22. 05. 2022

Između fikcije i realnosti

Odbijanjem da uvede sankcije Rusiji, Srbija podriva međunarodno pravo, tvrdi kolumnista portala Peščanik Dejan Ilić, dok vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Hrnjaz smatra da različiti akteri tumače međunarodno pravo na različite načine, što je „sasvim prirodno i normalno“.

On je u serijalu Kvaka 23 ocenio da je prevashodno važno da država utvrdi šta je njen nacionalni interes i šta zapravo hoće, a onda da vidi u kojoj meri norme međunarodnog prava mogu tome da posluže. 

„Tako i Vladimir Putin, pozivajući se na slučaj Kosova, pokušava da upotrebi međunarodno pravo, kako bi smajio trenutni pritisak na Rusiju“, primetio je Hrnjaz, uz opasku da to nije usamljen slučaj i da to uglavnom rade sve velike sile. 

Kada je u pitanju međunarodni status Srbije, Hrnjaz je u razgovoru s Tamarom Skrozza ukazao da naše granice nisu sporne samo prema Kosovu, već i prema Hrvatskoj i BiH.

Prema njegovoj oceni, društva s postjugoslovenskog prostora pokazuju izrazitu nesposobnost da samostalno rešavaju svoje sporove. 

On navodi da je na osnovu Rezolucije 1244, na Kosovu suspendovan pravni poredak Srbije, ali da to ne znači da je nužno ukinut i suverenitet. 

„Naša zvanična tvrdnja jeste da u ovom trenutku ne postoji faktička vlast, a da je suverenitet trajniji od onoga što se smatra vršenjem vlasti“, objasnio je Hrnjaz.

To bi, kako je ilustrovao, moglo da bude opisano terminom „osporavane suverenosti“ ili „osporavane državnosti“ Kosova. 

Hrnjaz napominje da često zaboravljamo da na Kosovu zapravo imamo spor s Albancima i da se to neće promeniti, nezavisno od eventualnih promena međunarodnih okolnosti.

S druge strane, Ilić smatra da Srbija očigledno nema suverenitet na teritoriji Kosova i da je onda pitanje da li je Kosovo zaista unutar njenih granica. 

Prema njegovom viđenju, „mi možemo da kažemo da granice Srbije obuhvataju i Kosovo, ali onda se zapravo pokazuje da granice nemaju mnogo veze sa suverenitetom“.

Srbija može da održava fikciju o Kosovu kao njenom sastavnom delu, ali bi u stvarnosti trebalo da se ponaša u skladu s onim što je realno stanje, poručio je Ilić. 

Po njemu, problem je i to što Srbija ima želju za teritorijama koje su izvan njenih granica i suvereniteta, a da je pravo pitanje šta da se radi s teritorijom koja je ostala unutar granica. 

„Činjenica da nešto nije baš sasvim pod našom kontrolom stalno nam je izgovor da ono što jeste pod našom kontrolom ostane ovakvo kakvo je – aljkavo, neuređeno, trapavo, nikakvo, zlo“, obrazložio je Ilić.  

Kako je napomenuo, međunarodno pravo postoji u onoj meri koliko su države spremne da se pridržavaju obaveza koje su preuzele na sebe.  

„Na Srbiju niko ne vrši pritisak da uvede sankcije Rusiji, već nas samo pozivaju da ispunimo pravila i uslove koje smo rekli da ćemo ispuniti“, protumačio je Ilić.

Nije EU zvala Srbiju u članstvo, već je Srbija to tražila i unapred bila upoznata s obavezama koje time preuzima, predočio je Ilić, koji  misli da Srbiji niko, osim predsednika, ne pokušava da oduzme slobodu i nezavisnost.

„Kad kažete da smo izloženi pritisku, da nismo nezavisni, da nam je neko ugrozio suverenitet, vi zapravo dajete izgovor onome ko se predstavlja kao predsednik ove države da radi šta god mu padne na pamet, a da nizašta ne bude odgovoran“, zaključio Ilić u razgovoru za FoNet.  (kraj) zvs/ts