02. 04. 2023

Kaskanje za istorijom

Velika šteta je već učinjena zbog toga što se Srbija nije pridružila sankcijama Rusiji, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović, koji ima ozbiljne rezerve kada je u pitanju primena evropskog sporazuma o Kosovu, jer je prepuštena političkoj volji jedne i druge strane.

Objašnjavajući da šteta zbog neuvođenja sankcija nije samo ekonomske, već i političke i reputacione prirode, on je u serijalu Kvaka 23 predočio da se na Srbiju danas unutar Evropske unije (EU) gleda kao na izuzetno sumnjivog kandidata.

Na nekoga u koga većina evropskih zemalja nema preterano poverenje, precizirao je Majstorović u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i upozorio da sve to povratno utiče na proces evropskih integracija Srbije.

Prema njegovim rečima, može se razumeti da u paketima sankcija Rusiji postoje osetljivi delovi koje Srbija sada ne može da prihvati, ali je iz tih paketa sankcija moglo da se izdvoji ono što može da prihvati.

Nažalost, tu vrstu vizije nismo videli u proteklih godinu i nekoliko meseci, konstatovao je Majstorović i ukazao na bojzan da smo propustili šansu i taj strateški prozor, uveren da će se prošitenje EU polako stavljati na drugi kolosek, kako bude odmicao rat u Ukrajini.

U takvim okolnostima biće potrebno mnogo više energije i mnogo više nedvosmislenih političkih koraka kako bi se to poverenje ponovo pokušalo da povrati, naglasio je on i podsetio da se jednom izgubljeno poverenje veoma teško vraća.

Ocenjujući da je spoljnoj politici sedenja na više stolica istekao rok trajanja, Majstorović je poručio da Srbija, ako želi da iskoristi ovaj istorijski trenutak, mora vrlo jasno da se opredeli, ne samo prema odnosima sa Rusijom, već i Kinom.

Prema njegovom stavu, Srbija mora da gleda mnogo više u daljinu, u narednih 20 godina, i da prepozna da jedino u procesu evropskih integracija, ubrzanjem reformi i ispunjavanjem obaveza može da obezbedi vlastiti nacionalni interes, a to je da postane jedna funkcionalna demokratska država.

Na taj način bio bi obezbedjen opstanak srpskog društva, jer će, u suprotnom, biti veoma teško povratiti u suprotnom smeru iseljavanje i demografske trendove, upozorio je Majstorović.

Osvrćuči se na nedavne sastanke o Kosovu održane u Briselu i Ohridu, on je priznao da ima veliku dozu rezerve kada je u pitanju primena sporazuma, iako će on biti sastavni deo evropskog procesa i u Srbiji i na Kosovu.

Ne vidim polugu pritiska koju Evropa ima i na Kosovo i na Srbiju da se taj proces ubrza, objasnio je Majstorović i primetio da je plan implementacije prihvaćen na Ohridu prilično relativizovan u odnosu na prvobitne verzije.

Pošto su interpretacija i primena prepušteni političkoj volji i jedne i druge strane, on nije veliki optimista da ćemo videti iskrene, konkretne i sadržajne rezultate, ukoliko evropske integracije ne budu ubrzane i za Srbiju i za Kosovo i da političari obe strane shvate da jedino činjenjem mogu da unaprede položaj vlastitih građana.

Ukazujući da bi eventualni vanredni izbori u Srbiji negativno uticali na dalji tok pregovora sa Prištinom, Majstorović je naglasio da je situacija sa izborima sa severu Kosova drugačija, jer je rezultat klime nepoverenja i ekalacije, za koju nije odgovoran isključivo Beograd, već veliki deo odgovornosti snosi Aljbin Kurti.

On je Kurtijevu politiku prema srpskoj zajednici, pogotovo na severu Kosova, opisao kao teško razumljivu i prilično neracionalnu, koja je prouzrokovala Srba izlazak iz institucija.

U međuvremenu, situacija je eskalirala, specijalne snage su došle na teren i očigledno da u takvim okolnostima Srpska lista nije spremna da učestvuje na izborima, a bez nje je upitan legitimitet takvih izbora, smatra Majstorović. 

Za Srbe koji žive na tom području od suštinskog je interesa da se Beograd i Priština dogovore i da nađu način kako da se postepeno dogovori povratak Srba u institucije, a za to  prethodno biti neophodan dogovor i oko izbora, protumačio je Majstorović.

Upitan o formiranju Zajednice srpskih opština, on je procenio da nisu jasne ideje i smernice o tome na šta se u sporazumu prihvaćenom u Ohridu misli kada se kaže zajednica opština sa srpskom većinom. 

Nedovoljna definisanost, jasnost i konkretnost tih predloga ne doprinose fleksibilnosti i onome što se u žargonu zove dvosmislena konstruktivnost, naprotiv, mislim da se ovde radi o udaljavanju, ukazao je Majstorović.

Kako je protumačio, čitav proces zavisi od toga sa kakvim će predlogom da izađe kosovska stranka, koliko će on biti konstruktivan, da li će odgovoriti na strahove srpske zajednice i kako će ga  srpska zajednica prihvatiti. 

Tu Kosovo sada ima mnogo jaču manevarsku sposobnost i može pozitivno da utiče  time što će se uključiti u dijalog sa Srbima i dogovoriti nešto što je prihvatljivo za sve, ali i da  forsira neke predloge koji neće biti prihvatljivi za srpsku zajednicu, što bi moglo da dovede do nove eskalacije, obrazložioje Majstorović.

Upitan kako će vlast u Srbiji promeniti narativ u javnosti, imajući u vidu rešenja iz evropskog predloga o Kosovu, on je konstatovao da je medijska scena zarobljena i da predsednik države ima najveću odgovornost za promenu narativa, jer kreira javno mnjenje.

To, ipak, nije jednostavno uraditi preko noći, pošto je 10 godina ovo društvo prilično izolovano od procesa koji se dešavaju u regionu i svetu. Zato građanima nije lako da prihvate neki drugačiji narativ, rekao je Majstorović. 

On je ilustrovao i da se u regionu na Srbiju gleda kao na nezgodnog suseda, nekog ko mnogo viče u svom stanu, međutim zidovi su jako tanki, ta buka se čuje i onda se komšiluk oseća prilično neprijatno. 

Majstorović misli da je zamrznuti konflikt i dalje realna opcija za problem Kosova, ali da nije dobra za Srbiju, zato što bi to doprinelo njenoj regionalnoj izolaciji.

Kako je poručio, svi oni koji se zalažu za zamrzavanje konflikta nisu u potpunosti pošteni prema javnosti i ne objašnjavaju koji su troškovi politički, ekonomski, socijalni i demografski takvog pristupa. 

Srbija će ili biti deo EU i snažiti sebe politički, ekonomski socijalno i kulturološki, ili ćemo biti prepušteni sami sebi kao malo ostrvo okruženo Evropom i NATO savezom, koje je samo sebi dovoljno i samozadovoljno, ali u suštini prilično nazadno i kaska za istorijskim trenutkom, upozorio je Majstorović.

On smatra da na javnoj sceni Srbije apsolutno postoji velika doza nepoštenja, pa veoma često može da se čuje kako ćemo sutra biti u EU samo da rešimo Kosovo i uvedemo sankcije Rusiji.

To je veoma nepošteno, jer nema uporište u realnosti, niti u onome što je osnova za vođenje pregovora Srbije sa EU. Uslovi nisu menjani od 2014. godine, kada su napisani prvi put. Dakle, i vladavina prava, i rešavanje Kosova, i zajednička spoljna i bezbednosna politika, precizirao je Majstorović.

Sve su to uslovi koji su vrlo jasno, transparentno i javno definisani, ocenio je on i napomenuo da je stvar procene političkih aktera zašto to zloupotrebljavu.

Upitan o perspektivi članstva u EU, Majstorović je istakao da mora postojati jasan vremenki okvir kako bi političari u regionu imali neku vrstu orijentacije u vremenu. 

Da ne gledaju samo od izbora do izbora, već da planiraju teške i zahtevne reforme u realnom vremenskom periodu, objasnio je Majstorović, koji i dalje misli da sve zemlje Zapadnog Balkana, ukoliko ulože nedvosmisleni napor, mogu grupno da budu primljene u EU do 2030.godine.

Na pitanje o šansama da Srbiji, u pristupnom procesu sa EU, bude otvoren novi pregovarački klaster, ako ne u prvoj, onda u drugoj polovini godine, on je najavio da će se voditi ozbiljan dijalog zato što određeni broj članica uvažava ovo što je urađeno u vezi sa sporazumima o Kosovu. 

Mislim, međutim, da će biti veoma teško postići konsenzus svih 27 članica, jer postoje zemlje koje nemaju poverenje u Srbiju i, kada pričaju o proširenju EU, u ovom trenutku govore isključivo o Ukrajini i eventualno Moldaviji, zaključio je Majstorović. (kraj) def.