14. 05. 2023

Lažna slika savršenstva

U kontinuitetu živimo u prividu, jer je dezinformisanje sopstvenih građana postalo način na koji vlast javno komunicira, izjavio je u intervjuu FoNetu član Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, koji se boji da ćemo od nekadašnje politike „i Kosovo i Evropska unija“ na kraju završiti u politici „ni Kosovo, ni Evropska unija“.

Vlast građanima projektuje pogled kroz ružičaste naočare i sliku  savršenstva, koju stalno neko sapliće zato što je ljubomoran na nas, ocenio je Međak u serijalu Kvaka 23, napominjući da je BDP Srbije 42 odsto ispod proseka EU i da bi, u slučaju da je u sastavu Unije, ona bila najsiromašnija članica.

Pozivajući se na podatke da je Srbija, po indeksu korupcije, pala ispod 100.mesta u svetu, a da je na 91.mestu po indeksu slobode medija, on je u rezgovoru sa Zoranom Sekulićem predočio da nas međunarodne organizacije „više ne smatraju čak ni polukonsolidovanom demokratijom, nego hibridnim režimom koji teži ka autokratiji“.

Osim toga, u najnovijoj rezoluciji Evropskog parlamenta jasno se kaže da državni funkcioneri vode kampanju protiv EU i to u državi koja ima status kandidata i koja na papiru hoće da postane članica Unije, ukazao je Međak.

S druge strane, vlast se vadi na to da građani baš i nisu toliko za EU, ocenio je Međak, ali to vidi kao posledicu činjenice da ih vlast konstantno laže već 10 godina porukama kako je pitanje da li je članstvo uopšte dobro za nas ili da neće da nas prime.  

Upitan kako javnost u državama članicama EU danas vidi Srbiju, on je odgovorio da iz Srbije dolaze prilično loše vesti, mada je primetio da se u Evropi ne vidi ili se zanemari čak i kada od nas dođe neka dobra informacija.

Sada je, međutim, problem što dosta dugo, pogotovo od početka rata u Ukrajini, sa ove strane dolaze vrlo loše vesti, ocenio je Međak i podsetio da je Srbija jedina država kandidat koja se nije usaglasila čak ni sa jednim paketom sankcija EU prema Rusiji, što se potpuno kosi sa politkom evropskih integracija.

Na pitanje o porukama iz vlasti da je tragedija u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ posledica i prihvatanja zapadnih vrednosti, on je skrenuo pažnju na to da u 1.članu našeg Ustava stoji da je „Republika Srbija država zasnovana na evropskim vrednostima i principima“. 

„Ako poistovetiš zapadne i evropske vrednosti, onda je upravo tužen član 1. Ustava, da je on kriv za ovo što se desilo. Znači, to je neko vađenje, alibi, politika ’nisam ja kriv, krive su zapadne vrednosti, uhapsite zapadne vrednosti’“, naglasio je Međak.

Upitan o tome što se u regionu Srbija danas dovodi u vezu i sa devedesetim, on je uočio da je retorika dobrim delom tu, da su i neki akteri isti, čak i akteri „za koje smo mislili da su sklonjeni, jer su bili u Haškom tribunalu“.

I oni se pojavljuju i učestvuju u javnom životu, tako da potpuno razumem taj pogled iz regiona, pogotovo kada se uzme u obzir da su oni svi, po glavnom pitanju u ovom trenutku kao što je rat u Ukrajini, jasno na jednoj strani, a mi smo izvan, ukazao je Međak.

Osim toga, ovde se dosta često širi ruska propagandna kampanja, primetio je on i objasnio da region i takvo ponašanje u Srbiji vezuje za devedesete. 

Na pitanje koliko je u takvim okolnostima realna evropska perspektiva Srbije, on je uzvratio da ne deluje realno, ako se ima u vidu koliko smo spremni za članstvo.

Naša karta za ulazak u EU je u kategoriji vladavine prava, borbe protiv korupcije i deljenja zajedničkih vrednosti. Kada su zajedničke vrednosti u pitanju, to se, pre svega, odnosi na spoljnu politiku i stav prema Ukrajini i Rusiji, „gde potpuno padamo na tom testu“, rekao je Međak.. 

Ako se zna da idemo unazad i u vladavini prava, borbi protiv korupcije i slobodi medija, EU je shvatila da je situacija ovde takva dobrim delom i zbog toga što proces pristupanja traje 20 godina, pa može da se desi da napravi rez u politici proširenja i počne da se ponaša geopolitički, predvideo je Mađak. 

Kako je objasnio, „nama će se verovatno pružiti prilika da iz geopolitičkih razloga uđemo, a onda ćemo videti da li ćemo biti zaista toliko nesposobni da tu priliku ne iskoristimo zbog toga u šta smo se pretvorili“.

Upitan da li Srbija nije svesna nove geopolitičke situacije ili je svesno ignoriše i zanemaruje, Međak je odgovorio da je po sredi „ova druga varijanta, jer niko nije toliko nesvestan toga šta se dešava“.

Kako je protumačio, „naša vlast je našla fenomenalnu ravnotežu za sopstvene želje kako doveka biti u situaciji da si na putu ka EU i dovoljno blizu da možeš da pričaš kako si država kandidat, jer to je dobro za tvoj rejting i imidž, a suviše daleko od EU da bi se pravila Unije na tebe primenjivala“. 

Ta ravnoteža je rasturena 24. februara 2022, napadom Rusije na Ukrajinu, i došli smo dotle da moramo da počnemo da donosimo odluke, napomenuo je Međak i konstatovao da su nas odluke već sustigle, „pa smo tako dobili ovaj sporazum sa Prištinom“. 

„Taj sporazum je isforsiran ratom u Ukrajini. On se ne bi desio da nije bilo rata u Ukrajini. Možda se ne bi desio da smo dan nakon početka rata u Ukrajini uveli sankcije Rusima. Da se to desilo, možda bismo taj sporazum izbegli“, procenio je Međak.

On misli da vlast nastoji da se vrati u ravnotežu koju je imala do 24. februara 2022.godine, kada je mogla da ide na bilo koju stranu, da bude država kandidat koja ide ka članstvu u EU, a da pritom suštinski ništa ne uradi, ali napominje da to više nije moguće.

Ukazujući da ne bi bilo prvi put da Srbija kasni za istorijom, Međak je upozorio na opasnost da ćemo „od politike koju smo imali pre 15 godina - i Kosovo i Evropska unija -, na kraju završiti u politici ni Kosovo, ni Evropska unija“.

Pogrešno je shvatanje da Srbija ne može da bude zaobiđena, naglasio je on i ocenio da se režim plaši da izgubi oreol da pruža stabilnost, posebno što događaji u proteklih godinu dana jasno pokazuju da to nije tako. 

Vlast se plaši i mogućnosti da bude formirana prozapadna, proevropska alternativa koja će da rešava probleme, Dok se to ne desi, sadašnja vlast nema alternativu, rekao je Međak, koji u tom kontekstu gleda na kritičke napise u stranim medijima na njen račun.

Zgodno je da samog sebe zaklanjaš iza države, ali država nisu ni predsednik, ni vladajuća stranka, poručio je on i podsetio da smo i ranije imali  predsednike i vladajuće stranke, pa država nije propala kada su oni otišli.

Upitan da li evropskoj perspektivi Srbije ističe zaustavno vreme, on je istakao da želja za ulazak u članstvo EU mora da dođe iz države koja na to pretenduje. 

Niko ne može biti uteran u EU, niti bilo ko hoće to da radi. Želja za članstvom u EU jeste izražena sa naše strane, ali nema šanse da se to desi, ako mi to ne želimo, naglasio je Međak. 

Prema njegovom stavu, Srbija nema drugi ishod osim EU, jer ne može nijedan svoj interes da zaštiti ako ostane izvan članstva. 

Dobri odnosi sa Kinom i Rusijom nam neće pomoći da rešimo probleme sa Hrvatskom, Makedonijom, BiH ili Crnom Gorom, a to je liga koju mi igramo. Mi ne igramo globalnu ligu, izjavio je Međak.

Kako je obrazložio, mi ne rešavamo pitanje Ukrajine, niti pitanje Južnokineskog mora, ma koliko mislili da možemo to da radimo.

Naša pitanja ne možemo da rešimo dok nemamo iste instrumente kao i svi u našem okruženju, a svi u našem okruženju imaju mnogo više instrumenata i mnogo više mogućnosti nego mi, zaključio je Međak. (kraj) def