Pisana verzija
15. 05. 2022
Zabranjena budućnost
Slovo "Z" nikako ne možemo vezati uz ono što je predstavljala borba protiv istinskog nacizma i fašizma, smatra pisac i politički teoretičar Igor Štiks, dok politikolog Mladen Mrdalj kaže da je u proslavi 9. maja svako mogao da učita ono što želi.
On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenio da su simboli opasni zato što im se značenje menja u zavisnosti od konteksta, što koriste političke elite svuda u svetu.
Po Mrdalju, ljudi koji učestvuju u paradama povodom obeležavanja Dana pobede u Drugom svetskom ratu, tu učitavaju narativ po kome je Rusija sama iznela borbu protiv fašizma i da se sve što Rusija radi u spoljnoj politici može tretirati kao borba protiv neofašizma i neonacizma.
Kako je objasnio u razgovoru s Tamarom Skrozza, "na taj način sve što radi ruska spoljna politika dobija kard blanš, dobija automatski amin, a mi ostali koji se s tim nekad ne slažemo, automatski dobijamo etiketu fašista“.
Mrdalj još napominje da mi često selektivno biramo istoriju u skladu sa svojim današnjim potrebama, umesto da vidike oblikujemo poštenim suočavanjem sa istorijom.
Onda bismo, kako je protumačio, videli da ljudi koji su se borili protiv fašizma nisu nužno želeli komunističku revoluciju, a posebno ne njene negativne efekte, niti da su ljudi koji su sarađivali sa okupatorom zaista želeli pobedu fašizma.
"Rešenje je da se vodi otvorena javna rasprava, da se ne beži od tih tema, da se to ne uklanja sa stola eskapizmom kroz izjave tipa – ostavimo prošlost istoričarima“, smatra Mrdalj.
On podseća da je prošlost tu, među nama, da međusobno raspravljamo o tim stvarima i da ne možemo da se iskobeljamo iz tih problema.
Po njemu, izostanak otvorene javne rasprave značiće da ćemo jedni druge i dalje posmatrati kao fašiste, komuniste, globaliste ili sataniste.
"To onda stvara polarizaciju društva, koja u određenim međunarodnim konstelacijama snaga može da vodi u nasilje i građanski rat“, upozorio je Mrdalj.
S druge strane, Štiks napominje da desnica, uz institucionalnu podršku, već 30 godina radi na demonizaciji partizanskog pokreta, a da je pobeda nad nacizmom i fašizmom dovedena u pitanje zbog želje da se rehabilituju kolaboracionisti.
"Partizanska pobjeda viđena je kao nametanje komunizma, komunističkog režima, spram čega su odjednom postali nešto manje loši oni koji su zapravo aktivno sarađivali sa okupatorom“, rekao je on i ukazao da je to slučaj na prostoru čitave bivše Jugoslavije.
Štiks smatra da bi čak i oni koji sebe vide kao levicu često birali nacionalni sadržaj borbe, ili folklor, u zavisnosti o kojoj zemlji je reč.
On misli da je u Srbiji stvar "pomalo zamućena“ floskulama o dva pokreta otpora, a zapravo se radi o nastojanjima da se rehabilituje četnički pokret.
Takođe, Štiks ukazuje da vlasti 10 godina rade na tome da dovedu u pitanje položaj Srbije u Evropi, iako i dalje govore o evropskom putu.
"Devetog maja ne slavi se mesto Srbije u Evropi, već smo dobili jednu parodiju sa 'Besmrtnim pukom', kopiranjem ruskih rituala, sa slovom Z koje je predvodilo tu skupinu“, predočio je Štiks i manifestaciju povodom Dana pobede označio kao "tragičnu farsu“.
Po njegovom mišljenju, mi živimo u vremenu institucionalne konfuzije i kreiranog haosa, pomoću kojih se vlada.
Kako je obrazložio, "niko ne zna šta je ispravno, a šta ne, šta da mislim, šta da kažem, posebno u javnom prostoru, a tako se kvazi sloboda izražavanja zapravo pretvara u jednu buku i bes, u kojem se osećate izolovano“.
Prema njegovom viđenju, i u političkim borbama postoji ambivalentan stav o Drugom svetskom ratu i niko neće da izađe s apsolutno jasnim stavom po cenu da izgubi izbore ili ne uđe u parlament.
Ako nismo načisto sa svojom socijalističkom prošlošću, poručio je Štiks, ne možemo biti načisto ni sa svojom kapitalističkom sadašnjošću.
Apsolutno nije jasno kuda se ide, ocenio je on i napomenuo da je naša sadašnjost okrenuta prošlosti, iz čijeg mraka istoričari vade ono što im odgovara i daju narativ koji je obično u službi sadašnjih politika.
"Budućnosti nema, ona nam je zabranjena“, zaključio je Štiks u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts
Nema komentara.