09. 04. 2023

Lovćen nije na Avali

Beograd bi sada morao da demonstrira želju da gradi dobre odnose sa novim predsednikom Crne Gore i to na osnovama ravnopravnosti, a ne nadređenog i podređenog, izjavio je u intervjuu FoNetu docent Faktulteta političkih nauka Milan Krstić i naglasio je da ravnopravna saradnja u obostranom interesu.

On je u serijalu Kvaka 23 ocenio da je Aleksandar Vučić priželjkivao pobedu Andrije Mandića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori, kao njegovog jasnog favorita, ali da to ne znači da je pobeda Jakova Milatovića nepovoljna po odnose Beograda i Podgorice. 

Ako se fokusiramo samo na drugi krug, mislim da ovo jeste povoljan ishod za Srbiju, ponovio je Krstić, mada je Milo Đukanović  u prethodnih desetak godina na momente bio mnogo bliži vlastima u Beogradu, nego što je trenutno Milatović.

Upitan u razgovoru sa Zoranom Sekulićem da li se Srbija mešala u predsedničke izbore u Crnoj Gori, on je odgovorio da „nije bilo, naročito u kontekstu drugog kruga, poruka nosilaca vlasti koje bi uticale na izborni proces na neki neprimeren način“. 

Naravno, postoji konstantna optužba Đukanovića i njegove partije da se Beograd u nešto meša, ali to je jedna „dugoročna satanizacija Beograda“, za koju nema mnogo osnova, „u ovom kontekstu sada naročito, a i ranije mislim da je često bila preuveličavana“, konstatovao je Krstić.

Upitan kako će Milatovićev izbor za predsednika Crne Gore uticati na odnose Beograda i Podgorice, on je uzvratio kako sama činjenica da nije pobedio Đukanović predstavlja dobar i pozitivan impuls za srpsko-crnogorske odnose. 

Osvrćući se reagovanja pojedinih krugova u Beogradu na Milatovićevu kampanju i izbor, Krstić je uočio da je bilo nekih koji su mu otežavali, poput podrške koju je dobio od Vojislava Šešelja, ali da su i neki građanski i stranački aktivisti, poput Apela 88 i Nenada Čanka, tradicionalno podržali Đukanovića.

Kako je protumačio, oni su pokušavali da prestave kako zapravo sve što nije Đukanović predstavlja pobedu srpskog nacionalizma u Crnoj Gori, preuveličavajući strah od Beograda, što ovog puta nije uspelo.

Ta retorika o Srbiji kao suštinskoj pretnji za Crnu Goru očigledno više ne pije vodu kod velikog dela birača u Crnoj Gori, jer su je se zasitili, pa DPS više nije  mogao samo na osnovu te poruke da pobedi na ovim izborima, smatra Krstić.

Nije posle Milatovićeve pobede Lovćen prešao na Avalu, niti je Ostrog preseljen u Beograd ili na Frušku goru, ilustrovao je on i istakao da se život nastavlja po vrlo sličnom obrascu samo nema jednog čoveka koji je u Crnoj Gori odlučivao o mnogo stvari.

Upitan o procenama da bi, slabljenjem uticaja Srbije na Kosovu, mogao da ojača njen uticaj u Crnoj Gori, Krstić je odgovorio da to ne može da se poredi, ali je dodao da postoje situacije u kojima se pređu granice i u kojima jedna država počinje da se meša u suverene nadležnosti druge države. 

On se iskreno nada da se to neće desiti zato što bi u ovom povoljnom trenutku za izgradnju dobrih odnosa Srbije i Crne Gore bilo vrlo pogrešno ako bi Beograd to pokušao da radi. 

Beograd trenutno i nije ni u situaciji da to uradi, ali će verovatno pokušati da dobije podršku Podgorice za neke teme koje smatra prioritetom, poput Otvorenog Balkana, što nije nužno loše, izjavio je Krstić.

On misli da će, posle Milatovićeve pobede na izborima, biti promenjen odnos prema toj inicijativi i podseća da novom predsedniku Crne Gore nije smetalo što je u kampanji podržavao Otvoreni Balkan, koji prema nekim istraživanjima podržava i većina građana Crne Gore.

S druge strane, Krstić sumnja da će se Beograd artikulisati na agendi da Crna Gora povuče priznanje nezavisnosti Kosova, jer smatra da to nije realno i da bi samo dovelo do turbulencija u bilateralnim odnosima.

Povodom Milatovićeve izjave da se neće otvarati ni tema ugovora Srpske pravoslavne crkve (SPC) i crnogorske države, on je procenio da je pitanje kako bi se u Crnoj Gori stvari odvijale posle 2020.godine da DPS i Đukanović nisu na „necivilizacijski način udarili na imovinu i položaj SPC“.

Milatović danas ne želi da se vraća na te podele, jer je njegova ideja da sa identitetskih pređe na na ekonomske i teme koje su vezane za budućnost, uveren je Krstić.

Ističući da je, posle parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, idealna prilika da se reši problem ambasadora Srbije u Crnoj Gori, on je naglasio da bi bila veoma dobra poruka da Milatović  zamrzne partijske funkcije i da se ponaša kao predsednik svih građana. 

Krstić je, pri tome, podsetio da se to u Srbiji nije dogodilo, uprkos više obećanja, što je označio kao „veliki promašaj u pogledu demokratskih kapaciteta države“.

Kako je ukazao, svejedeno je da li će Vučić ostati na čelu stranke ili biti lider nekog novog pokreta, jer će suština biti ista čak i ako forma bude promenjena.

Prema Krstićevom stavu, izborni proces u Crnoj Gori je protekao bez većih nepravilnosti i incidenata, što je poruka koju bi trebalo da sledi čitav region.

Ne samo kada je u pitanju izborni dan, već i način na koji je Đukanović prihvatio poraz, iako je posle njegovog dostojanstvenog govora, novinarka TV Vijesti onemogućena na postavi pitanje, ali je to bio simbolički završetak onoga što se dešavalo dok je bio na vlasti.

Krstić bi iskreno voleo kada bi se talas demokratskih promena iz Crne Gore proširio na ceo region, iako je skeptičan da tako nešto sada može da se desi, uprkos tome što je Milatovićeva pobeda pozitivan impuls. 

On je primetio da su u Republici Srpskoj, pa i čitavoj Bosni i Hercegovini, ali i Srbiji, brojni već počeli da spekulišu o tome ko bi mogao da bude srpski ili bosanski Jakov Milatović. 

„Dakle, ima neke inspiracije u tome što se dogodilo u Crnoj Gori za širi region, ali uslovi za smenu režima nisu baš isti u Beogradu, kao što su bili u Podgorici“, predočio je Krstić.

Upitan da li i šta opozicija u Srbiji može da nauči iz pobede Milatovića, on je najpre pomenuo pouku iz 2020.godine kada u Crnoj Gori opozicija nije išla sa jednom listom, već sa tri ideološki profilisane liste koje su privukle svoje grupe birača.

Nije, dakle, nužno da se ide sa jednom veliku listom kao što je bio DOS 2000.godine. objasnio je Krstić i dodao da nije neophodno ni da predsednički kandidat bude neko ko je harizmatski lider dugo prisutan na javnoj sceni. 

Kako je obrazložio, dovoljno je da to bude neko ko je bez mrlje, ko je obrazovan i ko ima stavove prihvatljive svima, što znači da se nikada nije isticao nekim ekstremnim stavovima.

I naravno, promene nema bez slobodnih medija i mogućnosti da građani imaju pristup svim informacijama, naglasio je Krstić i primetio da je u Crnoj Gori medijska situacija dosta povoljnija nego u Srbiji, gde je ključno da Javni servis dobro obavlja svoj posao. 

On procenjuje da će, posle Brisela, drugo Milatovićevo putovanje biti poseta Beogradu, mada nije siguran kada bi mogla da usledi, s obzirom na to da će na funkciju stupiti u maju.

Možda bi za njegovu političku opciju bilo zgodno da bude u Beogradu početkom juna, pre parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, ali mislim da je verovatnije da će do posete doći krajem juna ili početkom jula, zaključio je Krstić. (kraj) ts