29. 05. 2022

Zapad ili periferija

Onog trenutka kada Srbija okrene leđa Rusiji i kaže drugo istorijsko "njet“, Moskva će postati vrlo negativno orijentisana prema Srbiji, smatra direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, dok potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak aktuelnu situaciju poredi sa 1989. godinom.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet objasnio da za nas trenutno nije 1948, jer smo svoje istorijsko "NE" već rekli  5. oktobra. i 2009, kada smo podneli zahtev za prijem u članstvo u EU. 

 ”Sad je pitanje da li ćemo nastaviti putem ka Zapadu, ili ćemo napraviti skretanje u desno i otići na Istok, na periferiju Evrope”, rekao je on i podsetio da je upravo 1989. tadašnji premijer Ante Marković rekao da Jugoslavija ide ka EU, ali su ga Slobodan Milošević i Franjo Tuđman ”izminirali”.

Međaku nije jasno zašto se čeka sa uvođenjem sankcija, jer novi dogovor o gasu može da se čeka i u drugim uslovima, a ne u okolnostima u kojima je Srbija jedina država gde je moguće organizovati demonstracije podrške Rusiji. 

„To su stvari koje nisu dopustive i za koje niko nikad neće imati razumevanja, nešto što će ostati oznaka na svima nama”, ukazao je Međak u razgovoru s Tamarom Skrozza. 

Po njegovom mišljenju, ideja Emanuela Makrona o političkoj zajednici država koje nisu članice EU, nije rezultat želje da se produži trajanje pregovora, već činjenice da proces pristupanja mora biti ubrzan, konkretizovan i omogućiti socijalno-ekonomske koristi od članstva pre samog članstva. 

Kao primer, on je pomenuo mogućnost učestvovanja u romigu, energetskoj zajednici, ili nedavnoj odluci da EU, kao jedan kupac, nabavlja gas na svetskim tržištima i da u tu šemu prvi put uključi i Zapadni Balkan. 

Međak smatra da "ne stoji čak ni priča kako će Rusija povući svoje pravo veta na ulazak Kosova u UN, jer je pitanje Kosova jedina stvar gde Rusija ima mogućnost pritiska i pregovora sa Zapadom, u pokušaju da napravi paralelu Kosovo za Krim”.

Kako je protumačio, tu zapravo i postoji pritisak na Srbiju da se rešenje Kosova ubrza, da bi Rusija imala samo zahtev, ali ne i šta da ponudi. 

S druge strane, Beširi podseća da je ekonomska razmena Srbije s Rusijom manja nego razmena sa BiH, da više izvozimo na Kosovo, nego u Rusiju i da su u toku infrastrukturni projekti koje EU finansira milijardama evra.

Iako kaže da je teško poverovati u mogućnost da se 27 članica usaglase i uvedu sankcije Srbiji zbog odnosa prema Rusiji, on procenjuje da bi vremenom investicije, ipak, mogle da stanu, ukoliko Srbija odluči da ide protiv Unije. 

„Za to postoje ozbiljne i nesagledive posledice, koje bi potpuno uništile i ovo malo standarda koji je porastao za proteklih 10 godina”, upozorio je Beširi.

Po njemu, predsednik Srbije pokušava da trguje i da dobije nešto zauzvrat ukoliko uvede sankcije Srbiji, ali neke zemlje smatraju drugačije, pa čak postoji i bes zbog postepenog usklađivanja spoljne politike. 

On još ocenjuje da se Emanuel Makron ne protivi proširenju Unije, ali se protivi ulasku zemalja u kojima vlada korupcija, u kojima ne postoji sudstvo, u kojima je sveprisutan organizovani kriminal i zemalja koje imaju nizak standard ili lošu infrastrukturu, a ne sprovode reforme. 

Srbija je prepoznata kao takva zemlja, tvrdi Beširi, uveren da bi Srbija brže napredovala ka članstvu u EU da Srpskoj naprednoj stranci odgovara da sprovede reforme u sudstvu, policiji i bezbednosnim službama. 

On, međutim, primećuje da se u poslednje vreme promenio narativ u odnosu na rusku invaziju Ukrajine, da se promenio rečnik u medijima i da se sve više govori o negativnom uticaju Rusije. 

"To može biti signal da je predsednik, zajedno sa Vladom, spreman da uvede sankcije Rusiji, koje građanima Rusije neće mnogo štetiti, ali će doprineti ugledu Republike Srbije i koristiti našim građanima”, zaključio je Beširi u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts