23. 07. 2023

Potreban veliki presek

Kao što niko ne gleda rijaliti, pa je to najgledaniji televizijski program, isto tako svi mrze NATO i vole Rusiju, ali bi svi pre da žive u NATO državama, a ne u Rusiji, izjavio je u intervjuu FoNetu Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put i ocenio da vojna neutralnost postoji za domaće biračko telo, ali da je objektivno neodrživa.

Ako bismo gledali samo administrativno, iz birokratskog ugla, to što Srbija radi i kako deluje u praksi, utisak je da će maltene uskoro ući u NATO, imajući u vidu visok stepen saradnje dve strane, istakao je Milić u serijalu Kvaka 23.

Ako bi se, međutim, gledalo ono što je retorika, naročito u medijima pod kontrolom države, Srbija samo što nije zaratila sa Alijansom, ocenio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Srbija se u tim medijima predstavlja kao da je poslednja brana antiglobalizma u regionu, gde je NATO zapravo najveći neprijatelj i Srbije i Rusije, objasnio je Milić i ponovio da postoji velika razlika između prakse i generalnog sentimenta koji uzgaja animozitete prema Alijansi.

Pozivajući se, međutim, na istraživanje organizacije Novi treći put iz juna prošle godine, ali i Ipsosa i Instituta za evropske poslove, on je istakao da „trenutno podrška za NATO u Srbiji raste“. 

Ono što smo dobili kao rezultat, to je bilo od devet posto u leto prošle godine, „do sada je već blizu 15 odsto“, precizirao je Milić i ukazao na trend da je jedan broj ljudi koji je bio za EU, ali ne i za NATO, sada i za EU i za NATO, uprkos anti-NATO  atmosferi u medijima.

Upitan o ruskom uticaju na antizapadnu retoriku, on je odgovorio da ljudi koji sve svaljuju na ruski uticaj pokušavaju da skinu odgovornost sa Srbije za raspoloženje u javnom mnjenju i okrive Rusiju da sve kontroliše i proizvodi, što nije tačno.

Milić misli da se dosta proizvodi ovde, naročito ako se pogleda veliki broj gostiju u medijima iz akademske zajednice ili je nekada bio u vojsci i policiji, koji zastupaju ruski interes, što ne mora da bude proizvod direktno ruskog uticaja. 

Ono što, međutim, misli da jeste ruski uticaj, to su poruke koje Rusija kreira i distribuira preko svojih medija u Srbiji i koje onda završavaju i u našim medijima.

Upitan na kojoj se strani nove „gvozdene zavese“ Srbija nalazi, imajući u vidu geopolitičke promene u svetu posle ruske invazije na Ukrajinu, Milić je predočio da postoje dve realistične opcije - da pokuša da bude neutralna koliko je moguće ili da bude deo zapadnog bloka.

Biti proruska država u NATO moru nije održiva politika, naglasio je on i poručio da je besmisleno da Srbija sa šest i po miliona ljudi bude tačka u okruženju gotovo milijardu ljudi u državama članicama tog vojnog saveza.

Naš položaj determinišu ekonomija i geografija, ali ne postoji politička volja. U Srbiji smo javno mnjenje pretvorili u belorusko javno mnjenje, a živimo u regionu gde takvu politiku ne možemo da vodimo, smatra Milić. 

Na pitanje o vojnoj neutralnosti Srbije, on je odgovorio da je problem takve politike što deklarativno označava neutralnost u odnosu na NATO, dok su u praksi suštinski svi važniji potezi usklađeni sa NATO. 

Vojna neutralnost postoji za domaće biračko telo, ali je objektivno neodrživa, rekao je Milić, koji misli da ljudi zaboravljaju da je Srbija članica Borbene grupe EU na Balkanu i da je Vojska Srbije reformisana po NATO standardu, sa organizacijom brigada dosta sličnom britanskoj vojsci.

Prema njegovom viđenju, vlast u Srbiji pokušava da izvuče maksimalnu korist od saradnje sa NATO i Zapadom, ali da nikada ne bude deo tog bloka, jer među građanima postoji nezadovoljstvo, zalivano i hranjeno više nego što je rađeno na tome da se prevaziđe ta barijera. 

Za naše građane je najveća trauma NATO bombardovanje, ali zaboravljaju da su na Japan bačene dve nuklearne bombe, pa je 1949. godine potpisao strateško partnerstvo sa SAD, rekao je Milić.

Kako je ilustrovao, Francuska i Nemačka koje su ratovale od 19. veka do oba svetska rata i nanele jedna drugoj ogromna poniženja i višemilionske žrtve, pa su napravile EU i postale najveći partneri, ukidajući svaku mogućnost da ikada više ratuju.

Sva negativna iskustva iz prošlosti moguće je prevazići samo ako neko želi da adresira to pitanje. Ali u Srbiji niko ne želi da adresira to pitanje, jer je nepopularno, protumačio je Milić.

Uprkos tome, on misli da kod građana u regionu, i u Srbiji i na Kosovu, postoji svest da situaciju na terenu kontroliše NATO, pogotovo posle početka rata u Ukrajini.

Podsećajući da su u tekućim krizama na Kosovu poslednju reč imali ili NATO ili SAD, Milić je konstatovao da među građanima, ipak, i dalje postoje ozlojeđenost i iracionalno uverenje da bi trebalo da sačekamo da se promene svetske okolnosti, da Zapad implodira, a NATO propadne.

Kako je naglasio, mnoge stvari su bile trauma u mnogim društvima, ali budućnost ne može da bude stalna konfrontacija, besmisleno je da glumimo samuraje i ostale likove iz mitova zato što to nigde ne vodi.

Naročito je pogrešna strategija da Srbija treba da čeka bolje okolnosti i tako gubi vreme. Ne može Srbija da igra na vreme. Srbija mora da rešava neka pitanja odmah, a pitanje odnosa sa Zapadom je pitanje koje mora da se reši što pre, istakao je Milić. 

On se zalaže za evroatlantske integracije, jer smatra da članstvo u EU i NATO predstavlja kompatibilan paket, koji bi, u bezbednosnom smislu, otklonio mogućnost bilo kakvg sukoba u regionu.

Mislim da samo treba napraviti veliki presek. Srbija ne može da bude istureno odeljenje Rusije, to nije utemeljeno ni u istoriji Srbije, ocenio je Milić i podsetio da smo dugotrajnije savezništvo imali sa SAD, nego što sa Rusijom.

Upitan šta bi Srbija dobila, a šta izgubila, eventualnim članstvom u NATO savezu, on je odgovorio da bi većina građana, „ukoliko bi postojala mogućnost neulaska“, svakako prihvatila saradnju sa Alijansom, jer bi to za državu podrazumevalo neki vid stabilnosti.

U slučaju članstva, naglasio je Milić, to bi podrazumevalo definitivno opredeljivanje Srbije za taj blok, smanjenje rizika da bi mogla da bude izolovana od Zapada i povećavanje njenog kredibiliteta u tom delu sveta.

To je važno i u kontekstu ekonomije i srpske dijaspore, dodao je on i procenio da broj Srba koji žive u Srbiji i onih koji žive u NATO državama nije mnogo različit.

Milić misli da Srbi iz dijaspore i ne bi većinski živeli u NATO državama da su toliko gadljivi prema tom vojnom savezu.

Kao što niko ne gleda rijaliti, pa je to najgledaniji televizijski program, tako isto svi mrze NATO i vole Rusiju, ali bi svi pre da žive u NATO državama, a ne u Rusiji, zaključio je Milić. (kraj) def