30. 04. 2023

Minsko polje

Kada Miroslav Lajčak govori o miniranju dogovora iz Brisela i Ohrida, više misli na Beograd, nego na Prištinu, mada se oba igrača ponašaju kao da ne žele bilo kakav sporazum, koji se dosta aktivno minira i sa jedne i sa druge strane, izjavio je u intervjuu FoNetu urednik portala nedeljnika Vreme Andrej Ivanji.

To je prosto politika u kojoj se ne prepoznaje dobra volja da se zaista rešavaju stvari, ocenio je Ivanji u serijalu Kvaka 23 i konstatovao da Aleksandar Vučić i Albin Kurti jedan drugom služe kao izgovor.

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, iako među njima ne postoji bilo kakva direktna veza, oni jedan drugom nabacuju na volej i samo je pitanje ko će da zabije poslednji gol.

Prema njegovom viđenju, to je niz uzročno-posledičnih veza koje više od godinu dana stalno vode ka novoj eskalaciji između Beograda i Prištine. 

Govoreći o „pravedničkom busanju u grudi“ , koje se vrlo često čuje u Beogradu, Ivanji je ukazao da je ono proteklih dana pojačano rečnikom kakva zaista ne može da prođe na međunarodnom diplomatskom parketu.

On je upozorio da će građani platiti ceh predsednikovog obraćanja zapadnim partnerima rečima „lažovi, licemeri i prevaranti“.

Kako je rekao, to nije pragmatična politika čiji je cilj da se nađe rešenje, ako je zaista jedan od  spoljnopolitičkih prioriteta Srbije „ono zaboravljeno, nekad davno rečeno - članstvo u Evropskoj uniji (EU)“.

„Ako su građani Srbije prepustili kompletno rukovođenje ove države, i unutrašnje i spoljne politike, jednom čoveku i njegovom najužem krugu saradnika, onda će plaćati račun za to što ta ekipa radi“, ukazao je Ivanji.

„To su zvanični predstavnici Srbije i nikako drugačije na njih ne može da se gleda“, rekao je on i napomenuo da „ne mogu da se razdvojie narod i građani Srbije od njihovog izabranog rukovodstva“.

Ivanji se, ipak, nada da su ljudi koji su u međunarodnoj zajednici zaduženi da se bave ovim regionom navikli da ne pridaju preveliki značaj rečima koje su javno izrečene. 

Prema njegovom viđenju, spasonosno je ako toliki niz brbljanja i kontradiktornih izjava, čas mirotvornih, čas ratobornih, niko ne shvata ozbiljno, sve dok se ne povlače konkretni potezi.

Upitan o srpskom bojkotu lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova, Ivanji je ocenio da je to bila reakcija na „dosta ponižavajući odnos i EU i Amerike prema zahtevima Srbije što se tiče celog tog kosovskog pitanja“. 

Kako je precizirao, „Srbija i njen predsednik insistiraju s pravom na tome da je Zajednica srpskih opština (ZSO) nešto što je dogovoreno pre deset godina, a to je i međunarodna zajednica prihvatila.

Mada su verbalno Kurtija izlagali pritisku da je formira, on ni posle Ohrida nije ništa uradio, ali su onda Beograda i Vučića tražili da nagovori Srbe, pre svega Srpsku listu, da učestvuju na izborima.

To bi, međutim, bilo priznanje kompletnog poraza politike u proteklih godinu i nešto dana i zato je morala da usledi oštra reakcija, jer drugačije taj poraz ne bi mogao da se prikrije, obrazložio je Ivanji.

Bojim se da je prevagnula emotivna reakcija zbog nemoći i frustriranosti da se apsolutno ništa ne postiže, ali te emocionalne reakcije mogu dosta skupo da koštaju, predočio je on i ocenio da „ide eskalacija na eskalaciju“. 

Prema rečima Ivanjija, Kosovo za sve to miniranje biva nagrađeno prihvatanjem zahteva za prijem u Savet Evrope, plus ona vizna liberalizacija, a istovremeno Srbija, ne da nije dobila ništa, nego dobija packe u najnovijem izveštaju Evropskog parlamenta.

Upitan zašto je Beograd bio protiv prijema Kosova u Savet Evrope, ako je u sporazumu iz Brisela prihvatio da se neće protiviti njegovom članstvu u međunarodnim organizacijama, on je protumačio da je to bila „poslednja kap u prepunoj čaši nezadovoljstva“. 

Njemu se to čini kao ishitrena reakcija, jer misli da je Vučić u jednom trenutku izgubio živce, frustriran što apsolutno ne može ništa da ostvari, čak i ono što je zaista logično. 

Ivanji ne bi pridavao preveliki značaj najavama promena u spoljnoj politici, uveren da Srbija u proteklih 10 godina suštinski i nema spoljnu politiku.

Iako se sada najavljuje nova strategija spoljne politike, pa još i neki reciprocitet, kao osveta zemljama koje Vučić naziva lažovima i licemerima, Ivanji nije siguran „da ćemo skoro imati papir u kome će, crno na belo, zaista biti napisana nova spoljnopolitička strategija“.

On misli da je to kao „ono dizanje migova na dronove“ i pretnja da bi Srbija mogla da odustane od evropskog puta, ali ne može i ne želi da vidi mogućnost da se Srbija zaista odrekne nade da će jednog dana biti u EU.

Ivanji je uveren da bi međunarodni položaj Srbije bio povoljniji da su Rusiji uvedene sankcije i procenjuje da je ova bolna tačka povezana sa kosovskom pričom. 

Kako je objasnio, u dve ljučne ključne stvari koje se traže od Srbije - da uvede sankcije Rusiji i sa Prištinom privede kraju pregovore o normalizaciji - zapadna hemisfera od Beograda ne dobija ništa.

S druge strane, obrazloženja naših političara nisu dovoljno dovoljno verodostojna da bi bilo koga ubedila da bi Srbija trebalo da ima neki povlašćeni položaj, ukazao je Ivanji, koji smatra da bi uvođenje sankcija Rusiji sigurno dosta olakšalo celu stvar sa Kosovom. 

On ne zna šta se može očekivati od nove runde dijaloga dve strane, zakazane za 2.maj u Briselu, ali napominje da nije tema samo formiranje ZSO, nego i to što nema ni dogovora o tome kako bi ona suštinski trebalo da izgleda.

Ali, ako ostavimo po strani sve ono što je o tome zapisano, naglasio je Ivanji, Beograd jednostavno, politički gledano, hoće da ima ZSO kao „instrument kojim može da sprovodi svoju politiku i da opstruiše politiku vlade u Prištini“. 

„Što se tiče pozicije Prištine, oni žele da to bude nešto potpuno bezubo, nešto potpuno benigno, što ne može da utiče ni na šta, znači neka nevladina organizacija, neko kulturno-umetničko društvo koje će da se bavi tradicijom ili jezikom“, protumačio je Ivanji. 

Ako Srbija popravi svoj međunarodni položaj, on smatra da će svim Srbima u regionu biti mnogo lakši život, dok Srbima na Kosovu sada „stvarno ne bi bio u koži“.

„Ti ljudi, vrlo iskreno, ne osećaju Kosovo kao sopstvenu državu, već osećaju da to treba da bude nešto srpsko. Oni su upali u procep između dve politike koje se sukobljavaju i ne prepoznaju da se najmanje radi o njihovim interesima“, ocenio je Ivanji.

Upitan kako će Priština instalirati gradonačelnike na severu Kosova, imajući u vidu protivljenje srpske strane, on je upozorio da je to „apsolutno novi veliki novi potencijal za eskalaciju sukoba, jer je Aleksandar Vučić tu utakmicu izgubio“. 

Pošto on sve voli da poredi sa šahom, u tom vučenju poteza na kraju su četiri opštine sa apsolutnom srpskom većinom dobile albanske gradonačelnike, obrazložio je Ivanji.

S druge strane, kako je ukazao, Kurti je dobio odličan zakonski izgovor da tamo instalira jače snage specijalne policije kako bi novim gradonačelnicima i njihovoj birokratiji omogućio da rade. 

Ti izbori zaista jesu frustrirajući. Mlaka reakcija sa Zapada da su ti izbori potpuna farsa jeste kažnjavanje dosadašnje Vučićeve politike, jer ti gradonačelnici ne predstavljaju apsolutno nikog u tim opštinama, naglasio je Ivanji.

Ako u novoj rundi razgovora bude nekog sporazuma, onda bi ti izbori mogli da budu ponovljeni, što je  jedina mogućnost deeskalacije, rekao je Ivanji, ali je zaključio da ne veruje u mogućnost da u predvidivoj budućnosti odnosi Beograda i Prištine zaista budu normalizovani. (kraj) def