18. 09. 2022

Odlazi poslednji autobus

Javnost u Srbiji još nije spremna da čuje ono što joj se nikako neće dopasti i što je neka vrsta neminovnosti, izjavio je u intervjuu FoNetu novinar Nenad Šebek, povodom skupštinske rasprave o Kosovu, ukazujući i da bi u Srbiji morala da se promeni vlast da bi mogla da ispuni sve uslove za ulazak u Evropsku uniju (EU).

Ni u dvodnevnoj debati, ni u ekspozeu, ni u izveštaju, nije bilo jasno koje su namere države Srbije kada je Kosovo u pitanju, ocenio je on u serijalu Kvaka 23 i naglasio da je neverovatno što takva situacija traje već 23 godine, jer ni jedna vlast u Srbiji nije jasno rekla šta konkretno hoće.

Sa stanovišta Vučićevih interesa je mudro da kaže kako se priznanje Kosova nikada neće dogoditi, rekao je Šebek i objasnio da je sa teškim odlukama ponekada „diplomatski mudro i valja sačekati“ i zato nema previše kritika što se odugovlači sa tim. 

On je, međutim, u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, upozorio da taktika odugovlačenja ne može da traje unedogled, pošto postoji opasnost da „ode poslednji autobus, pa ćete morati peške kući, a noć je, hladno je i pada kiša“.

Kako je primetio, priča Aljbina Kurtija o reciprocitetu samo je metod da dođe do punog suvereniteta, dok Vučić uporno govori „ne, ne i ne“ i pokušava da reši neke druge probleme, kao što je Zajednica srpskih opština, gde je Srbija apsolutno u pravu.

Ponavljajući da u skupštinskoj raspravi o Kosovu nije čuo ništa novo, sem što ima pozitivan utisak da su „Vučić i njegova najžešća ekipa bili za dlaku uljudniji nego inače“, Šebek je kao pravi razlog organizovanja posebne sednice parlamenta označio Vučićevu „deobu odgovornosti“, mada se to ne dešava prvi put.

Na opasku da u parlamentu nije bilo konsenzusa zbog protivljenja opozicije Vučićevoj politici, ali jeste o nepriznavanju Kosova, on je odgovorio da je to apsolutno tačno, iako je pitanje šta je u konkretnom slučaju konsenzus uopšte trebalo da znači.  

U izveštaju o Kosovu ne postoji zapravo ništa što je bitno i važno i „ne vidim šta tu ima da se podrži i da se postigne konsenzus oko nečega što je zapravo jedna velika šarena laža“, smatra Šebek, koji je „potpuno indiferentan prema tom dokumentu“.

Pošto je Kosovo toliko veliko i toliko bolno pitanje za kompletnu srpsku naciju, on misli da bi referendum bio jedini pravi način da se donese odluka za koju može da se kaže da iza nje zaista stoji većina naroda u Srbiji. 

Ali, pre bilo kakvog referenduma, neophodno je pošteno objasniti javnosti koji su uzroci, a koje posledice odgovora „da“ ili „ne“ na referendumsko pitanje, koje će se na kraju, uveren je Šebek, „zapravo svoditi na to da li ste saglasni da se Srbija de fakto odrekne Kosova, na ovaj ili onaj način“. 

S druge strane, kako je predočio, referendum je opasna stvar i njim je veoma lako manipulisati, pošto odgovor zavisi od toga kako formulišete pitanje, pa se zato neke evropske demokratije i ustežu da ga olako raspišu. 

Na pitanje o ulozi medija u proizvodnji učestalih kriza u Srbiji kada je reč o Kosovu, Šebek je ukazao da su tabloidi i raznorazne televizije „nekoliko stotina puta najavljivali rat, koji samo što nije“, što je „jedan od klasičnih načina na koji upravljaju despoti“. 

Kako je opisao, jedan problem gasite tako što stvorite malo veći problem ili zaplašite narod mogućnošću da se taj veliki problem pojavi i onda ispadnete kao spasilac, „eto bogu hvala nije došlo do rata“. 

„Ne verujem da postoji mogućnost sukoba, ali je veoma jasno da političari koriste opasnost od sukoba kao argument za nešto što žele da postignu“, rekao je Šebek i precizirao da kontrolisane krize lako mogu da se otmu kontroli, što je situacija u kojoj se danas nalazi ceo svet.

Upitan da li je ruska agresija na Ukrajinu ubrzala nastojanja međunarodne zajednice da se reši problem Kosova, Šebek je odgovorio potvrdno i objasnio da „Zapad hoće da bude načisto sa time ko je uz nas, a ko nije uz nas“.

Nasuprot tome, on procenjuje da je Beograd verovatno izložen nekoj vrsti ucena iz Moskve, imajući u vidu veliku zavisnost Srbije od ruskih energenata.

Šebek je „siguran da postoji neki kanal kojim se komunicira o tome koje bi ozbiljne posledice usledile u slučaju da Srbija uvede sankcije Rusiji, da se od nje izrazito distancira i stane na stranu Zapada“. 

On smatra da Vučić „upravo zbog toga do dana današnjeg još nije odlučio kojem će se carstvu privoleti“, ali napominje da se obruč sve više steže, kako ruski, tako i zapadni. 

„Mislim da se zapadni čvor jače približava vratu i da će u nekom trenutku odluka morati da se donese“, rekao je Šebek, koji bi Vučiću „čak odao priznanje na tome što je do sada uspeo da izbegne tako nešto“.

Upitan o Vučićevoj izjavi da EU više nije tako poželjna kao što je nekada bila, on je odgovorio da je ne shvata ozbiljno i podsetio na običaj predsednika Srbije, „koji nije loš za političara, posebno za apsolutistu“, da se poigrava sa nekoliko opcija.

Srbija nema opciju osim EU, lično ne vidim neki drugi put, naglasio je Šebek, koji misli da je rečenica kako je Unija manje poželjna izrečena da bi se „išlo malo niz dlaku onima koji su veliki protivnici EU“ ili su je Vučiću „tog jutra možda istraživanja javnog mnjenja ponudila kao nešto što će dobro da legne kod naroda“.

On procenjuje da se Srbija izlaže riziku samoizolacije, podsećajući da samo dete od četiri godine, kada se igra žmurke, može da stavi dlanove preko očiju i kaže da ga ne vide.

Loptica mora da krene u pravcu Zapada, Srbija mora da nastavi da se kreće prema EU, poručio je Šebek i upitao: "Ako ne sad, onda kad?“

Međutim, da bi Srbija zaista ispunila sve uslove da uđe u EU, mora da se promeni vlast, tvrdi Šebek i ukazuje da je „sve što ova vlast čini već 10 godina protivno svim principima zbog kojih postoji EU“. 

Drugim rečima, kako je obrazložio, ovoj vlasti je u interesu da se Srbija pridružuje, a da taj proces traje što je moguće duže. 

Šebeka je uvek čudilo „na koju foru je Srbija u 10 od 10 situacija  u vreme Miloševića uspevala da krene na pogrešnu stranu“, ali se nada da će se uskoro „možda neke stvari odvijati drugačije, da ćemo makar jednu od teniskih loptica anticipirati, krenuti na pravu stranu i osvojiti Vimbldon“. (kraj) def