18. 06. 2023

Hvatanje za slamku

Nasilje se ovde stvara i reprodukuje još od početka ratova devedesetih, ali se proteklih desetak godina proširilo, metastaziralo i postalo svakodnevni način ophođenja, izjavio je u intervjuu FoNetu teatrolog i univerzitetski profesor Ivan Medenica i ocenio da su građanski protesti slamka spasa u koju treba verovati.

Ukazujući da vlast, u sprezi sa svojim medijima, u kontinuitetu reprodukuje nasilje koje ulazi u sve pore društva, on je u serijalu Kvaka 23 ocenio da je na sceni populistički mehanizam proizvodnje straha i permanentnog vanrednog stanja.

Kako je rekao u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, autoritarna vlast u atmosferi vanrednog stanja uvek produkuje neki viši interes da bi imala kontrolu nad društvenim procesima. 

Evidentno je da su dva nedavna masakra bila vrh ledenog brega i da ljudi više nisu mogli da tolerišu atmosferu nasilja, što je glavni značaj i kvalitet ovih demonstracija, istakao je Medenica.

Prema njegovom objašnjenju, građani ne žele da upadnu u klopku planski proizvođene atmosfere nasilja i ekstremizma u svim vidovima komunikacije, niti da budu učesnici u ambijentu u kojem se prag tolerancije veoma smanjio. 

Građani su prepoznali zašto je do zločina došlo i to je vrlo važno, rekao je Medenica, koji smatra da je veoma dobro i to što logistiku za proteste daju one opozicione partije koje su građanske, proevropske i prozapadne orijentacije.

Kao građani, mi sada apsolutno ne možemo da znamo gde će ovo dovesti i da li će doći do preokreta, ali od nas zavisi koliko ćemo biti istrajni, poručio je on i protumačio da je Zapad uzdržan prema protestima zato što je pragmatičan. 

Na nama je da se izborimo da prve vrednosti  budu demokratija, ljudska prava i slobode da bismo o bilo čemu drugom govorili.  Mada kao građani nemamo mnogo šansi da u ovome uspemo, ne vidim razlog ni da se stane, poručio je Medenica.

Upitan o najavljenoj radikalizaciji protesta, on je odgovorio da bi prvo trebalo razjasniti šta ona podrazumeva, da li znači ispostavljanje novih zahteva ili promenu u načinu sprovođenja protesta.

Naravno, svaka radikalizacija u načinu sprovođenja protesta koja bi podrazumevala nasilje ne dolazi u obzir, predočio je on, ali je istakao da je građanska neposlušnost sasvim legitimni oblik borbe protiv autoritarnih režima. 

Ona jeste moguća, ali mi nemamo tradiciju građanske neposlušnosti. Ja bih uvek bio za nju. Ja bih uvek bio za štrajkove i slične mere građanske neposlušnosti, meni je to blisko, ali nisam siguran da smo mi društvo sa dovoljno razvijenim stepenom demokratije za tako nešto, rekao je Medenica.

Protestima se hoće promena situacije u društvu, ali svi vidimo da ništa od zahteva nije ispunjeno i da ih vlast potpuno ignoriše, dodao je on i naglasio da bi za opoziciju glavni cilj trebalo da budu vanredni izbori.

Ako opozicija nije spremna na vanredne izbore, to je njen problem, rekao je Medenica, ali se ogradio da ne misli na izlazak na izbore pod bilo kakvim uslovima.

On smatra da bi „stvar mogla da se zarotira za 180 stepeni“ i da ono što su zahtevi protesta zapravo postanu zahtevi „koje tražimo da se ispune da bi se izašlo na vanredne izbore“. 

„Na vanredne izbore se ne bi izašlo ukoliko se ovi zahtevi protesta ne ispune, ali ne treba bežati od ideje vanrednih izbora“, obrazložio je Medenica, koji ne vidi drugi način za političke promene, osim revolucijom, ali misli da većina građana nije za revoluciju, niti je on sam za to.

Prema njegovom viđenju, velika komparativna prednost onoga što su iznedrili građanski protesti jeste da se režim više ne bi usudio da rizikuje sa bojkotom. 

„U tom smislu je pregovarački potencijal opozicije neuporedivo veći nego što je bio ikada ranije da se izađe na vanredne izbore pod uslovima koje sama bude zahtevala“, istakao je Medenica.

Upitan o pozivu predsednika Srbije Aleksandra Vučića opoziciji na dijalog o zahtevima protesta, on je odgovorio da je za to kasno i da taj poziv nema smisla.

„Ali, ako je to poziv da se utvrde uslovi pod kojima bi se izašlo na vanredne izbore, mislim da su sve partije opozicije dužne da takav razgovor prihvate“, ocenio je Medenica. 

Kako je naglasio, protesti su iskristalisali da proevropske partije mogu da sarađuju bez velikih tenzija i upravo bi one i trebalo da vode priču u postavljanju uslova za izlazak na vanredne izbore. 

Nekoliko partija se korak po korak i uz mnogo kompromisa može udružiti na tekovinama protesta i na proevropskim idejama, ocenio je Medenica i protumačio da su i građani na protestu okupljeni oko progresivnih ideja.

Druga je stvar što je Evropska unija (EU), prema njegovom viđenju, u velikoj meri devalvirala svoje vrednosti i što je u mnogo lošijem stanju, korumpirana i kompromitovana u odnosu na ono što je nekada bila i što je vrlo moguće da im u ovom trenutku nismo potrebni..

Ali, činjenica je da na evropskom političkom spektru nema alternative onome što oličava EU. Mislim da naša težnja ka tim idealima i samoj Uniji treba da bude vrlo pragmatična. Nije ona ništa bajno i sjajno, ali je i dalje bolje od svega što se politički nudi u ovom delu sveta,  uveren je Medenica. 

Sumirajući svoje viđenje stanja u zemlji, on je priznao da ne može da bude preterani optimista, ali je istakao da se „ništa društveno i politički tako zdravo  u našem društvu nije desilo kao što su ovi protesti“. 

„Davljenik se hvata za slamku. Ovi protestu jesu naša slamka i treba u nju da verujemo“, jer je društvo teško bolesno i ne preostaje nam ništa drugo nego da se borimo, naglasio je Medenica i precizirao da je lek u tome da se nastavi u pravcu koji su protesti trasirali. 

Ovi protesti su pokazali da je bar u Beogradu, a Beograd je uvek bio motor promena u celoj zemlji, došlo do promene težišta i da vodeća snaga koju reprezentuju građani jeste progresivna, jeste demokratska i jeste evropska, zaključio je Medenica. (kraj) def