17. 07. 2022

Nebitno ko je premijer

Srbija će dobiti vladu kontinuiteta, a jedino iznenađenje bilo bi da Aleksandar Vučić više ne bude faktički premijer, izjavio je u intervjuu FoNetu politički analitičar Cvijetin Milivojević, koji ne očekuje spoljnopolitički zaokret, niti uvođenje sankcija Rusiji.

Upitan da li je moguće da neka od proevropskih opozicionih stranaka uđe u novu vladu, on je u serijalu Kvaka 23 odgovorio da je sve moguće, ali da je izvesnija opcija u kojoj će SPS biti glavni koalicioni partner, plus neke stranke nacionalnih manjina.

Milivojević smatra pogrešnim razmatranja o tome po čijoj meri Vučić pravi vladu, jer predsednik Srbije, po Ustavu, ne može da bira vladu, niti da određuje ko će biti mandatar. 

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, on je protokolarna ličnost koja poziva na konsultacije predstavnike parlamentarnih političkih stranaka, ali tek nakon što se konstituiše parlament. 

Parlament u Srbiji još nije konstituisan, podsetio je Milivojević, koji konsultacije o novoj vladi zato vidi kao pokušaj da se neki od alavih potencijalnih koalicionih partnera na brzinu stave pred svršen čin.

S druge strane, nemoguće je da predsednik države istovremeno bude i predsednik političke stranke, a da istovremeno to ne bude protivno zakonu, ukazao je on i poručio da se ne treba miriti sa situacijom da sve zavisi od Vučićeve političke volje.

Vučić je sve i svja, ali to nema nikakve veze s onim što se zove ustavno-pravni poredak Srbije, objasnio je Milivojević i naglasio da je obaveza opozicije da menja takvu političku realnost.

On se, pri tome, pozvao i na paradoks da će Vučić u završnici konsultacija, prilikom razgovora sa predstavnicima SNS, zapravo razgovarati sam sa sobom i upitao zašto opozicija to ne postavlja kao problem.

„Njegov rejting apsolutno nije sporan, ali je sporno to da on na leđima vodi stranku od 750.000 članova. On je jedna vrsta komandanta jedne paravojne političke organizacije koja je u stalnom, za sada na sreću, verbalnom ratu sa ostatkom Srbije koji ili ne glasa za njih ili ih nedovoljno hvali“, predočio je Milivojević. 

Prema njegovoj oceni, to je nenormalna situacija, a frapantno je koliko naše javno mnjenje, koliko opozicija, ali i EU, žmure nad tim i ne zanima ih šta je tu interes građana Srbije.

„Ja sam čovek koji beži od teorije zavere, ali ponekad razmišljam da tu postoji neki dil“, rekao je Milivojević i napomenuo da niko iz opozicionih redova na izborima nije kandidovao program kolaboracije sa ovakvom vrstom Vučićeve vladavine.

Upitan o kandidatima za premijera, on je odgovorio da Vučić ima izuzetno poverenje u Sinišu Malog, a „verovatno imaju i neke odnose koji su van politike, pretpostavljam i neke poslovne odnose“. 

Milivojević, međutim, nije siguran da Mali ima socijalnu empatiju, niti mu izgleda kao neki organizator, a ne zna ni za šta je Ana Brnavić ekspert, osim možda za digitalizaciju, i zato procenjuje da su “iznenađenja jako moguća“.

Mada se u javnosti pominju i Miloš Vučević, Branislav Nedimović, pa i Goran Vesić, njega ipak „ne bi iznenadilo da to bude neko potpuno nov, čak da bude i vanstranačka ličnost“.

„Nebitno je zapravo ko će biti premijer, bitno je nešto drugo - hoće li Vučić nastaviti da krši Ustav“, ponovio je Milivojević, koji misli da još nije došlo vreme da predsednik podeli odgovornost sa budućom vladom, uprkos promenjenom međunarodnom kontekstu.

Milivojević „mora da prizna da je ono što je radila naša diplomatija od početka ruske agresije na Ukrajinu u stvari optimum“ i podseća da su u EU, iako je usvojila šest paketa sankcija, svi pod nekim izuzećem.

Ta priča je tako rastegljiva da se očigledno još može na ovaj način funkcionisati, sedeći na dve stolice, ocenio je on, skoro siguran, mada ne sme da se kladi, da će i u novoj vladi biti ljudi naklonjenih i Zapadu i Rusiji.

Prema Milivojevićevom mišljenju, „verovatno će Vučić praviti ustupke Zapadu da možda neke od onih koji su prokuženi kao proruski neće staviti u tu vladu, ali će staviti neki foto-robot koji odgovara Rusima, a isti je slučaj i sa ovim američkim igračima“. 

„Da se ne lažemo, sve vlade od 2014. naovamo nisu Vučićev izbor, govorim o sastavu ministara. Reč je o ljudima koji su na neki način pomireni između onoga što je Vučićeva želja, želja Zapada i želja Rusa“, uveren je Milivojević. 

Za njega bi bilo iznenađenje da bude formirana vlada u kojoj neće biti igrača ove ili one strane, ali smatra da bi bilo mudro da u vladi ne budu „baš oni koje ova druga strana smatra direktno ruskim ili direktno američkim“. 

Upitan da li će u vladi ostati Aleksandar Vulin, Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović, on je uzvratio da „novi premijer očigledno neće biti taj koji će dati poslednju reč, nego će je dati Vučić“  i zato ga uopšte ne bi iznenadilo da neko od njih ostane, možda ne svi. 

Na pitanje da li će i ova vlada, kao i prethodna, imati unapred određeni skraćeni rok trajanja, on je predvideo da će sasvim sigurno imati skraćeni mandat, ali je ocenio i da najveći deo opozicije sada ne bi poželeo nove izbore.

Povodom pitanja da li veruje Vučiću kada kaže da će se „u skorije vreme“ povući sa mesta predsednika SNS, Milivojević kaže da je do sada izbrojao 19 takvih „zaklinjanja“ i da je svaki put  slagao građane Srbije, ali se nada da će 20. put govoriti istinu.

Osvrćući se na zastoj u evrointegracijama, problem Kosova i mogućnost da Srbija uđe u samoizolaciju, on je rekao da to ne mora da znači i procenio da će se „priča sa Kosovom završiti na sličan način kao što se završio rat u BiH, dakle nekom vrstom Dejtonskog sporazuma“. 

Što se tiče evropskih integracija, to je naš put, od tog puta se ne može pobeći, ali one, nažalost, zaista ne zavise mnogo od nas, protumačio je Milivojević, koji misli da „onaj ko želi dobro Srbiji treba da se bavi onim što je interes građana Srbije“.

Kako je precizirao, „umesto da terate Vučića da uvodi sankcije u trenutku kada EU sama sebe izuzima iz sankcija, vi ga naterajte da ovde uvede vladavinu prava i dovrši borbu protiv korupcije i kriminala“. 

„Da to budu plusevi i minusi na našem evropskom putu, jer će od toga imati koristi građani Srbije. Onda će i istraživanja javnog mnjenja pokazati drugačiju sliku prema EU“, zaključio je Milivojević. (kraj) def