26. 06. 2022

Proširenje i razočaranje

Samit lidera Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana nije bio prekretnica, niti znak da je Unija odustala od Balkana, smatra Milena Lazarević iz Centra za evropske politike, dok Helena Ivanov iz organizacije Henry Jackson Society misli da je u Briselu došlo do udaljavanja između Unije i balkanskih zemalja.

Ona je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenila da države Zapadnog Balkana već godinama osećaju da ništa od EU ne dobijaju, uprkos trudu i radu. 

”Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata, a kada se to uporedi s onim šta su sve zemlje Zapadnog Balkana morale da urade da bi dobile taj status, postavlja se veliko pitanje koji principi uopšte vode EU”, objasnila je Ivanov.

U razgovoru sa Tamarom Skrozza, ona je, međutim, predvidela da će se proces pridruživanja svakako nastaviti, uprkos razočaranju među političarima, ali i običnim građanima. 

Ivanov smatra da EU već dugo ne zna šta da radi sa Zapadnim Balkanom, ali ne može ni da dozvoli da taj region ostane ”jedna velika rupa” u Evropi. 

Prema njenom viđenju, evropska administracija, suočena sa internim problemima i otporom građana EU prema proširenju, izmišlja ”neke koncepte poput Evropske geopolitičke zajednice, ne bi li nas zadržala na evropskom putu, ali bez konkretnih garancija kada ćemo ući u EU”. 

Kada je u pitanju Otvoreni Balkan, ona sumnja da će biti nadilaženja ekonomskog fokusa, ali misli da povremeno političko okupljanje, kao što je bilo u Briselu, svakako daje veću težinu izjavama koje na taj način ne dolaze samo iz jedne, već iz tri zemlje. 

Moskva i Vladimir Putin imaju razlog za slavlje zbog rezultata samita u Briselu, ocenila je Ivanov i predvidela da će se Rusija maksimalno truditi da popuni prostor nastao zbog nekonzistentnog pristupa Unije različitim zemljama. 

Kako je protumačila, „to može da se iskoristi kada se opet postavi pitanje da li bi Srbija trebalo da uvede sankcije Rusiji, jer sada Srbija oseća da nije dobila ništa, dok neki drugi dobijaju sve”. 

S druge strane, Lazarević veruje da je Putin možda slavio i da mu je u njegovom ”simplifikovanom pogledu na EU” možda drago što Unija ponovo nije mogla da isporuči neke rezultate Zapadnom  Balkanu. 

Ona smatra da sada mnogo zavisi od toga da li će EU nastaviti da šalje konkretne poruke i sprovodi konkretne akcije, koje bi došle kao rezultat konkretnih promena i reformi u regionu. 

„Ovaj samit daje jedan optimizam, perspektivu da će se dalje raditi na unapređenju procesa proširenja i da EU vidi da postoje problemi koje mora da reši”, uverena je Lazarević.

Ona očekuje da će Unija sada još intenzivnije nastojati da proces učini takvim da donosi neke koristi u što ranijoj fazi, da nam omogući da se brže integrišemo i da se, i pre članstva, više osećamo kao deo evropske zajednice. 

Kako je ukazala, na samitu je bilo najbolnije što Severna Makedonija nije dobila otvaranje pregovora, ali i to što ostale zemlje Zapadnog Balkana nisu dobile ništa. 

„Samit je pokazao kompleksnost EU, probleme sa politikom proširenja i činjenicu koliko proces proširenja pati zbog toga što svaka država članica može da uloži veto u bukvalno svakoj fazi procesa”, rekla je Lazarević, aludirajući na Bugarsku. 

Po njenom mišljenju, svaka inicijativa regionalne saradnje, kao što je Otvoreni Balkan, mora biti kompatibilna sa procesom integracije u EU i ne sme da ga ugrožava. 

Kada je reč o Srbiji, ona misli da je pitanje da li želimo da ispunimo zahteve EU, ali i da je nužno da proces pristupanja bude zasnovan na zaslugama i na napretku zemalja koje su na tom putu.

„Možda bi se nekim konkretnijim, gradualnijim, faznijim pristupom, stvorili novi podsticaji, čak i za one koji su manje voljni da se reformišu, kao što je naš predsednik”, zaključila je Lazarević u razgovoru za FoNet.  (kraj) zvs/ts