19. 03. 2023

Pokret za blanko podršku

Narodni pokret za državu vidim kao pokret za blanko podršku Aleksandru Vučiću da odlučuje o bilo čemu, pogotovo o Kosovu, izjavio je u intervjuu FoNetu politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Istraživanja pokazuju da je više od 80 odsto građana protiv ulaska u Evropsku uniju (EU), ako je uslov za to odricanje od Kosova, ukazao je Milivojević u serijalu Kvaka 23 i ocenio da se to ne može promeniti na osnovu jedne politehnokratske mogućnosti da neko preumi građane, makar to bio i Vučić.

Kada je reč o narodnom pokretu, kako je napomenuo u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, trebalo bi imati u vidu i da unutar same Srpske napredne stranke (SNS) očigledno postoji više tabora, među kojima je najglasniji onaj koji misli da je za Srbiju najbolje ono što Vučić odluči.

Nasuprot tome, unutar SNS sve više glavu dižu još dva tabora, jedan koji smatra da treba priznati Kosovo i okrenuti se NATO, dok je drugi za Rusiju, što pokazuje da tu nema nikakve ideologije.

Ako imate stranku kojoj je jedina ideologija Aleksandar Vučić, onda dolazi do zasićenja, protumačio je Milivojević i ocenio da je SNS na prethodnim izborima dostigla zenit.

Kako je objasnio, njen lider zato mora da pravi nešto šire, nešto što nije obično rebrendiranje stranke, nego pokušaj pravljenja nečega nalik nekadašnjem Socijalističkom savezu radnog naroda.

U svakom slučaju, Milivojević misli da Vučić ima potrebu da pobegne od odgovora na pitanja o čemu je to pregovarao u dijalogu sa Prištinom, šta je prihvatio, ako je prihvatio, ali i na suštinsko pitanje - otkud mu mandat da bilo šta prihvata ili ne prihvata?

Prema njegovom viđenju, Vučić nema mandat Vlade Srbije da odluči o bilo čemu, kao što ni Vlada nema mandat da odluči o bilo čemu što bi bila povreda Ustava, a odustajanje od Kosova bi predstavljalo upravo to.

Postoji, međutim, jedna stvar koju verujem Vučiću - on je i dalje u procesu kupovine vremena. On pokušava da taj proces dijaloga o Kosovu, u kome će u jednom trenutku morati da bude dža ili bu, odloži što je više moguće, naglasio je Milivojević.

Na osnovu izjave američkog izaslanika Gabrijela Eskobara mogu da zaključim da je Vučiću to delimično uspelo, ocenio je on i podsetio da Amerikanci sada pominju kraj godine kao rok do kojeg bi želeli da bude nešto prihvaćeno.

Mi usred Evrope imamo samodršca, što ne smeta onima koji iz EU kotrolišu dijalog sa Prištinom, niti američkoj strani, kao nekoj vrsti nadriposrednika, jer im je Vučić tu da isporuči nekakav rezultat koji se tiče Kosova i Metohije, uveren je Milivojević.

Ocenjujući da to u ovom trenutku odgovara i Vučiću, on smatra vrlo mogućim da se u takvim okolnostima razmišlja i o izborima, što bi opet bilo u prilog tezi o kupovini vremena.

Ta strategija ne mora da bude loša, istakao je Milivojević, koji misli da Srbija treba pregovara do besmisla i da iz razgovora nikada ne izlazi, bez obzira na to koliko ponuđena rešenja bila neprijatna.

Upitan da li to znači da se zalaže za zamrznuti konflikt, on je odgovorio da zamrznuti konflikt ne treba da bude cilj, ali da je i zamrznuti konflikt bolji od rešenja preko noći. 

Ako nema pravičnog i normalnog rešenja u kojem će obe strane nešto da dobiju i mnogo da izgube, ako dakle nema kompromisnog rešenja, onda je bolji i zamrznuti konflikt, naglasio je Milivojević i dodao da ne treba fatalistički žuriti. 

Prema Milivojevićevom stavu, kompromis između stava Prištine da je Kosovo nezavisno i stava Srbije da je Kosovo deo Srbije nije da je Kosovo nezavisno, pogotovo ne potpuno nezavisno, na šta se sada ide nastojanjem da se ono uključi u Ujedinjene nacije (UN).

Komentarišući izjave kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Zajednica srpskih opština (ZSO) ne može biti nova Republika Srpska, on je poručio da je bolje i ne dobiti ZSO, ako je to uslov da Srbija prizna Kosovo i dozvoli mu ulazak u UN.

To, međutim, ne znači da ZSO nije dobra, ima pravo na nepokretnu i pokretnu imovinu, ima svoj budžet i Srbija ima pravo da faktički finansira deo tog budžeta. To znači da bi se na neki način moglo zaustaviti iseljavanje Srba sa Kosova, istakao je Milivojević.

Na pitanje šta bi konkretno podrazumevao kompromis o Kosovu, on je odgovorio da je to nešto između dve krajnosti - našeg i kosovskog ustava, objsšnjavanjući da rešenje mora biti na pola puta.

Na opasku da Zapad ubrzavanjem rešavanja kosovskog problema, koji doživljava kao bezbednosni rizik za Evropu, posebno posle ruske agresije na Ukrajinu, nastoji i da neutrališe ruski uticaj u regionu, Miivojević je uzvratio da je legitiman pokušaj Srbije da ne bude uvučena u sukob NATO i Rusije. 

Uvođenje sankcija Rusiji u ovom trenutku značilo bi da ste u proksi ratu NATO i Rusije stali na stranu NATO, što je takođe uvlačenje u rat. Kao što bi i da učinimo korak dalje prema Rusiji značio to isto, smatra Milivojević.

Iako mnogo kritikuje Vučićevu politiku, on misli da je „onaj deo spoljne politike koji se tiče ukrajinsko-ruskog sukoba, ma koliko nesimpatično bilo, možda jedina moguća mera“. 

„Očekivati od Srbije da podrži sankcije Rusiji koje uvode zemlje koje ne priznaju teritorijalni integritet Srbije bilo bi pomalo mazohistički“, naglasio je Milivojević.

On misli da tehnokratiju u Briselu zanima da „isporuči stabilokratiju“ u Srbiji, što zapravo znači nesmenjivost vlasti i postavlja pitanje koliko su puta iz EU na ozbiljan način intervenisali kada je reč o vladavini prava, neslobodi medija, zbora i govora?

Milivojevića ne nervira Vučić, jer to je Vučić, i onaj devedesetih i ovaj sada, ali ga, iako za sebe kaže da je proevropski raspoložen, nervira što iz EU za ovih 10 godina nije čuo ni jedno opominjanje Vučića zbog toga. 

Šta, važno je da isporuči Kosovo, a nije važno kako će se građani Srbije osećati, da li će ovde sa stanovišta demokratije biti nova Belorusija ili neće, rekao je Milivojević. 

Kako je ocenio, njih zanima da li je i koliko „Vučić kooperativan u tome što se zove isporuka Kosova i to je jedina priča u ovom trenutku“.

Milivojević je za to da se sačeka rasplet rata u Ukrajini, što je mnogo bitnije za ceo svet, i ponavlja da ne treba žuriti sa rešavanjem kosovskog problema, pogotovo ako to nije pravično rešenje. 

Povodom zapažanja da je nešto slično nedavno izjavio i ambasador Rusije u Srbiji, on je podsetio da ga je, zbog stavova o problemu Kosova, jedan deo „nazovi liberalnih krugova“ u Beogradu, okupljenih oko grupe Oktobar, uvrstio na listu ruskih agenata.

Ne predstavljam nijednu političku stranku, ne predstavljam nikoga, osim samoga sebe i znanje i iskustvo koje imam, prateći više od tri decenije događaje na unutrašnjepolitičkom planu u Srbiji, rekao je on i dodao da je u „Rusiji, pardon SSSR, bio jednom pre više od 30 godina, da ruski ne govori i da eto ima albi“.

S druge strane su ovi koji svakoga ko ne misli kao oni nazivaju CIA i NATO špijunima, što Vučić i njegova propaganda forsiraju i uspešno koriste, ukazao je Milivojević.. 

Kako je obrazložio, vlast zapravo svađa te dve opcije koje bi trebalo da se ujedine u borbi protiv nedemokratskog režima i onda se one bave same sobom.

Osvrćući se na polarizaciju na javnoj sceni, Milivojević je ukazao na dva progona ljudi iz medija, pominjući Marka Vidojkovića, koji je relociran zbog pretnji, i Dejana Zlatanovića, koji je mesec dana u zatvoru zbog izjave koja „najgorem slučaju može da bude verbalni delikt“.

Sada i jedni i drugi zapravo zatvaraju oči, oni koji su protiv Vidojkovića zatvaraju oči nad slučajem Vidojković, a oni koji su protiv Zlatanovića i te vrste politike, žmure pred njegovim slučajem, ocenio je Milivojević i konstatovao da se u oba radi o progonu medija i novinara.

Kako je naglasio, „ovde nikoga ne zanima princip, što je jedna divna situacija u kojoj se najbolje snalazi onaj koji je vrhovni šef propagande u ovoj zemlji“.

Upitan o napadima na lidere desničarskih stranaka, koji se protive evropskom predlogu o Kosovu, Milivojević je odgovorio da kampanje protiv njih ne bi bilo da „neko ovih velikih Vučićevih medijskih i pi-ar savetnika iz inostranstva nije izračunao da će to pogoditi ciljnu grupu i ogaditi one nacionalne stranke opozicije koju predstavljaju to troje ljudi“. (kraj) def