16. 07. 2023

Koprcanje u ponoru

Postoje brojni pokazatelji da naprednjački moćni monolit nije više tako čvrst, smatra novinarka nedeljnika NIN Vera Didanović, dok profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ana Martinoli ukazuje da je otkrivanje spiska botova Srpske napredne stranke (SNS) ozbiljna tema koja se sada trivijalizije i pretvara u vic.

Ona je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet naglasila da bi institucije trebalo da utvrde da li tu ima osnova za krivično gonjenjenje, zloupotrebu službenog položaja ili korišćenja javnih sredstava. 

”Trivijlizacijom teme, oni pokušavaju da nas udalje od razmišljanja o tome ko je odgovoran za sve aktuelne procese”, ocenila je Martinoli u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Prema njenim rečima, sada se postavlja i pitanje lične odgovornosti pojedinačnih botova, ali i ko je odlučio da javni novac i radna mesta u državnim pruzećima pretvori u valutu kojom se trguje i koja postaje kapital jedne stranke. 

Istovremeno, Didanović kao značajnu vidi i personalizaciju priče o botovima, čijnjenicu  da sada imamo imena tih ljiudi, što je naročito važno u malim sredinama, gde su oni godinama proganjali, vređali i pisali sve najgore o drugima.

Drugi važan detalj koji pominje jeste trenutak kada se ovo dešava - neposredno posle mitinga SNS kada su ljudi odlazili za vreme Vučićevog govora. 

”To  je, jedan od momenata koji pokazuje da se u društvu dešavaju velike promene, a da se promene dešavaju i u stranci", ocenila je Didanović.

Ona misli da je na delu i akcija kontrole štete koju su naprednjaci odmah napravili, na čelu sa svojim bivšim predsednikom Vučićem, koji je potvrdio da je i sam bot. 

Kako je objasnila, ta stranačka akcija usmerena je pre svega prema botovima, koji su sada izloženi u svojim sredinama i nisu sigurni da li ih stranka pušta niz vodu zbog nečega što nisu uradili dobro. 

Otvara se mnogo tema za rad institucija, počev od pravosuđa i Agencije za borbu protiv korupcije, koje govore o "dubini ponora u kome se svi mi koprcamo posle 11 godina ove vlasti”, ocenjuje Didanović.

Kada je u pitanju jezik botova i jezik u javnom prostoru uopšte, Martinoli dodaje da mi već dugo živimo u društvu u kome je jezik nasilja postao uobičajen.

To je jezik kojim se obraćaju nosioci javnih funkcija, podižući temperaturu i stepen agresije i optuživanja, naglasila je ona i predočila da su botovi zapravo samo metastaza onoga što se dešava u javnom prostoru.

Zvaničnici targetiraju pojedince i čitave grupe, nacije ili države, obrazložila je Martinoli, uz opasku da se taj jezik prelio i na vizuelne sadržaje. 

Zbog toga joj se čini da je u ovom trenutku teško da se vratimo i počnemo da komuniciramo normalnim jezikom, jezikom koji operiše činjenicama i argumentima, a ne uvredama i agresijom. 

Eskalaciju verbalnog nasilja posle tragedija 3. I 4. maja Martinoli tumači kao rezultat činjenice da su ti događaji izmestili iz ležišta i sistem, i ljude koji je trebalo da brinu o posledicama.

Prema njenom tumačenju, agresija je bila jedino što su mogli da smisle, suočeni sa svojim strahom, panikom i svešću da je to situacija koja nadilazi njihove kapacitete - intelektualne, stručne i profesionalne. 

S druge strane, Didanović misli da posle tragedija nije ni moglo da se očekuje smirivanje, jer "kada krenete tim putem, vi stalno morate da dodajete gas", a mi imamo vladajuću strukturu koja ne ume drugačije. 

”Ljudi vole moć i oni su je na taj način demonstrirali, jer kada se neko tako ponaša i onda reterira, on pokazuje slabost”, kaže  ona.

Upotreba takvog jezika bila je korisna vladajućoj eliti, jer im je bilo u interesu da polarizuju društvo kako bi lakše manpilisali činjenicama, ocenila je Didanović. 

Ona ”misli da je to rađeno vrlo svesno, ali i da je posle ovih 11 godina, ljudima malo dosta svega toga i da su počeli da vape za normalnošću.

Za nekim bazičnim vredostima, moralom i pristojnošću. To se vidi na protestima i na raznim drugim mestima, zaključila je Didanović u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts