05. 02. 2023

Nemamo šta da izdamo

Ako je suditi po raspoloženju Aleksandra Vučića u Skupštini, čak i neskrivenim trenucima besa i ljutnje što postoji otpor evropskom predlogu o Kosovu, moglo bi se zaključiti da je on na putu da prihvati rešenje koje bi podrazumevalo stolicu Kosovu u Ujedinjenim nacijama (UN), ocenio je u intervjuu FoNetu novinar Boško Jakšić.

Ističući da je i sam duboko uveren da je to najbolji predlog i za jednu i za drugu stranu i da dugo vremena ne bismo dobili bolji predlog od ovoga, on je u serijalu Kvaka 23, ukazao da je Kosovo, na žalost, već duže od decenije alfa i omega naše i unutrašnje i spoljne politike.

Povodom nedavne skupštinske debate o Kosovu, Jakšić je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem predočio da je zemlja toliko podeljena po raznim šavovima da ne prepoznaje potrebu da se reši jedno ovako važno pitanje.

Kako je naglasio, „postoji hiljadu i jedan razlog zbog koga režim Vučićev treba rušiti, ali ne oko Kosova“, jer bi rešavanje tog problema „omogućilo da prodišemo svi, a posle toga neka se vodi politička borba“. 

„Ovo nije ni Vučićevo pitanje, ni stranačko pitanje, ovo je par ekselans državotvorno pitanje“, objasnio je Jakšić i napomenuo da ga ostavlja duboko razočaranim činjenica da mnogi to ne prepoznaju.

Upitan o ocenama iz parlamentarne debate kako bi prihvatanje nemačko-francuskog predloga predstavljalo predaju i izdaju, on je podsetio na realnost da zvaničnici Srbije moraju da traže dozvolu da bi otišli na deo teritorije Srbije, kako ga oni i dalje knjiže i kako to piše u ustavnoj preambuli.

O kakvoj izdaji, predaji ili prodaji govorimo kada mi nemamo šta ni da izdamo, ni da prodamo, ni da predamo? Kosovo nije teritorija Srbije. Kosovo se odvojilo, izjavio je Jakšić.

Prema njegovom tumačenju, Srbija je poražena u ratu 1999. godine i kao poražena snaga izgubila je teritoriju, što se mnogim zemljama događalo posle izgubljenih ratova. 

To je bolna činjenica, ali ona je takva. Stalno odbijanje realnosti i jednu i drugu stranu dovodi u ćorsokak, ukazao je Jakšić..

 

On je istakao da bi prihvatanje evropskog predloga donelo mir i stabilnost, što bi bio kapitalni dobitak i za Srbiju i za Kosovo, jer bi se oslobodili bukagija koje vuku već decenijama, mada je napomenuo da ga ne bi trebalo prihvatiti bezuslovno.

Jakšić smatra da je „ukrajinski rat postao katalizator ubrzanja potrebe za rešenjem kosovskog problema, jer kosovski problem preti da bude bezbednosni rizik Evrope, što Evropa u ovoj situaciji sebi neće da dozvoli“. 

Vidimo da se rezervoar strpljenja smanjio, pa i rezervoar tolerancije, primetio je on i ocenio da to potpuno opravdava zašto se ovako oštro postavljaju uslovi. 

To je potvrda da vremena više nema, da je manevarski prostor jako sužen i da je prema obe strane stav da ovu ponudu mogu ili da uzmu ili da ostave, Ali, ako je odbiju, da posle ne optužuju Zapad, jer im je sve jasno predočeno šta će biti, protumačio je Jakšić poruku zapadnih partnera. 

Odluka zato nije ni u Vašingtonu ni u Briselu, već u Beogradu i Prištini, konstatovao je on i upozorio da bi bila „velika  greška ako neko ovde pretpostavlja da i dalje može da kupuje vreme, kao što je Vučić kupovao vreme dok je bila Angela Merkel“.

Jakšić smatra da nije opravdan prigovor poslanika da se ne zna sadržina nemačko-francuskog predloga i podseća da se ne znaju detalji, ali da su kapitalne stvari poznate.

Misli na predlog da Srbija dozvoli ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, da nema obavezu međusobnog priznavanja, a da Kosovo ispuni obavezu iz Briselskog sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština.

Nije obavezno da javnost u sve bude upućena, objasnio je on i naglasio da ne deli  populističku tezu da narod kreira našu politiku prema Kosovu.

Ne kreira. Mi imamo javno mnjenje, ali teško da i ono donosi odluke. Druga je stvar što smo u poziciji da o svemu odlučuje jedan čovek i da je veliko pitanje da li imate poverenja da će taj čovek doneti prave odluke ili neće, rekao je Jakšić.

Osvrćući se na skupštinsku sednicu o Kosovu, on je konstatovao da bi to bio skup lumena, ako bi se pamet merila brojem međusobnih optužbi, uvreda i necivilizovanog ponašanja.

To se, medjutim, više pretvorilo u kozačku skupštinu koja je pokazala oporu činjenicu koliko je  vlast tokom protekle decenije uspela da podeli Srbiju, ocenio je Jakšić.

Za njega je rasprava u Skupštini samo još jedan dokaz da je „demokratija u pubertetu koja sebi dozvoljava da se ponaša kao razmaženo dete“. 

Podsećajući da je i Aljbin Kurti zbog Zajednice srpskih opština organizovao svojevremeno bacanje suzavca u kosovskom parlamentu, Jakšić je rekao da su „ii jedni i drugi, glavni akteri ovih pregovora, na istom civilizacijskom nivou što se skupštinskog života tiče, a taj nivo je negde u podrumu“.

Upitan o Vučićevim kontradiktornim izjavama da neće priznati nezavisnost Kosova i da se protivi njegovom ulasku u UN, ali i da neće da izoluje Srbiju, Jakšić je ocenio da on uvek ima jedan deo nastupa koji je za domaću publiku, a drugi za svetsku javnost. 

Kada govor u Skupštini završi rečima da „nema predaje“, to deluje kao borbeni poklič, ali kada kaže da „nema nezavisnosti Kosova, niti stolice Kosovu u UN’, onda to, prema Jakšićevom viđenju, „zvuči potpuno u suprotnosti sa onim što je rekao da je saglasan sa konceptom evropskog predloga“. 

„Dakle ako vi to odbijate, vi udarate na temelj toga. Onda ne vidim u čemu je slaganje sa konceptom. Tako da bih te sloganske pokliče koje je Vučić imao u svom govoru pripisao domaćoj upotrebi“, rekao je Jakšić.

Na pitanje o Vučićevoj najavi da će Srbija možda morati da uvede sankcije Rusiji, on je procenio da je i to jedan od signala, ali je uočio da se sada izvinjavamo što ćemo spoljnu i bezbednosnu politiku uskladiti sa Evropskom unijom (EU).

Jakšić to vidi kao dokaz koliko duboko smo zabrazdili u zavisnosti i od Moskve i od Pekinga i kao atest da smo napustili proklamovanu zvaničnu spoljnu politiku.

S druge strane, ako se reši Kosovo i taj problem pošalje u arhive, on je uveren da Zapad čak može i da toleriše Srbiju kao egzemplar i jedinu zemlju u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji.

Apsolutno najvažnije je Kosovo, a onda bi sankcije mogle da budu fusnota kosovskog sporazuma, tvrdi Jakšić, mada priznaje da Rusija nikada u ovom regionu nije imala takav uticaj kao što je počela da ga stvara posle 1999.godine. 

Prema njegovom mišljenju, Kosovo je startna pozicija koju su Rusi pametno i vešto koristili, jer imaju dobru diplomatiju, i nametnuli se Srbiji preko meke moći, ideološki i propagandno.

Tako su napravili uporišta da je danas ova desna takozvana patriotska opozicija zapravo proruska, čak slavi i rođendane Vladimira Putina, ali „pragreh, koji je napravljen sa naše strane, potiče od Kosova“, ocenio je Jakšić. 

Kako je obrazložio, ako rešite Kosovo, „vi rešavate i oslobađate se ruskog uticaja, jer je Kosovo najveća poluga tog uticaja“. 

Jakšić predviđa da će Vučić u nastavku pregovaračkog procesa o Kosovu nastupati sa „ojačanom pozicijom zato što će zapadni partneri uvideti sa kakvim je otporima on ovde suočen“. 

„Otporima koji su očekivani, dakle od ove kleronacionalističke opozicije, ali i otporima ove proevropske opozicije“,  za koju mu je nejasno radi, „jer se zalagala za sporazume a sada je protiv sporazuma“.

„Dakle jak je front otpora. U toj meri će Vučić, kao pojedinac protiv televizije, dobiti podršku svojih zapadnih partnera da izgura ono što je, ne zaboravimo, što se uvek tvrdi i što je neka vrsta javne tajne, zbog čega je bio u vreme rascepa sa radikalima i pravljen, a to je da završi kosovski ciklus“, zaključio je Jakić. (kraj) def