25. 09. 2022

Nada u neodustajanju

Srbija propada kao društvo i skup njenih građana i institucija, izjavio je u intervjuu FoNetu istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Filip Balunović i ukazao da je njeno društveno tkivo doživelo nekrozu, što je problem koji se vuče decenijama, ali se posledice tog procesa danas najsnažnije osećaju.

On je u serijalu Kvaka 23 ocenio da krilatica „opstanak Srbije“ implicira ugroženost koja dolazi od rečenica kojima se teoretičari zavere, jedan deo javnosti i političke elite služe gotovo svakodnevno.

To je odgovor na ukorenjene strahove i čini savršeni paket paralelne realnosti koju pokušavaju da nam saopšte „odozgo“, protumačio je Balunović u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

U proteklim decenijama za Srbiju je postalo karakteristično da njene vlasti, a onda i jedan deo građana, sve vreme misle da je ona u centru pažnje svetskih trendova, rekao je Balunović i primetio da to za jedan deo kvazijavnosti predstavlja hranu za razne teorije zavere.

Ako nasuprot tome Srbiju posmatramo kao državu koju čine njene istitucije, onda je njen opstanak, kako je naglasio, ugrožen proteklih 30 godina..

Ukoliko, s druge strane, Srbiju posmatramo na način nacionalističke Srbije, uključujući i aktuelnu vlast, a to je nekakav mit koji nam lebdi iznad glava dok grcamo u svakodnevnim problemima, Balunović onda razume zašto vlast opstanak mita predstavlja kao opstanak države, posebno u promenjenim geopolitičkim okolnostima.

Upitan da li su možda neki strahovi ipak opravdani, on je odgovorio potvrdno ako je reč o nekim egzistencijalnim potrebama za resursima, poput struje ili gasa, ali misli da bi, umesto kukanja i sejanja straha, hladne glave trebalo predočiti jasan plan šta da se uradi.

Rukovodstvo svake zemlje, pa i ove, izabrano je da bi rešavalo probleme građana. Ukoliko oni za to nisu sposobni, ukoliko će plakati, kukati i sejati strah, onda je možda vreme da ih zamenimo nekim drugim ljudima, poručio je Balunović..

On smatra da javnost nikada nije jasno čula šta Srbija hoće na međunarodnom i regionalnom planu, osim tih nekih praznih krilatica, kao što su mir i stabilnost.

Prema njegovom viđenju, „to je simptom prirode vladavine ove vlasti, a ta priroda jeste jedna magla u kojoj se vlast najbolje snalazi“. 

Ni kada je u pitanju Kosovo, dodao je Balunović, Srbija nikada nije eksplicitno rekla šta želi, „mi ne znamo šta je zvanična politika Beograda, osim da se poziva na rezoluciju 1244 i da zahteva produžavanje statusa kvo unedogled“. 

On  misli i da Srbija, kada je reč o Rusiji i odnosu prema Evropskoj uniji, međunarodnu politiku bazira na pasivnoj poziciji neutralnosti, za razliku od prošlih vremena, na primer jugoslovenske spoljne politike, koja je nesvrstanost bazirala na proaktivnoj spoljnoj politici. 

Dakle, imamo sa jedne strane aktivnu nesvrstanost, a sa druge pasivnu neutralnost, uporedio je Balunović, koji smatra da Srbija „nema plan ni za trenutno zbivanje, ni za prošlo zbivanje, nema nikakvu viziju gde je njeno mesto u Evropi i svetu“.

Na opasku da se spoljnoj politici Srbije sužava manevarski prostor, on je objasnio da je potpuno prirodno da će drugi da nam određuju sudbinu, ukoliko nema nikakvih inicijativa i ne nastupamo proaktivno.

Izuzetak bi mogao da bude proces koji se naziva Otvoreni Balkan, ali i on ima dosta problema, rekao je Balunović, čiji je, ipak, generalni utisak da „mi politiku vodimo zato što moramo, a ne zato što hoćemo“. 

Time se, kako je upozorio, potpuno obesmišljava demokratija, jer ljudi glasaju za one koji nude neke politike i onda oni te politike treba da sprovode.

Upitan o nastupu predsednika Srbije u Generalnoj skupštini UN, Balunović je rekao da Aleksandar Vučić, načinom na koji je komunicirao reagovanja na njegov govor, sve vreme domaćoj javnosti želi da predstavi da je Srbija u međunarodnom kontekstu bila slaba, neuticajna i da se ni za šta nije pitala, a da je on taj koji će joj vratiti stari imidž. 

Kako je ocenio, „Srbija nema nikakvih kapaciteta da povrati ni blizu stari sjaj u međunarodnim odnosima kakav je imala Jugoslavija i plašim se da je sve ovo šarada za domaću upotrebu, kao i sve drugo što čini ova vlast“.

Upitan da li je i u čemu razlika između teroritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i teritorijalnog suvereniteta i integriteta Srbije, što Vučić pita strane sagovornike, Balunović je objasnio da je razlika u tome što se na pitanje Kosova „gleda, između ostalog, kao na pitanje nastavka ratova u bivšoj Jugoslaviji i disolucije jedne federalne države“.

Isto tako, kako je napomenuo, situacija na Kosovu u drugoj polovini devedesetih koja je i dovela do NATO agresije 1999.godine bila je „ratna situacija u kojoj je oko milion pripadnika jedne nacionalne manjine bilo proterano sa prostora tada autonomne pokrajine“.

To je na Kosovu iz zapadne perspektive, „a dobrano je bazirano i na faktima, bilo blizu humanitarne katastrofe“, rekao je Balunović, koji smatra da se „nesumnjivo dešavalo i etničko čišćenje“.

S druge strane, imate dve suverene zemlje, Ukrajinu i Rusiju, pri čemu Rusija pokušava da ostvari dobitke u ratu koji traje već osam godina, uporedio je on i primetio da mogu da se povlače neke paralele, ali misli da principi međunarodnog prava pate pred naletima moćnih. 

„To zna i Vučić, to znaju svi, tako da povlačenje nekih paralela, insistiranje na nekim principima malo znači u igrama moći. Treba da budete moćniji od nekog drugog da biste nešto ostvarili“, rekao je Balunović.

Prema njegovom mišljenju, Srbija ima viševekovni problem identiteta još od nekih dela iz perioda socijaldemokratije i dileme da li je na Istoku ili na Zapadu, da li je spojnica između Istoka i Zapada.

U tome nema ništa konceptualno loše. Neko mora i to da bude, svet nije podeljen na oštre linije i ne bih imao nikakav problem da Srbija ima taj položaj „između“, istakao je Balunović, ali je morala da radi na tom imidžu i da svi znaju, uključujući i ljude u Srbiji, koja je njena pozicija u Evropi i svetu.

Ad hok rešenja i menjanje ploče svakog dana, kako je ukazao, doprinose haosu koji danas vlada u srpskom javnom mnjenju, „gde ovi navijaju za ove, a ovi za one druge“. 

Balunović misli da je prekasno da Srbija sada prodaje priču da može da bude nekakav sui generis državni entitet na evropskom tlu od koristi i Evropi i Rusiji i procenjuje da će morati da se opredeli.

Upitan o novom okviru za pregovore Beograda i Prištine, on je rekao da je po sredi težak dijalog, ali da su evropski i američki posrednici, kako su godine prolazile, i sami posali deo problema, jer  suštinski ne razumeju specifičnosti srpsko-kosovskog pitanja. 

Mislim da bi kao medijatore bilo dobro angažovati one koji za početak razumeju problematiku, naglasio je Balunović i podsetio da u jednom zborniku o drugačijem pristupu problemu Kosova predložio „nešto što bi se zvalo regionalni savet“.

U taj savet, kako je precizirao, mogli bi da  budu uključeni intelektualci, bivši političari, osobe od integriteta u svojim zemljama i regionalni, iz bivše Jugoslavije, poput Stjepana Mesića i Sonje Lokar, ali i nekih mlađih, kao što su Dritan Abazović i Zoran Zaev. 

Time bismo, ako ništa drugo, omogućili da medijatori razumeju o čemu se radi, za razliku evropskih posrednika, da ne govorim o američkim,  koji su navikli da stvari u međunarodnoj areni rešavaju preko kolena, obrazložio je Balunović.

Osvrćući se na zapažanje da su u proteklih tridesetak godina velike krize, ipak, rešavane konferencijama poput Dejtona, kao i na pitanje da li se stvari kreću u pravcu nekog novog Rambujea, on je odgovorio da je to moguće ako želimo da ugasimo požar i nešto štrikliramo, pa da kasnije razmišljamo o posledicama. 

U tom slučaju, precizirao je Balunović, odgovor je da se okupe svi najmoćniji akteri i nametnu rešenje dvema stranama, ali onda budućnost zajedničkog života Srba i Albanaca na Kosovu i odnosa Srbije i Kosova „nije neizvesna, već je ona izvesna i ona je katastrofalna“.

On misli da bilo bi „jako zgodno kada bi na vlasti i u Prištini i u Beogradu sedeli neki drugi ljudi“, ali upozorava da, uporedo sa zaoštravanjem ukrajinske krize, „može i te kako da bude još gore“.

Balunović predviđa da je izvesniji scenario da se Srbija samoizoluje, nego da bude izolovana i priznaje da postaje sve pesimističniji, „što ne znači da treba da prestanemo da pričamo i da treba da prestanemo da radimo na tome da se stvari poboljšaju“.

Postoji, medjutim, ona stara krilatica o pesimizmu intelekta i optimizmu volje koja je ovde na snazi, podsetio je on i dodao da mu „pesimizam intelekta nalaže da kaže da misli da Srbiji nema spasa“. 

Mislim da se u ovoj zemlji u narednih 50 godina ništa značajno neće promeniti. Sa eventualnim odlaskom ove vlasti stvari mogu kozmetički da se promene na ovu ili na onu stranu, ali „treba da se naviknemo na to da će u Srbiji biti jako loše“, uveren je Balunović..

Da li će biti gore od ovoga ili možda malo bolje od ovoga nije svejedno, ocenio je on i naglasio da „možda možemo da se borimo da bude malo bolje, ali značajnije bolje neće biti“.

Na opažanje da nam neko sa strane možda ne bi dozvolio da se potpuno upropastimo i to ne zbog nas, već zbog sebe, Balunović je mišljenja da je to jedna dodatna tragična dimenzija.

Kako je objasnio, valjda bi normalno trebalo da bude da ljudi koji ovde žive rade na tome da ne propadnemo i da ne žele da smo na potpunom dnu. 

„Tragedija bi bila još veća da mi ne propadamo samo zato što neko drugi nema interesa da mi propadnemo, a nama je svejedno“, rekao je Balunović.

Njega intelektualno, a ne po pitanju volje, obeshrabruje što se svaki put kada vlast, konzervativna srpska intelektualna elita ili neko spolja bace nekakvu kosku „mi po pravilu i bez izuzetka pecamo na te koske“. 

„Ništa ne učimo iz grešaka. Znate zašto? Zato što svoje akte iz prošlosti apsolutno ne percipiramo kao greške“, smatra Balunović.

Upitan da li postoji nešto što bi moglo da ga ohrabri, on je odgovorio da bi bio ohrabren kada bi „jako veliki broj ljudi“ počeo javno da govori i da ne odustaje.

„Ima neke nade i u neodustajanju, uprkos potpuno crnim prognozama koje iznosimo“, zaključio je Balunović. (kraj) def