23. 10. 2022

Raspalo društvo

Osim bombardovanja 1999, sve prilično podseća na devedesete, a na vlasti su i isti ljudi, smatra glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, dok profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić ukazuje da je zbog organizovanog kriminala situacija danas mnogo opasnija nego pre tri decenije.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet objasnio da je organizovani kriminal postojao i za vreme vlasti Slobodana Miloševića, ali da je ipak držan pod kontrolom, dok je sada ”ova vlast sastavni deo organizovanog kriminala”. 

Radonjić podseća da, zbog višegodišnje proputinovske propagande, sada imamo stanovništvo pod uticajem prostačkih sadržaja u medijima, opsena o ekonomskom tigru i Potemkinovim selima. 

Po njemu, sada je vrlo teško napraviti otklon od Moskve, a pitanje je i da li Americi i Evropi, kojoj je u fokusu stvaranje bezbednosnog zida NATO prema Rusiji, odgovara da se uvode sankcije. 

”To im daje veći prostor za pritiske kada je reč o kosovskom pitanju, oni tu imaju jaču polugu”,  rekao je Radonjić u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Kako je ocenio, oni ”ne moraju mnogo da urade”, jer bi već i ukidanje bezviznog režima izazvalo ključanje i ozbiljno ugrozilo unutrašnju stabilnost Srbije. 

”Migracioni tok odliva stanovništva odavde koristi Evropi, ali i ovoj vlasti, zato što se na taj način crpi intelektualni i demokratski kapacitet zemlje”, tvrdi Radonjić. 

On je ponovio da predsednik Republike kontinuirano krši Ustav i ocenio da u tome učestvuju i svi koji mu se obraćaju u vezi s temama van njegovih ovlašćenja, uključujući i inostrane emisare.

Radonjić misli da Vučić verovatno gradi kult ličnosti i upozorava da iza takvih vladara ostaje pustoš. 

”Kada se završi ovo sve, šta ćete vi imati, šta će vam ostati, šta ćete vi moći da izgradite”, upitao je on i predočio da je sve razvaljeno i da se "društvo raspalo”. 

Ćulibrk dodaje da je Vučić već izgradio kult ličnosti  ”veći od spomenika Stefanu Nemanji”, da se za sve pita i da ga pitaju svi. 

On čeka dan kada će na konferenciji za medije predsednika Srbije, gde će se predstavljati recimo zakon o preduzećima, na kojoj će novinar, umesto Vučiću, postaviti pitanje resornoj ministarki Anđelki Atansković, ali je svestan da se to neće dogoditi. 

Ćulibrku se ponekada čini kao da živimo u zoni sumraka, što ilustruje primerom ministra Aleksandra Vulina koji je izjavio da je bolje da što pre shvatimo kako nam nije mesto u Evropskoj uniji. 

On se pita kako je moguće da u vladi koja ”bar na papiru” hoće da uđe u Uniju, sede ljudi koji su protiv toga. 

”Legitimno je naravno da vi izaberete savez sa Rusijom i Belorusijom, to je sve legitimno, ali se onda to kaže i snose se posledice za sve ono što posle toga sledi”, napominje Ćulibrk. 

On podseća da je tokom ruske agresije na Ukrajinu bilo nekih medijskih zaokreta i naslovnih strana tabloida protiv Vladimira Putina, ali da je to vrlo kratko trajalo i potom ”na jedan mig okrenuto naglavačke”. 

Ćulibrk misli da ovde još nije doneta finalna odluka o sankcijama Rusiji, da se još sve meri i odmerava i da će se naznake videti na televizijama s nacionalnom frekvencijom. 

Takođe, podseća da među državama nema prijateljstva i da svaka gleda svoje interese. 

”Mi se stalno uzdamo u to da će nečiji interesi biti da nas štite, brane, tetoše. Neće, nažalost. Što pre shvatimo, to će biti bolje”, zaključio je Ćulibrk u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts