18. 12. 2022

Evropa jedini orijentir

Nema drugog orijentira osim Evrope, ruska politika ne spašava Srbiju, izjavio je u intervjuu FoNetu član Foruma za medjunarodne odnose Srećko Đukić, koji smatra da je neophodno restartovati odnose Srba i Albanaca i uspostaviti most saradnje i regulisanih odnosa sa Kosovom.

On je u serijalu Kvaka 23 naglasio da „Srbija nije najruskija evropska zemlja ni po kojim parametrima, ni istorijskim, ni tradicionalnim, ni pravoslavnim, ni kosmičkim“.

„Ima mnogo ruskijih zemalja i na teritoriji bivše Jugoslavije i na teritoriji Balkana, a i na teritoriji celog evropskog kontinenta“, ocenio je Đukić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Ukazao je, međutim, da vlast svesno kreira nerealnu sliku o Rusiji i pozvao se na „nekoliko glavnih izjava korifeja današnje vlasti“, počev od one Tomislava Nikolića da više voli majčicu Rusiju, nego Srbiju.

S druge strane, „politička potka Srpske napredne stranke je Srpska radikalna stranka“, a radikali za svojih 150 godina „postojanja i poslovanja“ do danas nisu promenili „tu suštinsku potku bakunjista, anarhista i rusista“, protumačio je Đukić.

Upitan da li je Srbija talac Rusije, iako je dobar deo građana vidi kao saveznika, on je odgovorio „da smo mi izabrali da budemo taoci“ Rusije i ruske politike u iracionalnom shvatanju da nam  može pomoći, čak i vojno da nas spasi.

A  ona to niti može, niti hoće, predočio je on i podsetio „da smo mi ostrvo u moru Evropske unije (EU) i okeanu NATO zemalja“.

Na pitanje koliko iskreno u tim okolnostima zvuče zaklinjanja da je Srbija na evropskom putu, Đukić je odgovorio da „ne veruje da aktuelna vlast Srbije može i da želi da uvede Srbiju u EU“. 

Kako je napomenuo, to je postala igra negde od 2016.godine, jer cilj vlasti nije EU, več što duži opstanak  na vlasti i igranje na toj klackalici i epskoj dilemi naturenoj narodu - da li ćemo se privoleti ovozemaljskom carstvu EU ili nebeskom carstvu koje nam nude Rusija, Putin i Istok.

Upitan da li je onda odnos vlasti i prema Rusiji neiskren, on je odgovorio potvrdno, ali je kostatovao da je Rusiji potrebna ovakva Srbija,  jer ima strahovite probleme.

Označavajući rat u Ukrajini kao „apsolutno neprihvatljiv, neosnovan i nepotreban“, koji će se završiti katastrofom neverovatnih razmera, Đukić je predvideo da će on obeležiti 21.vek, kao i sankcije Rusiji koje u ovom veku „sigurno neće biti skinute“.

On smatra da se Srbija uopšte ne upušta u dubinu tog problema koji je „daleko više nego pad Berlinskog zida“.

Tada su, kako je rekao, i „Istok i Zapad težili zajedničkim vrednostima“, dok su sada  apsolutno suprotstavljene dve antagonističke strane, za čije će pomirenje i prevazilaženje razlika biti potrebne decenije. 

S druge strane, Đukić je mišljenja da je svakome jasno ko je kriv za ovu krizu u kojoj Srbija živi već 30 godina i precizira da je to, pre svega, „srpski unutrašnji politički faktor“, mada ne amnestira ni spoljni faktor.

Politika interesa je ključni faktor međunarodnih odnosa, podsetio je on i upozorio da postajete moneta za potkusurivanje ako neko oseti da ste slabi, bespomoćni, da nemate ideju i saveznika.

Kod nas se stalno indukuje da je za Kosovo kriv Zapad, koji takođe neću da amnestiram, „ali mi tu imamo i te kako dobre krivice“, ocenio je Đukić.

On smatra da bi naša intelektualna elita javnosti trebalo da emituje poruku da moramo restartovati odnose Srba i Albanaca. 
Nikada ih nismo temeljno razmatrali i pokušali da ih dovedemo na jedan novi nivo i novu paradigmu, naglasio je Đukić.

Upitan da li i kakva veza postoji između rata u Ukrajini i nastojanja da se ubrzano reši problem Kosova, on je odgovorio da postoji i to jednim pozitivnim delom.

Kada je reč o Kosovu, Zapad prema Srbiji i srpskom rukovodstvu vodi jednu soft politiku, „jako tolerantnu politiku ubeđivanja i dokazivanja, i ne želi da pokazuje batinu, ni u pogledu sankcija, niti u pogledu vojne moći“, uveren je Đukić.

To je proces pripreme pregovora bez mahanja batinom, precizirao je on, koji bi „trebalo adekvatno valorizovati i proceniti gde su tu naše šanse“. 

Prema tome, ovo je šansa da se uđe u dublji dijalog, ali srpska strana već punih 30 godina, kada se radi o problemu Kosova, rešenja traži u prošlosti, ukazao je Đukić.

„I danas isto imate, evo ovi predlažu reintegraciju. Šta to znači reintegracija? Ljudi, vozovi su otišli, stanica je pusta, nema na stanici nikoga“, opisao je on i primetio da se „mi ne borimo da kreiramo nova rešenja, već da primenimo stara“.

Upitan da li je nemačko-francuski predlog ta nova šansa, Đukić je rekao da o njemu „treba razgovarati, treba ga dograđivati i treba tu imati naših ideja“. 

Ono što bi, na primer, on odmah u tom predlogu prihvatio jeste deo o srpskim manastirima i srpskoj kulturnoj baštini na Kosovu i Metohiji, dok bi o ostalom pregovarao.

„Na kraju krajeva, u tom predlogu su sada izostavljene one dve crvene linije za koje su srpski rukovodioci rekli da nikada preko njih neće preći - direktno priznanje i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama“, naglasio je Đukić. 

Za njega je ključno pitanje šta srpska politika hoće, „da li ona hoće da učini učini sve da dobijemo dva-tri sela od celog Kosova ili hoće, istrajavanjem na ovoj politici, da natera sve Srbe da odu sa Kosova“.

Đukić misli da će Zajednica srpskih opština biti formirana i obrazlaže da, „sem vratolomnih izjava Kurtija“,  nije čuo nikoga da je protiv njenog osnivanja.

Prema njegovom viđenju, „problem je u tome što to nije osnovano onda kada je potpisan  Briselski sporazum i što taj Briselski sporazum nije naslonjen direktno na Rezoluciju 1244“.

Za najnovije zaoštravanje kosovske krize Đukić kaže da je na delu operacija jako visokog rizika, ali misli da će KFOR, sa iskustvom od 20 godina i poznavanjem mentaliteta i jednih i drugih, uspeti da izbegne rat, makar i dva sata trajao. 

On procenjuje da se u sve ovo uletelo, a da se nisu sagledale posledice i napominje da se u vreme podnošenja tih silnih ostavki i izlaska iz institucija „nije gledalo šta to znači za život, koji ne može da čeka, već traži neku vlast“. 

Srbi na severu su sada ostali bez vlasti, tamo je bezvlašće, apsolutni vakuum. Mislim da je to bio „nepromišljen potez“, koji je Kurti „iskoristio tako kako je iskoristio“, rekao je Đukić.

„Ne znam dokle Srbi mogu da izdrže tamo“, procenio je on i upozorio da „Kurti može da izdrži, KFOR može da izdrži, EULEX može da izdrži, ali da Srbi ne mogu da izdrže“. 

Imajući u vidu bogato spoljnopolitičko i višegodišnje iskustvo nekadašnjeg ambasadora u Belorusiji, Đukić bi u nastupajućoj godini „snažno zaveslao srpskim brodom u Evropu“. 

Nema drugog orijentira osim Evrope, istakao je on i naglasio da evropska politika Srbije ne znači antirusku politiku. 

„Evropska Srbija znači spas za Srbiju. Proruska politika u Srbiji ne spašava Srbiju“, poručio je on, svestan da će 2023. biti izazovna godina.

„Kost u grlu biće Kosovo, ali se bojim da će Srbija propustiti još jednu šansu, a da će ona sledeća šansa biti nepovoljnija, sa nekom batinom ili sankcijama“, naslutio je Đukić. 

Ova šansa je sada na stolu i treba angažovati sve naše umove da nađemo rešenje, rekao je on i napomenuo da, iako se svojski trudi, ne vidi šta Srbija hoće od Kosova.

"Ako hoće da to bude južna srpska pokrajina, kao što je Vojvodina severna srpska pokrajina, to je ljudi nemoguće", naglasio je Đukić i ponovio da se mora naći most saradnje i regulisanih odnosa sa Kosovom.

Kako do toga doći, to moraju da kažu politička elita i vlast. Do sada ništa nismo čuli, osim zalaganja za kompromis. Ali sa čime ulazimo u pregovore - e to ne vidim, zaključio je Đukić. (kraj) def