16. 10. 2022

Rejting važniji od građana

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije jeste vrlo kritičan, ali Aleksandar Vučić nema problem da se saglasi sa njim, jer je svestan da će ono što je napisano dopreti do vrlo malog broja ljudi, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.

Ono na šta bismo, kao građani ili političari, mogli da se žalimo jeste činjenica da javnost na osnovu tog izveštaja neće donositi sud o Vučiću i njegovoj politici, rekao je Lutovac u serijalu Kvaka 23.

Kako je ukazao u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ako u izveštaju nema ni slova o napretku, onda je taj izveštaj negativan. 

Ako vi u izveštaju o napretku pišete o nazadovanju u oblasti spoljne politike i stagniranju u drugim oblastima, i ocene nisu između tri i četiri, nego između dva i tri, onda je to loš izveštaj, objasnio je Lutovac.

Prema njegovom mišljenju, to pokazuje da Srbija, ne samo da ne napreduje, nego stagnira, a u nekim oblastima čak i nazaduje.

Ocenjujući da Vučić nema ni spoljnu, ni unutrašnju politiku, već da vodi samo politiku očuvanja i unapređivanja svog rejtinga, Lutovac je konstatovao da je to ključna stvar i ključni problem cele države Srbije. 

Prema tome, kako je precizirao, to usklađivanje ili neuklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije (EU), prolongiranje, traženje odgovarajućeg tajminga za donošenje neke odluke, to je isključivo u funkciji njegovog rejtinga, nije u interesu građana.

S jedne strane, vlast je retorički okrenuta ka Briselu i Zapadu kada sa njima razgovara. S druge strane, kada razgovara sa nekim u Moskvi, ona je proruski orijentisani, opisao je Lutovac.

Takva politika ne može na dugi rok da bude korisna po građane, upozorio je on i ocenio da je „u stvarnosti to licemerna politika sedenja na dve stolice“.

Uprkos tome što se vlast često poziva na to da podržava princip teritorijalnog integriteta, u izjavama političara i prorežimskim medijima kreira se utisak kao da je Ukrajina napala Rusiju i opravdava ono što se tamo dešava, protumačio je Lutovac.

On, međutim, misli da ni Brisel, ni Vladimir Putin, ne veruju Vučiću, uveren da ga Putin uzima kao gotovu činjenicu, kao čoveka koji ima sve instrumente sile u svojim rukama, pa ga tako i prihvata, „ne verujući mu naravno“. 

S druge strane, tako ga prihvata i Brisel, pokušavajući da igra na kartu stabilokratije. Oni ga vide kao autokratu, ali im je stabilnost ispred demokratije, rekao je Lutovac i konstatovao da je „njima važnije da region bude stabilan, nego da građani Srbije imaju demokratiju“. 

„Ali pošto vi tolerišete sve to što ne treba da tolerišete, a to znači tolerišete da se ne usklađuje unutrašnja politika sa standardima EU i da vam je to manje bitno, onda dobijete kao rezultat da se ne usklađuje ni spoljna politika“, obrazložio je predsednik DS.

Prema njegovom stavu, za građane bi bilo veoma loše i proizvelo bi teške posledice ako bi EU suspendovala pregovore sa Srbijom i zato takve poruke koje stižu iz Brisela nisu dobre.

„Mogu da budu dobronamerne, ali nisu dobre, jer se time šalje poruka da im je u Briselu mnogo važnije usklađivanje spoljne politike, nego to da li je Srbija uređena demokratska država ili nije“, smatra Lutovac.

„Pa izvinite, nemojte da pretite Srbiji, pretite onom koga ste podržavali, to je Vučić“, poručio je on i ponovio da bilo kakva pretnja ne sme da bude upućena građanima Srbije, „nego upravo onima koji su odgovorni što smo u takvom stanju“. 

Lutovac misli da je samoizolacija realnija opasnost od izolacije i objašnjava da bi samoizolacija, kao posledica niza pogrešnih poteza, dovela do toga da „prosto svi dignu ruke od nas“. 

Za EU je bolje da sasvim drugačije pristupi Srbiji i da, pre svega, povede računa o procesima unutar zemlje, smatra Lutovac, svestan da je teško govoriti o demokratiji dok grmi u svetu.

Ali, kako je primetio, nisu razmišljali o demokratiji ni kada nije grmelo, što je „dovelo do toga da sada kada grmi mi nemamo usklađenu spoljnu politiku“. 

Upitan da li bi uveo sankcije Rusiji da je na Vučićevom mestu, Lutovac je uzvratio da uopšte ne bi došao u ovakvu situaciju, „već bismo sada imali uređenu demokratsku državu koja je uskladila svoju unutrašnju politiku sa standardima i vrednostima EU, pa samim tim i spoljnu politiku“.

Na pitanje da li je upoznat da sadržinom nemačko-francuskog predloga za Kosovo, on je odgovorio da nije video taj dokument i da o njemu, nažalost, zna samo onoliko koliko je procurelo nešto u medijima. 

Prema njegovim rečima, za Kosovo je potrebna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, koja podrazumeva nesmatano komuniciranje, kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga.

Paralelno s tim, samo uređena demokratska Srbija može da rešava pitanje poput statusa, „to ne može da rešava autokrata, to ne može da rešava neko mimo građana, parlamenta i Ustava“, poručio je Lutovac.

Onda bi, kako je naglasio, sledeća tema bila kako etničko pravo uskladiti sa istorijskim pravom, kako naći model da se to uskladi tako da u dijalogu nema poraženih.

Na opasku da Prištinu interesuje samo status, on je odgovorio „može im se“, jer su neki važni akteri na međunarodnoj sceni izgubili strpljenje, ali je ponovio da „rešenje koje donosi autokrata, bez konsultovanja građana, Skupštine i šireg konsenzusa u društvu, nije dugoročno“. 

Lutovac smatra da je „pitanje da li će Kosovo biti u Ujedinjenim nacijama (UN) ili neće, izvedeno pitanje“ i objašnjava da je ključno da li će ono biti priznato ili ne. 

Kako je napomenuo, „ako vi priznate, odnosno dozvolite da Kosovo bude u UN, onda ste time rekli, ne samo da je Kosovo nezavisna država, nego da je miroljubiva nezavisna država“. 

„U UN mogu da budu primljene isključivo miroljubive države. Pristankom na to, država Srbija pristaje da je Kosovo nezavisno i da je miroljubivo“, precizirao je Lutovac.

Upitan da li evropski sagovornici tretiraju opoziciju koja se deklariše kao proevropska kao relevantnog sagovornika, on je odgovorio potvrdno, pogotovo od trenutka od kada je ušla u parlament. 

Ali, pošto Srbiju tretiraju kao stabilokratiju, to nije ni izbliza onako kako bi trebalo da bude. Kada nekoga tretirate kao stabilokratsku državu, onda vi u stvari kažete da je vaša adresa za razgovore autokrata, rekao je Lutovac. 

Ne parlament, ne vlada, ne institucije, nego jedan čovek koji o svemu odlučuje, rekao je on i konstatovao da je „za njih lakši put koji ide prečicom“. 

Možda je i „stabilnije u datom trenutku kada autokrata ima veliku podršku. Ali onog momenta kada autokrata izgubi tu podršku, cela konstrukcija se raspada“, upozorio je Lutovac. 

On apsolutno nema nikakva očekivanja od nove Vlade Srbije i prognozira da će kabinet Ane Brnabić i ubuduće biti podređen Vučiću. 

Šta možemo novo da očekujemo od istog aktera? On je sada u situaciji da ne može više da lavira kao što je lavirao nekada i da sedi na dve stolice. Sve mu se jasnije daje do znanja da je to vreme isteklo, uveren je Lutovac. 

U takvoj situaciji postavlja se pitanje kako će se on ponašati. Vlada će biti u njegovoj službi, a ne u službi građana, „tako je bilo uvek i tako će biti i sada“, smatra Lutovac i procenjuje da će sve zavisiti od Vučićeve percepcije sopstvenog rejtinga.

Sastav nove vlade nije toliko bitan. Svi koji pristanu da uđu u Vučićevu vladu, koju će voditi Ana Brnabić, pristaju da igraju njegovu igru. Vučić će da je vodi i od njegovih procena i raspoloženja zavisiće i pravila te igre, zaključio je Lutovac. (kraj) def