17. 09. 2023

Programirano nasilje

Srbija je postala zemlja nasilja sveopšteg nasilja, ukazao je u intervjuu FoNetu psiholog Žarko Trebješanin i ocenio da ljudi na vlasti produkuju sistem izopačenih vrednosti.

Nasilje je postalo model društvenog ponašanja, naglasio je Trebješanin u serijalu Kvaka 23 i primetio da se ponavljaju neki obrasci iz devedesetih godina.. 

Tu postoji neka istorijska veza, objasnio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i konstatovao da verbalno nasilje, jezik mržnje, neprijateljstva i netolerancije predstavljaju nasleđe devedesetih i da se „obnavlja radikalska retorika“.

To nije više samo retorika, nego obnavljanje, forsiranje i negovanje tog mentaliteta, precizirao je Trebješanin i dodao da govor ljudi iz vlasti, bilo u Skuštini ili predsednika Republike, zaista liči na "onaj govor“.

Kako je protumačio, oni neguju jezik netolerancije, sukoba i mržnje, pretvaraju u neprijatelje sve one koji ne misle isto, čak i ako nisu u opoziciji, već jednostavno misle svojom glavom i imaju kritičke primedbe na postupke političara na vlasti.

Za stanje u društvu, pa i za atmosferu nasilja, odgovorni su oni koji su na vlasti i koji diktiraju takvu javnu politiku, pogotovo u ovakvim režimima koji vrlo direktno utiču i na medije i na sve institucije, obrazložio je Trebješanin. 

Oni direktno produkuju sistem izopačenih, naopakih vrednosti, ocenio je on i primetio da su univerzalne vrednosti, bitne za svako društvo, kao što su solidarnost, istina ili poštenje, ne samo iščezle, nego i obezvređene.

Ako danas za nekoga kažete da je pošten ili častan čovek, to zvuči nekako ironično, ispada kao da je budala ili da je lud, rekao je Trebješanin.

Upitan o protestima „Srbija protiv nasilja“, on je odgovorio da pokazuju da ljudi u dubini duše ipak nisu izgubili prave vrednosti i da je zadatak svih koji se ne mire sa sadašnjim stanjem da se bore da se obnovi i vaspostavi sistem vrednosti neophodan svakom društvu koje hoće da opstane.

Pogotovo društvu koje hoće da se razvija i da napreduje kao demokratsko, naglasio je Trebješanin, koji smatra da primitivizam, egoizam i bezobzirnost mogu da uspevaju neko vreme, a da onda ili dolaze neki mehanizmi i to obuzdavaju ili se društvo raspada. 

On poručuje da građani moraju da se bore „bukvalno na sve načine“, ali organizovano, što znači da je to nemoguće bez političkih stranaka. 

Primetio je, međutim, da u Srbiji već dosta dugo traje proces nasilja nad opozicijom, koja je „predstavljena kao crni đavo, kao najgora sekta koja radi protiv države, protiv naroda, protiv porodice, protiv dece ili penzionera“. 

Na taj način ljude ubeđujete da su svi isti i terate ih da budu apatični, da se prilagode i prihvate nasilje, koje proizvodite preko „onih televizija“ i društvenih mreža, rekao je Trebješanih.

Posle se čudite kada se dogode velike tragedije i kažete da to nema veze s vlašću. Pa kako nema, upitao je on i naglasio da nikako ne smemo da obezvredimo javnu reč.

Prema njegvom objašnjenju, reči imaju moćan uticaj, pogotovo zapaljive reči, koje su nabijene emocijama, afektima mržnje i izazivaju nagon za destrukcijom, što je veoma opasno.

Dehumanizacija političkih protivnika uopšte nije bezazlena, ukazao je Trebješanin i konstatovao da se Milenko Jovanov u nedavnom tv duelu sa Zoranom Lutovcem ponašao na način koji ne bi bio pristojan ni u kafani.

Nažalost, u SNS oni to uče na „onoj akademiji“, svi su kao klonirani, rekao je Trebješanin, koji je među aktere nasilja uvrstio i huliganske grupe, nazivajući ih parapolicijskim snagama.

Pre sedam ili osam godina ga je zaprepastila izjava Aleksandra Vučića kako država ne može ništa da uradi protiv huligana, niti da ih obuzda, što je protumačio kao davanje zelenog svetla za njihove akcije i poraz države.

Ako nemate policiju koja će da se javi na znak uzbune da se negde radi nešto nelegalno, to je slom države, rekao je Trebješanin i upozorio da i satanizacija i kriminalizacija policajaca koji su otkrili aferu Jovanjica predstavlja direktno potkopavanje države i pravosudnog sistema. 

To je stvarno da se čovek prekrsti. Tu vidite koliko je to sve naopako i koliko je država zaista u sprezi sa kriminalom, ocenio je Trebješanin i potvrdio da Srbija nije samo zemlja sistemske korupcije, nego i sistemskog nasilja.

Sa tim je na neki način komplementarna i činjenica da je ovde urušen obrazovni sistem, što nije slučajno, rekao je on i pozvao se na podelu kolača u budžetu, jer je to najbolja slika šta vlast hoće od društva. 

Hoće da ljudi budu neobrazovani, nekulturni, primitivni, nepismeni i medijski nepismeni da bi se njima lakše manipulisalo, uveren je Trebješanin. 

Kako je ocenio, onima koji su obrazovani država pomaže da odu u inostranstvo, dok one među njima koji ovde ostanu i uradili su nešto značajno, „a mogu da se kupe, onda ih kupi“.

Upitan kako se leči ova društvena patologija, on je odgovorio da mora da se promeni sistem.

Ako je dijagnoza da je ovo stvarno društvo programiranog nasilja koje proizvodi vlast, onda je jasno kako to može da se menja, rekao je Trebješanin, precizirajući da to ne znači samo promenu vlasti, već i sistema.

Da dođu neki sasvim drugi ljudi, sa sasvim drugačijim načinom mišljenja, koji će uspostaviti  normalan demokratski sistem, toleranciju, empatiju i poštovanje drugog čoveka. 

Da izgrade drugačiji sistem vrednosti, ali ne da to budu vrednosti i vrline u čitankama, nego da se vaspostave institucije koje će dovesti do toga da se te vrednosti poštuju, a ko ih ne poštuje i ne drži se zakona, taj će odgovarati, obrazložio je Trebješanin. 

Jednostavno, da se uspostavi ono što smo zaboravili i što sada izgleda kao utopija, a to je ljudski moral, istakao je on i naglasio da ne bi samo da se nada da će tako i biti. 

Pozvao bi ljude da se bore za to. Niko nam to neće dati, to se mora zadobiti, osvojiti ako hoćete, zaključio je Trebješanin. (kraj) def