05. 02. 2023

Prividi i obračuni

Vanredna sednica Skupštine sazvana je da bi se ostvarila neka vrsta privida demokratije, da se promoviše SNS i napada opozicija, smatra vanredni profesor FPN Dušan Spasojević, dok politikolog Vuk Velebit ocenjuje da je sednica poslužila za obračun sa desničarskom opozicijom koja najviše napada vlast kada je reč o Kosovu.

Velebit je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ukazao da se kosovska tema koristi kao teren za manipulaciju, na kojem vlast traži neku vrstu zajedničke odgovornosti, a istovremeno isključuje ostale političke aktere iz drugih procesa. 

”Za opoziciju je bitno da razmišlja korak napred, šta je sledeće što žele da dobiju od te diskusije, jer Vučić u toj političkoj igri i dalje uspeva da ih pobedi”, ocenio je on, podsećajući da je sazivanje skupštinske sednice zapravo bio zahtev opozicije, koji je Vučić ispunio. 

Velebit još napominje da je francusko-nemački predlog za rešavanje kosovskog pitanja ”živ dokument” o kojem se i dalje pregovara i koji se menja, pa da samim tim javnost ne mora da bude upoznata sa svakim njegovim segmentom. 

S tim je saglasan i Spasojević, koji ukazuje da u spoljnoj politici često postoje tajni interesi i dogovori, a da je u ovom slučaju moguće da se ide kroz neku vrstu zakulisnih pregovora i ”zavrtanja ruku” zato što ne postoji tekst koji bi prihvatili i građani Kosova i građani Srbije. 

”Mogu da zamislim scenario u kome mi do kraja nećemo znati šta će biti tačno potpisano i prihavćeno, pa će to onda posle da se legitimiše naknadno, nekim izborima ili na neki sličan način”, rekao je on u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Iako to izaziva tenzije na političkoj sceni, Spasojević pretpostavlja da je spoljna procena da tenzije neće eskalirati i da je to jedini način da se dođe do sporazuma, posebno imajući u vidu da su SNS i Vučić ubedljivo najznačajniji politički faktor u Srbiji. 

On podseća da su i Dejtonski sporazum svojevremeno potpisali Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, dva autoritarna lidera koji su u svojim zamljama vladali na nedemokratskim načelima. 

I Velebit pominje Miloševićevo doba, ističući da veruje kako je Aleksandar Vučić upravo na njegovim i greškama drugih lidera naučio kakve su posledice odbijanja različitih predloga, i koliko smo zbog toga izgubili što se tiče Kosova. 

On ipak ne veruje u tezu da o sudbini ove zemlje odlučuje jedan čovek i tvrdi da je to pojednostavljeno gledanje i da se tako nešto nikada nije dešavalo.

”Ne želim da verujem da je to moguće, kao što ne želim da verujem u teorije da Bil Gejts kontroliše svet”, rekao je Velebit.

Na suprotnom je stanovištu Spasojević, čije je mišljenje da, osim jednog čoveka, o našoj sudbini odlučuju i vlade zemalja koje ne interesuje kako će izgledati životi građana Prištine ili Prizrena za pet ili 10 godina. 

Po njemu, to je tužna posledica raspada Jugoslavije, ali i činjenice da živimo u jednom autoritarnom, nedovoljno demokratskom poretku, i da nemamo snage to da promenimo. 

„Da je Srbija demokratičnija, ovaj proces ne bi bio demokratski u punom kapacitetu, ali bi bio drugačiji”, zaključuje Spasojević u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts