25. 12. 2022

Godina stradanja

Ova godina sama zaslužuje da bude tema za istoričare i može da nosi naziv Istorija 2022. godine, izjavio je u intervjuu FoNetu koluminista portala Nova.rs Milenko Vasović, koji proteklih 12 meseci vidi kao vreme stradanja i manipulacije, u kojem su „naše mašinovođe vozile u kontra smeru“.

On ima utisak da će se u 2023. ta manipulacija gotovo doslovce ponoviti i da ćemo zapravo gledati reprizu 2022, ali da ona neće biti po želji gledalaca.

Biće po želji onih koji iza kulisa upravljaju našim sudbinama i koji debelo profitiraju na svemu ovome, rekao je Vasović u poslednjem ovogodišnjem izdanju serijala Kvaka 23.

Upitan šta je u takvim okolnostima u Srbiji uopšte izvesno i u kojem pravcu zemlja ide, on je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem konstatovao da je izvesno da ne znamo kuda idemo, ali i da je izvesno i da o našoj sudbini odlučuje jedan čovek.

Sve da je taj čovek i genije, ravan Tesli ili srpskim vojskovođama, on ne može da odlučuje sam o sudbini jednog naroda, poručio je Vasović.

Kako je objasnio, jedne noći može da ga boli zub, pa da ujutru napravi pogrešan potez, drugog  dana može da se naljuti na Nemce i da im kontrira, pa da dobijemo po nosu, dok trećeg dana može da bude dobre volje, pa da nekome nešto pokloni što se ne poklanja.

Hoću da kažem da smo na dobrom putu da nas vreme i oni koji to negde u prikrajku čekaju, očerupaju, predvideo je Vasović i ilustrovao da Srbija ima taj dar da uvek prodaje jabuke koje su već trule. 

Kako je naglasio, „Srbija nije uspela da prepozna situaciju kada se srušio Berlinski zid, dala je poveliki doprinos razbijanju Jugoslavije, dok su sada, 20 godina posle NATO bombardovanja, na sceni isti ljudi i ista terminologija“.

Na pitanje da li to znači da je Srbija zakasnila za istorijom, on je konstatovao „da  smo mi, ne  samo zakasnili, nego se i ne trudimo da stignemo nikakve vozove koji vode u budućnost“. 

„Naše mašinovođe voze u kontra smeru i to je ono što je najproblematičnije i to je ono zbog čega živimo sve teže i to je ono zbog čega mnogi odlaze odavde i zbog čega nas je sve manje“, predočio je Vasović. 

On misli da "nas braća Rusi dobrim delom podržavaju da idemo u kontra smeru“ i predviđa da ćemo i nastaviti da idemo u kontra smeru.

Kad god je Srbija pokušala da se priključi Evropi i Zapadu zato što se u Srbiji neguje zapadni način života, dobili smo iz Rusije „veliku pomoć“ da se vratimo, smatra Vasović.

Prema njegovom mišljenju, „jedini koji je uspeo Srbiju da otkloni od Moskve bio je Josip Broz i u njegovo vreme, ko god šta o njemu mislio, Srbija je najbolje živela“.

Upitan o odnosu Evropske unije (EU) prema Srbiji, Vasović je odgovorio da su Evropljani  „interešdžije kao i svi drugi“ i da ima utisak da su „često licemeri“.

Kako je ocenio, njima nije toliko stalo kako će narod u Srbiji da živi i nije im toliko stalo ni da se Srbija priključi EU, uprkos njihovom deklarativnom zalaganju, pa čak i finansijskoj pomoći, „njima je najviše stalo da se Srbija otrgne od uticaja Moskve“. 

„Ako se baš i ne otrgne, nema veze, oni imaju svoj interes, doći će njihove banke u Srbiju, izvlačiće keš odavde, doći će njihove veletrgovine, izvlačiće takođe keš, doći će njihove kompanije koje će ovde imati relativno kvalifikovanu, a jeftinu radnu snagu“, rekao je Vasović.

Kako je ukazao, njima je stalo da se zadovolje interesi njihovih kompanija, možda njihovih država ili neki pojedinačni interesi i da se „okonča ta priča sa Kosovom koje Evropa gura u nezavisnost“.

Na pitanje da li će naredne godina „ta priča“ biti nekako završena, on je odgovorio da ne veruje i da nema ništa od nečijih procena ili želja da će to pitanje biti rešeno do marta. 

„Čak mislim da naši prijatelji iz Moskve neće dozvoliti da se to završi u martu, a ne verujem ni da će Evropa i Amerika iskoristiti sve mogućnosti da pritisnu i Prištinu i Beograd, možda i više Prištinu od Beograda“, rekao je Vasović.

On je zato uveren da će se to „mrcvarenje, mrcvarenje ljudi pre svega koji žive na Kosovu, nastaviti“. 

„Inače, hoću da kažem da ova vlast nije kriva za gubitak Kosova, kao ni prethodna. Kosovo je mnogo ranije izgubljeno. Razumem da niko odavde ne želi da potpiše kapitulaciju i predaju Kosova, ali i onaj koji bi to učinio, ne bi se mogao smatrati nekakvim izdajnikom“, naglasio je Vasović.

Prema njegovom viđenju, „Kosovo je poodavno odvojeno od Srbije, da ne koristi jače izraze, da je izgubljeno, ali čak i kad bi se usudio da kaže da je izgubljeno, ono je izgubljeno u ratu“. 

„To ne znači da ga moramo priznati. I ne moramo nikad. I mislim čak i da ne treba da ga priznamo“, ali to ne znači da sadašnja ganritura na vlasti ne treba da traži najbolji način da zaštiti Srbe na Kosovu, srpsku baštinu i imovinu na Kosovu, poručio je Vasović. 

On ima utisak da se deo ove vlasti, ili bar oni koji se mnogo pitaju, više vode privatnom, ličnom računicom, vodeći računa o popularnosti, i upozorava da nas ta računica i dovodi do toga da stalno imamo  trvenja, nemire, stradanje i patnju. 

„To su vrlo opasne i komplikovane stvari. Mislim da će 2023.godina proteći još jednom u znaku mrcvarenja i izgubljenog vremena“, procenio je Vasović.

Za godinu na izmaku on kaže da je bila godina stradanja i u bukvalnom i doslovnom smislu reči, podsećajući da smo „stradali mi ovde u Srbiji, a stradao je i čitav svet“. 

Kako je podsetio, počelo je tužno, utapanjem mladića iz Splita u Savi za vreme novogodišnjih praznika, nastavilo se mrcvarenjem i progonom najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića u Australiji, a onda je došlo ono što je šokiralo čitav svet - invazija Rusije na Ukrajinu.

Mi Evropljani smo dobili neku vrstu vijetnamskog rata koji će najverovatnije dugo trajati. Zbog toga je ova godina posebna, sama zaslužuje da bude tema za istoričare, ocenio je Vasović i konstatovao da može da nosi naziv Istorija 2022. godine. 

Kada je počeo rat, onda je počelo i sve drugo, ludovanje cena i stradanje istine, ukazao je on i pozvao se na staro pravilo da istina prva strada kada topovi progovore. 

Kako je napomenuo, onda je na sve to u Srbiji došla dodatna dramatizacija čitavog stanja, koje je, samo po sebi, već bilo dramatično, tako da smo gotovo čitavu godinu proveli pod pritiskom i u strahu. 

Osim toga, podsetio je on, nekoliko meseci smo verbalno ratovali sa Hrvatskom, povodom zahteva predsednika Srbije da poseti Jasenovac, koji je odbijen iz nerazumnih razloga, a onda smo u kontinuitetu imali rat sa Kurtijem. 

Dakle, „mi smo vodili paralelno nekoliko ratova, jedan rat je bio sa Kurtijem, drugi sa Hrvatima i treći sa životnim problemima i svakodnevicom. Čini mi se da nijedan od tih ratova nismo dobili“, konstatovao je Vasović.

On je slikovito prikazao koliko smo osiromašili za godinu dana, pa je izračunao da je za prosečnu penziju u novembru prošle godine moglo da se kupi 29 kilograma kajmaka, da bi ove godine u isto vreme, sve sa povećanjem penzija, „dobacili do 22 kilograma kajmaka“.

Kako se desilo da nam neko izvuče iz džepa sedam kilograma kajmaka, upitao je Vasović i pomenuo i primer da je prošle godine za prosečnu penziju moglo da se kupi bure sa 140 kilograma masti, a da je to bure sada teško samo 75 kilograma.

„Dakle, ode penzija u propast. Isto je i sa platama“, naglasio je on i upozorio da „tajkuni, tajne službe i korumpirani političari vode narod u beznađe“. 

Pogledajte koliko je bolesnih, koliko je zagađenje, koliko nam je stara nacija. To su sve znaci da nestajemo, a ništa ne činimo da tu situaciju promenimo, tvrdi Vasović.

Upitan kakva je u celoj situaciji uloga medija pod kontrolom vlasti i šta je ostalo od novinarske profesije, on je najpre podsetio da smo u 2022.godini izgubili Veselina Simonovića, koji je „godinama nosio barjak slobode i slobodne profesije“. 

Bio je brana primitivizmu u srpskim medijima i uporište razuma i profesionalizma, istakao je Vasović i ocenio da su njegovim odlaskom „Srbija i srpski mediji dosta izgubili“. 

Nezavisno od toga, on je rekao da je država sa svojim medijima učinila sve da stvori paralelnu stvarnost i privid uspešnog života.

Kakav je taj uspešan život kada smo stalno među tri ili četiri najsiromašnije zemlje u Evropi, upitao je Vasović i primetio da se to ne pitaju ni najsiromašniji, ali „ni ljudi od struke, od nauke, intelektualci, da se ne pita mladost, da se ne pitaju studenti“. 

Upitan da li je u Srbiji promena uopšte moguća, on je odgovorio potvrdno i podsetio da „nismo jedini koji smo u ovakvoj situaciji“. 

Uveren je da promena mora da se desi i u Evropi i možda na svetskom nivou, jer ovo u šta je svet zašao potpuno obespravljuje milione ljudi, koji sve teže žive.

On „misli da se negde mora desiti neka vrsta bunta, revolucije, kako god, samo ne bi voleo da to bude nasilno i oružano“.

„Voleo bih da se promene dese tako da u Srbiji izađe dva miliona ljudi, legne na ulice i blokira sve, ne bi li se vlast promenila i prizvala pameti“, naglasio je Vasović.

On ističe da u Srbiji, ipak, ima nade, objašnjavajući da je sada uglavnom daju pojedinci, poput Jokića, Konstrakte, Djokovića, učenika Matematičke gimnazije, najboljeg nastavnika engleskog u svetu ili najboljeg trenera tekvodoa u svetu.   

„Moramo priznati, ove godine smo dobili i brzu prugu Beograd-Novi Sad, tako da je bilo i nekih lepih momenata, koliko god da se ta gradnja razvukla i da je koštala bog te pita koliko“, izjavio je Vasović. 

Prema njegovim rečima, ima nade i zato što su se građani organizovali na lokalu i ne daju više da im seku stabla, da im stavljaju reke u cevi ili instaliraju dimnjake pored spavaćih soba. 

„Budi se narod. To što je po nekom generalnom utisku Srbija apatična i što spava, to je verovatno tačna slika, ali ona spava zato što je i delom potrošila energiju. Obnoviće se ta energija, vratiće se to, ima nade“, zaključio je Vasović. (kraj) def