27. 11. 2022

Dva paralelna pravca

Ne postoji mogućnost da Srbija potpiše bilo kakav sporazum sa Kosovom sve dok se ne reši pitanje zaštite kolektivnih prava Srba na Kosovu, izjavio je u intervjuu FoNetu koordinator Radne grupe Nacionalnog konnventa o EU za poglavlje 35, Dragiša Mijačić.

On je u serijalu Kvaka 23 predvideo da će to svakako biti deo francusko-nemačke inicijative ili sada već evropskog predloga o sveobuhvatnom sporazumu dve strane.

Mijačić je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem ocenio da i Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti mogu biti zadovoljni nedavnim dogovorom o tablicama, koji je nazvao taktičkim potezom smirivanja situacije, jer predstoji serija drugih teških odluka.

Osvrćući se na najave Prištine da bi u martu naredne godine mogao da bude promenjen format pregovora sa Beogradom, on je procenio da će EU, na čelu sa Đozepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom, nastaviti ovaj proces, ali u dva paralelna pravca.

Kako je objasnio, jedan je rešavanje kriznih situacija i gorućih tehnićkih pitanja, a drugi neka forma konačnog sporazuma, „ono što su, kolokvijalno rečeno, predložili Nemci i Francuzi, a EU stala iza toga“.

Mijačić veruje da je američka diplomatija uključena u ove procese, naročito tokom administracije Džozefa Bajdena i naglašava da je sada ključni problem da li će se o Zajednici srpskih opština razgovarati u okviru Briselskog sporazuma ili pregovora o francusko-nemačkom predlogu. 

Prema njegovom viđenju, „to je pitanje i taktike pregovaračkih strana, naročito Srbije, da li će pristati na pregovore o Zajednici srpskih opština kao delu paketa, ili će zahtevati da se prvo rešava pitanje Zajednice, a onda sva druga pitanja“. 

Upitan da li bi Priština formiranje Zajedinice srpskih opština mogla da uslovi saglasnošću Beograda da Kosovo uđe u UN, Mijačić je odgovorio da je sklon verovanju kako od Srbije ne zavisi ulazak Kosova u UN.

Da budemo realni, to zavisi, pre svega, od stava Rusije, koja ima mogućnost veta. Čak i ako bi Srbija pristala da Kosovo postane član UN, postavlja se pitanje da li će to Rusija dozvoliti, jer je za Moskvu „to svakako jedna karta u celoj geopolitičkoj situaciji vezanoj za Ukrajinu“, objasnio je Mijačić. 

S druge strane, on smatra da svakako od Srbije zavisi da li će se Kosovu omogućiti učešće u međunarodnim institucijama, uključujući i Savet Evrope, ili će diplomatijom aktivno raditi na sprečavanju takvih aktivnosti. 

Kako je ocenio, to jeste jedno legitimno pitanje, ali drugo legitimno pitanje jeste i to da li će Beograd ulazak Kosova u UN usloviti ulaskom Srbije u EU.

„Dosta se licitira sa datumima konačnog sporazuma“, podsetio je Mijačić, koji bi, da je na mestu srpske delegacije, rekao „može, nije problem, evo mi ćemo da odlučimo do bilo kog datuma do kojeg kažete da dozvolimo Kosovu učešće u međunarodnim institucijama i da potpišemo tu vrstu sporazuma, ali tog istog datuma hoćemo da završimo pregovore ili da makar znamo datum ulaska Srbije u EU“. 

„A sa ulaskom Srbije u EU, onda ćemo možda pričati o nekom konačnom priznanju“, obrazložio je on svoje viđenje raspleta kosovskog problema, ali je primetio i da „prvi deo priče gde Srbija treba da uđe u EU više nije aktuelan, dok je svakako uvek aktuelno da Srbija prizna Kosovo“.

„Negde bih ostao na tim uslovima da priznanje Kosova zavisi od ulaska Srbije u EU, a potpisivanje konačnog sporazuma od davanja datuma Srbiji kada može da očekuje da bude primljena u EU", poručio je Mijačić.

Upitan da li i kakva veza postoji između činjenice da Srbije nije uvela sankcije Rusiji i ubrzanog rešavanja problema Kosova, on je podsetio da je Beograd odlučio da prihvati odluke UN o osudi ruske agresije, ali ne i sankcije koje su uvele EU i druge zemlje Zapada.

U nekom bliskom periodu, međutim, Srbija neće više moći da trpi taj pritisak, svakako će morati da popusti i uvede neku vrstu sankcija Rusiji, procenio je Mijačić, ali će to biti više simbolički, nego praktični čin.

S druge strane, on veruje da će Srbija iskoristiti popuštanje zbog sankcija Rusiji „kao instrument vezan za pregovore sa Kosovom“. 

„Videćemo kako će Vlada Srbije odigrati da uvede neke sankcije, što će svakako biti neminovnost, a sa druge strane objasniti narodu koji svakako je protiv toga“, rekao je Mijačić.

Upitan povodom preporuka Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji, kako tumači Vučićevu poruku Briselu da prekine pregovore sa Beogradom o evrointegracijama, ako iza zahteva za uvođenje sankcija Rusiji, sledi zahtev za priznanje Kosova, on je odgovorio da je to  „više  reaktivna poruka na ono što se dešava u EP“.

„Znamo da Srbija nikada nije imala partnera u EP na način onoga što je bila zvanična srpska politika“, podsetio je Mijačić i ocenio da to „zaista možda nije bila diplomatski dobra poruka“, ali da je Vučić stavio do znanja da hoće da čuje od EU jasnu poruku šta želi od Srbije.

Nasuprot tome, ako želimo da uđemo u EU, onda moramo, kako je predočio, „da razgovaramo sa svim tim različitim akterima, a ne da se svađamo sa njima“.

„Ta izjava je jako čudna, ali je u skladu svega onoga što često možemo čuti od predsednika Republike“, rekao je Mijačić, koji je primetio da se u pregovorima Beograda i Brisela o evrointegracijama, nezavisno od te izjave, malo toga dešavalo, iako oni nisu formalno prekinuti.

S obzirom na mišljenje EP da proces pregovora treba koristiti kao geostrateški alat, on očekuje da će EU „malo brže raditi na reformama ovde i malo se više uključiti u ove procese, a ne otići u pravcu izolacije regiona ili Srbije, jer bi to bio uvod u katastrofu, što nikome u Briselu i ostalim evropskim prestonicama ne odgovara“.

Na pitanje zašto EU, koja insistira na vrednostima vladavine prava i sloboda, u Srbiji toleriše čvrstu ruku, Mijačić je uzvratio da za to „nema objašnjenje“, ali je poručio da Srbija ne može postati članica Unije dok ne sprovede reforme iz pregovaračkih poglavlja 23 i 24.

Prema njegovom stavu, to je nešto što mora da se desi i što očekujemo od naše države, Srbija mora da se reformiše i uđe u institucionalne i pravne mehanizme koji će garantovati prava i slobode svih građana.

Upitan da li je realno da će Srbiji do kraja godine biti otvoren bar jedan klaster u pristupnim pregovorima sa EU,  on je odgovorio da su za to „jako male šanse“ i da bi bilo veliko čudo ukoliko bi se tako nešto desilo, mada bi predstavljalo pozitivnu poruku da neke stvari mogu da se promene.

Govoreći o očekivanjima od 2023.godine, Mijačić je naglasio da, kada je Kosovo u pitanju, moramo prvo definisati šta želimo da postignemo iz tog procesa, ali da to podrazumeva da predsednik i drugi državni akteri u proces uključe celu javnost, SPC, SANU, organizacije civilnog duštva, privredu i druge činioce, „da zajedno radimo na tom rešenju“. 

„Ne mislim da će biti održivo rešenje koje će negde u nekoj prostoriji potpisati Vučić i Kurti, a čestitati im Borelj i Eskobar“, naglasio je on i obrazložio da rešenje mora da bude održivo na način da ga prihvataju sve društvene grupe, kako u Srbiji, tako i na Kosovu.

„To zahteva vreme i ozbiljan angažman koji može da se završi 2023. godine, ali on, ako se završi, zaista mora biti kvalitetan, a ne tajni, kao što mnogi očekuju, kako ovde, tako i u Prištini“, poručio je Mijačić.

Kada je reč o perspektivi evrointegracija, on je rekao da je povezana sa problemom Kosova, ali je predvideo da u 2023. možemo da uđemo u  „trajektoriju“ koja će nas voditi završetku pristupnih pregovora.

„Imam veliko poverenje u Tanju Miščević, novu ministarku za evropske integracije, koja može da nas sve povede u tom pravcu“, istakao je Mijačić i zaključio da društvo mora da prihvati tu šansu, kako bismo u procesu evropskih integracija krenuli napred. (kraj) def