29. 01. 2023

Racio umesto emocija

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) se zalaže za prihvatanje evropskog predloga o Kosovu, jer smatra da ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU) nema alternativu, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik LSV Bojan Kostreš i poručio da „između racija i emocija, moramo da izaberemo racio“.

„Javnost je decenijama trovana kako je Kosovo srce Srbije, kako je Kosovo srpsko i da je ono nepravedno oduzeto Srbiji. Ja bih rekao da je Vojvodina srce Srbije“, istakao je Kostreš u serijalu razgovora Kvaka 23.

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, „u Vojvodini žive ljudi koji poštuju državu Srbiju, koji žele da žive u državi Srbiji, koji doprinose razvoju Srbije i plaćaju poreze, znači to je srce Srbije“. 

Na Kosovu većina stanovništva sebe ne vidi u zajednici sa Srbijom. „Kosovo je prosto je kamen o vratu budućnosti Srbije“, tvrdi Kostreš.

Nećemo uspeti da budemo deo evropskih integracija, a to je jedina šansa da Srbija postane normalna, bogata i pristojna zemlja, ako ne rešimo taj problem. To se neće desiti ni sa Kosovom, „ako i jedni i drugi ne krenu putem evropskih integracija“, predvideo je predsednik LSV. 

Zamrznuti konflikt je jako loš i za Srbiju i za Kosovo, on uništava budućnost, što je nedopustivo, upozorio je Kostreš.

Upitan da li to znači da bi nemačko-francuski predlog trebalo prihvatiti bezuslovno, on je odgovorio da odlučimo „da li želimo da živimo u EU ili želimo da budemo izolovani“. 

„Kosovo je gubljeno decenijama, a izgubljeno je 1999. godine potpisivanjem Kumanovskog sporazuma“, rekao je Kostreš, koji misli da bi „građanska liberalna levo-zelena opozicija ili opcija u Srbiji morala jače, glasnije i direktnije da se bori za pristupanje Srbije EU“.

„Ako Srbija želi da postane članica EU, ona treba da prihvati pravila koja tamo postoje“, predočio je Kostreš i ukazao da kosovski konflikt može da dovede do ratnih sukoba, „a nama ratni sukobi ne trebaju“. 

Samo pokušavam da pozovem ljude u Srbiji da racionalno razmišljaju, ne emotivno, nego racionalno, objasnio je on i poručio da je zadatak građanske Srbije da jasno i glasno kaže da „između racija i emocija, moramo da izaberemo racio“.

Upitan da li  je deo tog racionalnog rešenja i izričita ili prećutna saglasnost Srbije da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija (UN),  Kostreš je uzvratio da Srbija neće postati članica EU, ukoliko ne reši svoje odnose sa Kosovom, niti će Kosovo postati deo EU, ako ne reši probleme koje ima srpska zajednica na Kosovu. 

„Da li je to pitanje modela dve Nemačke ili nekog drugog modela, to su detalji o kojima treba razgovarati. Ali mi moramo biti svesni da će se to desiti pre ili kasnije. Pa hajde onda da se desi pre, zato što će to značiti brži ekonomski razvoj Srbije“, uveren je Kostreš. 

Govorim o kvalitetu života, precizirao je on i ocenio da ljudi više ne mogu sebi da dopuste još 10 godina izolacije, krize, lošeg života, što i jeste suština cele priče. 

Svestan da ovo što govori veliki broj ljudi u Srbiji smatra izdajom, kao i da domaća javnost sigurno ne bi bila oduševljena ulaskom Kosova u UN, Kostreš je naglasio da je zadatak ljudi koji se bave politikom da pronalaze rešenja koja znače bolji i kvalitetniji život. 

Na pitanje da li je politika koju vodi Aljbin Kurti deo tog racionalnog rešenja za koje se zalaže, on je odgovorio odrečno i konstatovao da ni kosovskom premijeru njemu takvo rešenje ne odgovara.  

„Vučić i Aljbin Kurti su odlični saveznici“, rekao je Kostreš i precizirao da je Kurti došao na vlast negiranjem prava na formiranje Zajednice srpskih opština. 

Zajednica srpskih opština je potpisana u Briselu i više nema nazad. Kurti mora da sprovede Zajednicu srpskih opština, poručio je Kostreš.

On, međutim, smatra da Vučiću, koji „nikada neće priznati nezavisnost Kosova“, i Kurtiju, koji „nikada neće dozvoliti formiranje Zajednice srpskih opština“. savršeno odgovara da odugovlače ovaj proces do 2024. godine kada su izbori i u Evropi i u Americi.

„Verovatno i jedan i drugi pokušavaju da dobace do toga da Evropljani i Amerikanci počnu da se bave izborima da bi zaboravili na njih i zato je toliki pritisak i na Prištinu i na Beograd da se to pitanje mora rešiti“, protumačio je Kostreš.

Kolokvijalno govoreći, on ne misli da je Srbija „loš policajac“, a Kosovo „dobar policajac“, već objašnjava da „u ovom momentu mi imamo dva čoveka koja žele status kvo“ i time nanose štetu i Kosovu i Srbiji i evropskoj budućnosti celog regiona.

Upitan o položaju srpske zajednice na Kosovu, Kostreš je ukazao da je ona „mnogo puta zloupotrebljavana od zvaničnog Beograda“  i da se koristi kao pion na Vučićevoj šahovskoj tabli, pri čemu se „uopšte ne vodi računa šta će se na kraju desiti sa tim ljudima“.

Kako je primetio, gde god su srpski nacionalisti vikali „ne damo Srbe, mi ćemo ih odbraniti“, tamo na žalost više Srba nema, što je pogubna posledica srpskog nacionalizma. 

„Ako vi srpsku zajednicu dovedete u tolikoj meri u konflikt sa kosovskim društvom, jednog momenta će ta srpska zajednica ili morati da se getoizira ili će pod pritiscima tog radikalizovanog društva biti proterana“, upozorio je Kostreš.

Po njegovom mišljenju, „nama je u interesu da se ne prave tenzije između Kosova i Srbije, jer jedino tada srpska zajednica na Kosovu ima šanse da se normalno integriše u društvo“, ali za sadašnju situaciju „nije kriv samo Beograd, već mnogo krivice ima i u Prištini“.

Upitan da li Zapad novim predlogom o Kosovu ucenjuje Vučića ili Srbiju, on je odgovorio da nije po sredi ni jedno, ni drugo, već da Srbija, ako želi da sedi za evropskim stolom, mora da poštuje pravila koja za njim važe.

Najveći broj članica EU, kao i SAD, smatraju Kosovo nezavisnom državom, podsetio je Kostreš i protumačio da Srbija, ako hoće da bude deo evropskog ekonomskog, političkog, kulturnog i svakog drugog prostora, mora da prihvati evropske uslove, uveren da Zapad to isto kaže i na Kosovu.

Na pitanje da li je siguran da Srbija to više zaista to i želi, on je konstatovao da je višegodišnja kampanja pokolebala jedan deo ljudi i da je javno mnjenje u ovom momentu zbunjeno i izloženo raznim propagandističkim mehanizmima.

Sada razni geniji govore da nam Evropa ne treba, da ćemo sa „braćom Rusima i bratom Sijom da  sačuvamo Srbiju i da Kosovo ostane Srbija“, ocenio je Kostreš i pozvao „svakog nacionalistu da da sednu u auto i odu u Prištinu da objasne da je Kosovo deo Srbije“. 

Šta će se desiti kupovinom vremena? Šta čekamo? Da Putin pobedi u ratu u Ukrajini, da stigne do Poljske, pa da postane naš zaštitnik? To se neće desiti. Ili čekamo da Tramp pobedi u Americi? Pa ni to se neće desiti“, poručio je Kostreš.

Na opasku da zapadni partneri vode ambivalentnu politiku, dajući primat stabilnosti nad demokratskim poretkom i pokazivanjem strateškog strpljenja prema Vučiću, on je ocenio da je stabilokratija prošlost u evropskoj politici. 

Pozivajući se na razgovore koje je nedavno vodio u Briselu, Kostreš je objasnio da su i oni shvatili da je stabilokratija bila greška Evrope, da je sa njom završeno i da se moraju naći nova rešenja.

Upitan da li će Vučić u predstojećoj skupštinskoj raspravi o Kosovu pokušati da podeli odgovornost, on je odgovorio potvrdno, ali misli da bi svi poslanici koji su za Evropu morali da skupe hrabrost i odvažnost i jasno i nedvosmisleno kažu da nemačko-francuski predlog treba prihvatiti. 

„Znam jednog poslanika koji će to uraditi, to je Aleksandar Olenik. Bilo bi tragično da on bude jedan od 250“, naglasio je Kostreš.

Povodom zapažanja da politika koju zagovara predstavlja jasan otklon od Srpske napredne stranke (SNS), što baš i nije bio slučaj u vreme prethodnog predsednika LSV, on je istakao da je njegov dolazak na čelo stranke posledica činjenice da je u njenim redovima „pobedila ona struja koja ne želi saradnju sa SNS“.

„Mi tu saradnju sa SNS završavamo“, poručio je Kostreš i najavio da će do marta ili aprila biti izabran novi Gradski odbor LSV u Novom Sadu, koji će na prvoj sednici doneti odluku o islasku iz koalicije u tom gradu.

Kako je istakao, „Liga se vraća i u vrednosnom i u akcionom i svakom drugom smislu tamo gde je uvek i pripadala - to je građanska proevropska, provojvođanska grupacija koja je spremna da pruži ruku saradnji svim sličnim političkim organizacijama u Srbiji“.

U slučaju vanrednih parlamentarnih izbora ove godine, Kostreš vidi LSV na čelu „evropskog bloka čije osnivanje planira da pokrene“ sa svima onima koji dele iste stavove o evroatlantskim integracijama, uvođenju sankcija Rusiji, protivljenju srpskom svetu i priznavanju realnosti na Kosovu. (kraj) def