07. 05. 2023

Faktički na dnu

Stanje u medijima je loše, ali može da bude i gore kad znamo s kim imamo posla, smatra predsednik NUNS Željko Bodrožić, dok predsednik ANEM Veran Matić procenjuje da poltičke promene ne bi nužno donele slobodu medija ili garantovale njihov kvalitet.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ukazao da ovde postoji permanentno neprijateljstvo političkog establišmenta prema medijima, a da se sada dešava stalno siromašenje nezavisnih medija, smanjivanje redakcija i "nestanak" novinara. 

Zbog toga, svaka mala pretnja je u očima novinara velika pretnja i izaziva strah, objasnio je on i konstatovao da novinari rade pod pritiskom, bez obzira na to da li on postoji ili ne postoji. 

Kako je podsetio u razgovoru s Tamarom Skrozza, ”B92 je nekoliko meseci pred 5. oktobar bio zabranjen i to niko nije ni primetio, a danas svaki pritisak na nekoga znači mogući kraj". 

Pošto u ovom trenutku ne vidi mogućnost smene vlasti, Matić smatra da je važna saradnja i sa vlašću, i sa međunarodnim organizacijama, jer bez institucija ne možemo da napravimo bilo kakav ozbiljniji napredak.

On još primećuje da je tokom devedesetih postojao stalni rast broja medija, da se ulagalo u medije i njihovo povezivanje, a da danas imamo malo jača udruženja. 

”Nekada su ti udruženi mediji činili jednu ozbiljnu snagu, veoma elastičnu kada su u pitanju pritisci, dok sada imamo razbacane medije, lake kao žrtve na lokalnom nivou”, opisao je Matić.

On se pozvao i na istraživanje ANEM, po kojem u redakcijama ima mnogo mobinga, dok 30 odsto ispitanika ima probleme s mentalnim zdravljem.

Uz konstantna targetiranja i uvrede, to je ”jedna zapaljiva smeša koja destruira svaki organizam”, što dovodi do oboljevanja i umiranja mnogih kolega, upozorio je Matić.

S druge strane, Bodrožić najveći problem vidi u neodgovornosti i bahatosti velikog dela medija, napominjući da ”ovo malo novinara traži za sebe slobodu, ali da većina novinara u ovom društvu ugrožava slobode drugih ljudi, konstantno, tri decenije”. 

Prema njegovom stavu, za trenutno stanje u medijima odgovorna je i politička elita, jer oni ”diktiraju tempo”, a za 30 godina u javnom prostoru trebalo bi da su naučili kako se ponaša, kako se debatuje i nadmudruje politički protivnik. 

”Umesto toga, još od početka devedesetih politički protivnik je neprijatelj, glasač druge stranke je takođe neprijatelj, ljudi koji pišu u novinama otvoreno, normalno i profesionalno, takođe su neprijatelji i taj narativ je zavladao našim društvom”, ukazao je Bodrožić. 

Komentarišući nalaze ANEM o mentalnom i fizičkom zdravlju novinara, on je ocenio da je novinarski posao stresan i težak čak i u idealnim uslovima, a da je u "našem ratnom ambijentu koji traje 30 godina, prijatno iznenađen ”da nas je još toliko na nogama”. 

Bodrožić ne zna kako "Reporteri bez granica" rangiraju države na svojoj listi slobode govora i medija,  imajući posebno u vidu da su od pedesetog mesta nadole ”uglavnom sve države sa slabom demokratijom ili nekom vrstom diktature”. 

U tom kontekstu on posmatra i 91. mesto koje je Srbija ove godine zauzela na toj listi  i konstatuje "da smo mi faktički na dnu".

"Iza nas su samo zemlje koje zaista nemaju demokratskog kapaciteta, koje muče i ubijaju svoje građane, a od ovih, uslovno rečeno, normalnih zemalja mi smo izgleda poslednji i nemamo više gde da propadamo”, zaključio je Bodrožić u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts