29. 05. 2022

Ubrzavanje istorije

Ovo je prelomna godina za Srbiju i njeno geostrateško pozicioniranje, izjavio je u intervjuu FoNetu direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović i poručio da bi Srbija trebalo da se opredeli za EU, ukazujući da bi bio veliki problem ako bi je, zbog nesvrstavanja, svrstali drugi.

U uslovima rata, kao u slučaju ruske agresije na Ukrajinu, partneri postaju saveznici i prijatelji, ocenio je Bandović u serijalu Kvaka 23 i upozorio da će Srbija, ako se ne odluči za takvo partnerstvo, prijateljstvo i savezništvo, biti viđena kao neprijatelj. 

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, to onda može užasno mnogo da zakomplikuje situaciju, ne samo Srbije u Evropi, nego Srbije u regionu, Srbije u odnosu na Kosovo i Srbije u odnosu na BiH.

Ovo svakako jeste kraj jedne epohe i ubrzavanje istorije, protumačio je Bandović, a Srbija je na prekretnici zato što se suštinski nije odlučila kojem „carstvu će se prikloniti“. 

Pitanje prekretnice nam je postavljeno 2000. godine, kada smo se zaista odlučili za nešto,  izgleda samo deklarativno, a kada nas pitaju da li se suštinski opredeljujemo za to, što što nas danas pitaju, onda izgleda da još nismo spremni da donesemo takvu odluku.

Na to su uticale različite regresije koje smo doživeli, dodao je Bandović, koji smatra da je verovatno najveća od 2012.godine, od kada vlast zagovara put koji je neevropski i nije odan evropskim vrednostima.

Kao rezultat propagande, danas je veliki broj ljudi opredeljen za ruski put, a ne za evropski put, naglasio je on i konstatovao da krivica za to nije samo na ovim ili prethodnim vlastima, već da je u velikoj meri i na EU.

Prema njegovom viđenju, Unija nije znala praktično da kapitalizuje većinsku opredeljenost građana za evropsku budućnost ove zemlje i to nije uspevala da uradi ni pre ove krize. 

S druge strane, precizirao je Bandović, naši vlastodršci su vrlo često i vrlo vešto koristili činjenicu da Evropa nije odlučna da se u ovoj zemlji sprovedu reforme. 

Kako je objasnio, onda smo se našli u situaciji u kojoj su u ovoj zemlji Rusija i Kina  sveprisutne, „a naša evropska budućnost izgleda daleko“.

Upitan šta Srbija, za razliku od svih ostalih evropskih zemalja, čeka sa uvođenjem sankcija Rusiji, Bandović je predvideo da će se ta odluka "odlagati do kraja", uveren da vlast za to ima i praktične razloge. 

Ako uvedemo sankcije to će, prema njegovom mišljenju, značiti da je Srbija nesporno na evropskom putu, ali je na evropskom putu čekaju dve važne stvari, to su pitanje dijaloga Prištine i Beograda i reformi i vladavine prava. 

Ukoliko naši međunarodni partneri, pre svega EU i Amerika, žele da vide Srbiju koja uvodi sankcije i opredeljuje se za Zapad, oni žele da vide i kredibilnu politiku dalje u tom pravcu, smatra Bandović. 

Kako je obrazložio, kredibilna politika bi bila neka vrsta kompromisa u okviru dijaloga sa Prištinom, a na drugoj strani ozbiljno sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, što u Srbiji već godinama ne vidimo.

Zbog toga pitanje promene kursa spoljne politike nije samo pitanje uvođenja sankcija Rusiji. To je i sledeći korak, a sledeći korak su za nas prvo jako bolno pitanje, dok je drugo pitanje jako bolno za ovaj režim, naglasio je Bandović.

Usled oklevanja da se pridruži sankcijama Rusiji, on misli da je Srbija, naročito kod zemalja koje su u vrlo bliskom savezništvom sa Ukrajinom, poput baltičkih, već označena kao prijatelj Rusije i  njen trojanski konj, iako je kandidat za članstvo u EU.

S druge strane, Bandović nije siguran ni da je ta vrsta pokazivanja, pod znacima navoda, principijelnog savezništva sa Rusijom u kontekstu neuvođenja sankcija nešto što Moskvi naročito znači, jer smo mi praktično osudili napad na teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. 

Ni kod jednih, ni kod drugih nemamo neki veliki kredibilitet, a naročito ga krunimo kod EU, rekao je on i procenio da Srbija, uprkos tome, neće uvoditi sankcije Rusiji sve dok bude postojao manevarski prostor da kalkuliše, ali time sebi pravi štetu i protokom vremena samo gubi.

On je istakao da je EU pokazala i dalje pokazuje zavidnu trpeljivost prema predsedniku Aleksandru Vučiću i ovoj vlasti, pa čak i „jednu vrstu simpatije“.

Bandović misli da još nećemo videti oštre stavove EU ili neku vrstu ucenjivanja, jer Unija ne sme da zaoštri odnose sa Srbijom, bojeći se da je ne izgubi.

Upitan da li je ruska agresija na Ukrajinu istorijska prilika za EU da ceo Zapadni Balkan stavi pod svoj kišobran, on je uzvratio da je ovo poslednji poziv Uniji da tako uradi, ali misli da se takva mogućnost ne razmatra ozbiljno. 

S druge strane, ni Zapadni Balkan, kako je uočio, nije unisona i potpuno jednoobrazna politička zajednica koja bi odmah mogla da uđe u taj voz, za šta i EU snosi deo odgovornosti.

Osim toga, on misli da je prošlo vreme kada se daju koncesije tipa „ako vi sada uvedete sankcije, dobićete neki brzi voz za Evropu“, jer je sada na sceni pristup koji ima više nivoa i moramo sve da ih  ispunimo da bismo bili smatrani ozbiljnim sagovornicima i kandidatom za članstvo.

Prema Bandovićevom uverenju, konačnu odluku o sankcijama doneće Vučić sam i pokazati evropskim državnicima da suvereno vlada ovom zemljom.

Ukoliko bude „pritegnut“, u šta Bandović sumnja, on će moći da potraži ili da pokuša da potraži partnere u delu opozicije koja je nominalno proevropska. 

Ne verujem, ipak, da će se to dogoditi, rekao je on i procenio da će vlada biti ona kakva je bila i ranije, možda sa drugim kadrovskim rešenjima, ali da u suštini sadašnji kurs Srbije neće biti napušten.

Da li će u takvoj situaciji proevropska opozicija postati na neki način više proevropska, u velikoj meri zavisi od evropskih partnera, smatra Bandović.

On podseća da su opozicione stranke evropske provenijencije veoma ljute na EU zato što su toliko godina bile zapostavljene, dok je jedini partner u Srbiji bio Vučić, koji je obećavao različite stvari, počev od Kosova i odnosa u regionu, do spoljne politike.

Ako hoće da postanu vlast u ovoj zemlji, mislim da bi stranke proevropske opozicije trebalo da se odljute i ponašaju odgovorno, odražavajući stavove svojih birača, a stavovi birača koji se zalažu za EU jesu da je to što Rusija radi u Ukrajini prosto nedopustivo, predočio je Bandović.

Sumirajući stavove o situaciji u kojoj se Srbija nalazi, on je napoenuo da je u uslovima ruske invazije na Ukrajinu važno i pitanje simbolike.

Kojom zastavom mašete? Da li mašete zastavom EU, Ukrajine, Rusije, ili mašete zastavom Srbije, upitao je on i naglasio da je „zastava Srbije lepa i svi je volimo, ali ovde nije pitanje Srbija“. 

Ovde je pitanje kojem klubu, kojoj zajednici vrednosti i država se priključujemo. To je ključna stvar koja će opredeliti našu budućnost, zaključio je Bandović. (kraj) def