18. 12. 2022

Ljubav koja opstaje

U aktuelnom sukobu, Ukrajina se ovde percipira kao deo Zapada i kao Zapad, smatra novinar N1 Adam Santovac, dok Vojislav Mihajlović iz organizacije CRTA napominje da domaći mediji Ukrajinu vide kao žrtvu Zapada kao što smo i mi bili.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet naveo da CRTA u medijskom monitoringu beleži ne samo proruske, već u značajnijoj meri antizapadne narative, a da taj trend jača od 2017. 

”Od početka rata u Ukrajini, došlo je do povećanja broja priloga koji govore negativno o Rusiji, ali u zbiru je i dalje više pozitivnih, nego negativnih”, kaže Mihajlović.

On je, medjutim, u razgovoru s Tamarom Skrozza ocenio da je za analizu mnogo značajniji broj antizapadnih priloga u odnosu na proruske. 
Mihajlović naklonost građana prema Rusiji objašnjava i tonom poruka koje stižu do njih. 

Kako je ilustrovao, ”poruke Zapada u sebi sadrže reči poput mora, neophodno je, zahteva se, ukoliko želite morate, a poruke s ruske strane su u stilu hvala na prijateljstvu, hvala na podršci". 

"Sve se onda svodi na to da li ste za stranu koja vas pritiska, ili za stranu koja vas podržava”, objasnio je Mihajlović. 

Prema njegovim rečima, između četvrtine i trećine ispitanika navodi da odobrava savez sa Rusijom, da želi da nam Rusija pomogne da vratimo Kosovo i da je protiv pridruživanja Evropskoj uniji. 

Proruski stav znatno se povećava kada se postavi pitanje da li ste za rusku ili ukrajinsku stranu u aktuelnom ratu, precizirao je Mihajlović. 

Kada je reč o ukrajinskoj krizi, on napominje da građani više veruju stručnjacima, nego institucijama, državnom vrhu, ili medijima. 

Ovaj nalaz Santovac tumači činjenicom da ljudi imaju potrebu da veruju nekome ko nije iz političke stranke, ko ima neki integritet i neko znanje. 

”Tendencija među analitičarima jeste da iz istorije rusko-srpskih odnosa izvade ponešto i ne objasne ceo kontekst”, predočio je on i tu situaciju upioredio sa švedskim stolom, s kojeg se služe i oni koji su za Rusiju, i oni koji su protiv nje. 

Kao autor dokumentarnog filma "Prijateljice", o vezama Rusije i Srbije od uspostavljanja diplomatskih odnosa 1838.godine, Santovac podseća da je, baš kao Aleksandar Vučić, i prethodna vlast slala jasne poruke da je Rusija naš prijatelj i partner. 

”Aktuelna vlast je podgrejala tu ljubav, ali su sve započeli njihovi prethodnici, koji su, nemajući rešenje za Kosovo, u Rusiji našli jedinog saradnika”, ocenio je Santovac i naglasio da je javno mnjenje rezultat trenda koji kontinuirano traje već 20 godina.

On je, ipak, iznenađen što se mnjenje nije promenilo od početka rata u Ukrajini, budući da su, kako pokazuju i nalazi Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, razumevanje i ogroman sentiment za Rusiju isti kao pre. 

”Izgleda da je mržnja prema Zapadu toliko velika, da ljubav prema Rusiji opstaje čak i u ovakvim situacijama”, zaključio je Santovac u razgovoru za FoNet.  (kraj) zvs/ts