20. 11. 2022

Laboratorija nasilja

Vladajuća većina je alergična na pluralizam, nastojeći da opoziciju i ceo parlament pretvori u ikebanu i time ih učini nebitnim, izjavila je u intervjuu FoNetu direktorka CRTE Vukosava Crnjanski i ocenila da je Narodna skupština apsolutno odraz politike u kojoj Aleksandar Vučić dominira.

Ona je u serijalu Kvaka 23 ocenila da je vladajuća većina alergična i na transparentnost i zato  burno reaguje na činjenicu da je opozicija u parlamentu.

Predočila je, međutim, da demokratska javnost mora da pošalje poruku da neće da pristane na ovakvu atmosferu u Narodnoj skupštini.

S obzirom na to da parlamet sada ima potencijal pluralizma, Crnjanski je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem konstatovala da vladajućoj većini ne odgovara da se čuje različito mišljenje, pa ulaže ozbiljan napor da marginalizuje Narodnu skupštinu.

Prema njenom viđenju, u društvu je skoro zabranjeno različito mišljenje, dok u medijima s nacionalnom pokrivenošću ne možete da čujete, ili veoma retko možete da čujete neki glas koji kritikuje predsednika države, neki glas koji je opozicioni ili neki drugačiji stav.

Pozivajući se na monitoring CRTE, Crnjanski je ilustrovala da su predstavnici vlasti u proteklih godinu dana, ako se izuzmeperiod oko izbora, u programima najvažnijih vesti bili zastupljeni u proseku 97 odsto.

Upitana o načinu na koji predsednik parlamenta vodi skupština zasedanja, ona je odgovorila da je predsedavanje diskriminitorno i da Vladimir Orlić ima jedan odnos prema predstavnicima opozicije i potpuno drugačiji prema predstavnicima vladajuće većine. 

Predsednik vrlo često učestvuje u diskusijama i to do sada nije viđeno. Ako to želi, onda mora da se vrati u poslaničke klupe i da sa tog mesta diskutuje. U suprotnom, krši proceduru i pokazuje da nije dovoljno zreo da bude predsedavajući, ocenila je Crnjanski.

Ona smatra da se u parlamentu, kada govori pre svega o Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i vladajućoj većini, skoro uopšte ne vidi zaštita javnog interesa, niti se dozvoljava rezgovor o temama koje brinu javnost i građane.

Brine činjenica da predsednik i predstavnici SNS vrlo često brane stranačke ili partikularne interese, a ne javni interes, naglasila je Crnjanski i podsetila da je Orlić na samom početku najavio da će Narodna skupština podržavati i sprovoditi politiku predsednika Vučića.

To pokazuje koliko vladajuća većina veruje u demokratiju i koliko je  stvarno demokratska, objasnila je ona i protumačila da SNS ne razume šta znači podela vlasti i ne razume šta znači kada parlament kontroliše izvršnu vlast.

Podsećajući da je radikalski parlamentarni jezik poznat iz devedesetih i kasnije, Crnjanski je upozorila da je to jezik nasilja koji vidimo i sada.

Nažalost, kako je ukazala, Srpska napredna stranka nije uspela da se izdigne iznad toga i nauči nešto novo i zato parlament izgleda laboratorija nasilja. koje se preliva u sve pore društva.

S druge strane, poslanici koji se trude da odgovore drugačije na jezik nasilja moraju nekako da izdrže, jer ne smemo da dopustimo da nasilje bude odgovor na svaki problem, niti odgovor na pluralizam i različito mišljenje, poručila je Crnjanski.

Osvrćući se na utisak da se poslanici SNS ponašaju kao formacija koja služi da izvršava naloge predsednika stranke i predsednika države, ona je ocenila da je na delu jednoumlje, kao i da Vučićeva politika građane često ostavlja zbunjenim, „jer ne znamo koja je to politika, niti znamo šta se u stvari dešava“. 

Imamo Vučića koji se u septembru, prema nalazima medija monitoringa  CRTE, preko medija sa nacionalnim frekvencijama građanima obratio 68 puta, potkrepila je Crnjanski. 

To je bilo 35 ili 36 događaja sa kojih je predsednik države u kameru uživo govorio građanima u proseku 42 minuta i tumačio realnost, precizirala je ona i konstatovala da je Narodna skupština apsolutno odraz politike u kojoj Vučić dominira.

Ali, ako dignemo ruke od parlamenta nismo ništa uradili. Zato zagovaram da se vratimo institucijama i na sve moguće načine pokušamo da parlament učinimo funkcionalnim mestom u kojem je moguća debata, naglasila je Crnjanski.

Ona misli da je pauza u kojoj opozicija nije bila u parlamentu ostavila posledice i da joj treba dati prostor da se uvežba, jer ima grešaka, kao što treba dati vremena i građanima da razumeju zašto je dobro imati parlament i šta parlament znači. 

Crnjanski je uverena da postoji potencijal da se parlament ipak vrati normalnoj debati, što bi uticalo da se u društvu smanje tenzije.

Kako je objasnila, ovo je šansa da veći broj građana čuje i za afere, vidi kako se vladajuća većina ponaša, ali i prilika da opozicija ponudi nešto drugačije.

Situacija je sada takva da se parlament uopšte ne pita o ključnim problemima, poput Kosova, evropskih integracija ili odnosu prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, rekla je Crnjanski.

Građanima se ne objašnjavaju moguća rešenja za Kosovo, dok se o Evropskoj uniji (EU) govori kroz dezinformacije, što nas od nje udaljava, ocenila je Crnjanski i dodala da smo izloženi gomili dezinformacija i kada je reč o ruskom napadu na Ukrajinu, umesto da se govori o realnosti.

Uprkos tome, ona se nada da će poslanici bar na nekim odborima započeti razgovor o ovim ključnim i važnim temama. 
Crnjanski je optimista, jer misli da je civilnom društvu, nezavisnim medijima, bar delu poslanika, pa i zaposlenima u Narodnom skupštini, stalo da ta institucija bude nosilac funkcionalne demokratije, svesna da predstoji ogroman rad, ali i da nema odustajanja.

Upitana da li će ovaj skupštinski saziv imati ograničeni rok trajanja, ona je predvidela da će parlamentarni izbori biti početkom 2024. godine, zajedno sa lokalnim.

To me ne raduje, rekla je Crnjanski, zato što to pokazuje kolika je kriza institucija i koliko je duboka kriza demokratije.

Ali, kada smo na temi optimizma, kako je istakla, poslednje istraživanje javnog mnjenja koje je CRTA sprovela pokazuje da je većina za demokratiju u odnosu na čvrstu ruku. 

Zato mislim da vredi dati sve od sebe da građani žive u demokratskom društvu, zaključila je Crnjanski. (kraj) def