupotrebu položaja u vreme predizborne kampanje.

Privremeno nazdorno telo to, medjutim, ne može da sankcioniše, ali mediji ne smeju da pružaju privilegovan položaj nosiocima javnih funkcija, naglasio je on i upitao zašto mediji,  pa čak i oni koji su malo više naklonjeni opoziciji, takođe dosta obimno izveštavaju o tim Vučićevim događajima.

S druge strane, Veljanovski smatra i da je ukrajinska kriza došla „vrlo povoljno sadašnjoj vlasti da potisne neke druge teme“ i napominje da sada skoro niko i ne pominje „onaj veliki bunt zbog ekologije i Rio Tinta“, koji je jedno vreme bio u centru pažnje javnosti.

Upitan da li je, u takvoj situaciji, opravdana bojazan da će izbori biti neregularni i pre nego što budu održani, on je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, odgovorio da su neregularnosti sada, ipak, znatno manje nego pre dve godine.

Što se tiče regularnosti, mnogo više možemo da konstatujemo neregularnost u periodu pre početka kampanje. Taj period sasvim sigurno nije bio regularan, „a ovaj period od kada su raspisani izbori može da dobije neku tanušnu prelaznu ocenu, ali sasvim sigurno i to mora da se ubuduće unapredi“, predočio je Veljanovski.

Prema njegovom tumačenju, situacija je sada ipak drugačija u odnosu na vreme kada su opozicione stranke odlučile da bojkotuju prethodne parlamentarne izbore, jer su, posle medjustranačkog dijaloga, sa i bez evroparlamentaraca, neke stvari počele da se menjaju i dešavaju se.

Uprkos tome, Veljanovski podseća da članovi Privremenog nadzornog tela od početka nisu imali iluzije da će moći drastično da poboljšaju izborne uslove, ali su smatrali da je dobro pokušati.

Upitan da li je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u službi predizborne kampanje vlasti, on je odgovorio da je u ovom trenutku veoma delikatno i teško govoriti o tome šta bi REM trebalo da radi. 

S obzirom da su i predstavnici REM, zajedno sa predstavnicima opozicije, u sastavu Privremenog nadzornog tela, to bi onda, kako je objasnio, „naše medjusobne odnose dovelo u situaciju nemoguće saradnje“.

On je, na pitanje o odnosima sa predsednicom Saveta REM Oliverom Zekić, uzvratio da su se  „od samog početka potrudili da mogu da saradjuju“ i da su ti odnosi „uzdržano korektni“.

„Šta su ljudi očekivali? Da nasrnem na nju? Da je izvređam? Da je grdim? Nisam ja izabrao ni sebe u to telo, ni Oliveru Zekić. Dakle, to je državna stvar i to dogovorena sa predstavnicima opozicije“, naglasio je Veljanovski.

Osim toga, Zekić nije bila ni na polovini naših sastanaka, „tako da nemamo gde ni da se sukobimo“, ukazao je on i za ponedeljak najavio sastanak Privremenog nadzornog tela na kojem će se razgovarati o daljem radu.

„Sve je moguće. Moguće je da imamo neku vrstu blagog konsenzusa da produžimo rad do kraja da bismo, posle toga, mogli da damo neki zajednički izveštaj, a moguće je da se možda više i ne sastanemo“, rekao je Veljanovski. 

On bi više voleo da „završimo taj posao, da podnesemo izveštaj, makar imao dva dela, jedan sa kojim se slažemo svi i drugi sa kojim se slažemo samo mi koji smo izabrani na predlog opozicionih stranaka“.

Veljanovski odbija prigovore da je Privremeno nadzorno telo alibi ili smokvin list za nečinjenje REM i ukazuje da je to „rezon jednog broja onih predstavnika i političkog života i medija koji nisu uspeli da neke svoje ideje uguraju u razmišljanje o promeni predizbornih uslova“.

Sada se ta frustracija ogleda u ovim prejakim ocenama, ali to je pluralizam, pa svako ima pravo da kaže svoje mišljenje, rekao je on i istakao da je Privremeno nadzorno telo usvojilo dva dokumenta, o javnim servisima i komercijalnim emiterima, koje je REM prihvatio i koji su postali podzakonski akti.

Od početka januara, kada smo počeli da pratimo prisustvo opozicionih stranaka u javnim servisima i u drugim televizijama, „uočili smo da ih ima vrlo malo, ali se već u drugom izveštaju pokazuje da ih ima više, u trećem izveštaju još više, dok je u četvrtom čak bilo više opozicionih stranaka nego stranaka vlasti, recimo u javnom servisu“, ilustrovao je Veljanovski.

Kako je dodao, u komercijalnim televizijama sa nacionalnim pokrivanjem, kao što su Pink, Hepi, B92 i Prva, stalno je mnogo više predstavnika vlasti, vladajućih stranaka i samih funkcionera vlasti, dok je u televizijama u kablu, poput N1 i Nova S, mnogo više opozicije i „mi smo na to više puta ukazivali“. 

„Razume se da sve to nije dobro, ali naša uloga je da to posmatramo, da o tome obaveštavamo javnost, da savetodavno delujemo, dajemo sugestije i vršimo pozitivan pritisak“, obrazložio je Veljanovski.

On je, istovremeno, podsetio da 4.avgusta ove godine ističu dozvole televizijama Pink, Hepi, B92 i Prva, kada će se odlučivati o njihovom produžavanju.

„Mislim da bi stručna i opšta javnost trebalo da insistiraju na tome da se mogućnost produženja dozvola ovim televizijama sagleda iz ugla njihovog ponašanja, ne samo u ovom predizbornom periodu, nego i godinama pre toga“, naglasio je Veljanovski.

Kritikujući slučajeve da odredjeni akteri politčkog života u predizbornoj kampanji ne žele da gostuju u programima nekih televizija, on je izrazio nadu da će N1 uspeti sa pozivom Vučiću da dodje na duel sa Zdravkom Ponošem.

Mi to podržavamo, istakao je Veljanovski i dodao da je Privremeno nadzorno telo dva puta apelovalo na političke aktere da se odazovu pozivima televizija na sučeljavanje stavova i omoguće građanima da se upoznaju sa njihovim stavovima.

Prema njegovom vidjenju, tačno je da opozicija u kampanji nema mnogo manevarskog prostora, ali nedostaje to što opozicija ne pokreće neke važne teme i „onda ide na ruku samoj vlasti“. 

Kako je obrazložio, „ne usuđuju se da pokrenu temu Kosova, ne usuđuju se da pokrenu temu ulaska u EU, ne usuđuju se da pokrenu temu BiH, Republike Srpske, Crne Gore, odnosa u regionu, prošlosti i zašto smo došli u ovakvu situaciju“. 

„Prihvatili su tematski okvir koji je nametnula vlast i nisu u stanju da nametnu nešto drugo. To je njihov problem“, izjavio je Veljanovski.

Na pitanje o ishodu izbora, on je priznao da je to „stvarno nepredvidivo“, ali je procenio da je „moguće da se u Beogradu nešto promeni“ i da postizborna koalicija opozicionih lista dovede do smene vlasti.

U parlament Srbije će sigurno ući i neke opozicione stranke i liste, biće bolji nego što je bio do sada, „a što se predsedničkih izbora tiče, bojim se da će Vučić ostati predsednik i žao mi je zbog toga, ali je i to deo naše realnosti“, zaključio je Veljanovski. (kraj) def