24. 09. 2023

Kratkotrajna šansa

U Evropskoj uniji (EU) postoji neka vrsta otklona prema Srbiji, smatra Nataša Vučković iz Centra za demokratiju, dok Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove tvrdi da predsednik Aleksandar Vučić i njegova većina ne žele uređenu Srbiju članicu EU, jer bi tako sami sebi zavrnuli ruku.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenio da Vučić kontroliše sve grane vlasti, sudsku, zakonodavnu izvršnu, i da stoga nema nikakav izgovor zašto 11 godina nije sproveo reforme. 

Po njemu, dokumentom o budućnosti evropskih integracija, koji su izradili francuski i nemački eksperti, EU poručuje da prošrenje ponovo mora da se stavi u fokus, a da bi oni koji su dosta dugo u ”čekaonicama” možda trebalo da se pokrenu. 

Jedno od predloženih rešenja - integracije u vidu koncentričnih krugova, Beširi vidi kao način grupisanja Srbije i ”svih ovih nesposobnih oko nas” koji u dogledno vreme neće uspeti da postanu punopravni članovi. 

Kada je u pitanju najava da će se ubuduće samo najznačajnije odluke donositi konsenzusom, a ostale ”kvalifikovanom većinom”, on tu pre svega vidi način da se spreči blokada procesa zbog nečijih bilateralnih odnosa. 

”Drugim rečima, to što vi šurujete sa Orbanom, ne znači da Orban može sutra blokirati nekakve sankcije Srbiji zbog toga što se ne vide jasne reforme”, objašnjava Beširi. 

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, on napominje da se u Briselu ne pregovara o vraćanju institucija Kosova u okvire Republike Srbije, niti o broju albanskih poslanika u parlamentu Srbije. 

”Jedino što se pregovara jeste modalitet po kojem će Beogradu biti prihvatljivo da Kosovo prizna a da ga ne prizna, i da istovremeno omogući, ne samo prihvatanje te nezavisnosti, nego i suživot sa tom nezavisnošću”, uveren je Beširi. 

On poseća da se Srbija gotovo uopšte nije usaglašavala sa spoljnom politikom EU, što vodi do blokiranja otvaranja Poglavlja 31. 

”Da li je Srbiji u ovom trenutku važnije da sačuva potencijalno ukradene pare iz budžeta Srbije i postavljene tamo negde po ruskim bankama, ili je važniji standard građana i njena budućnost, to je očigledno na političkoj većini da donese odluku”, upitao je Beširi.

S druge strane, Nataša Vučković kaže da ideja evropskih integracija u koncentričnim krugovima ili po ”principu regate” nije nova i da je tako u grupama u EU ušlo više zemalja. 

Kako je istakla u razgovoru s Tamarom Skrozza, ”dobro je što se time umanjuje pretnja da će neko da vas uspori na tom putu, da iznese neki problem koji morate da rešavate pre pristupanja”.

Loša strana tog rešenja je što bi neko ko je u grupi s nama mogao da nas uspori, ukazala je Vučković,  ali je potvrdila da je predlog nemačkih i francuskih eksperata o novom načinu proširenja vrlo ambiciozan sa stanovišta vremena i postojećih procedura u Uniji.

Biće potrebna velika brzina delovanja kako bi se pretvorio u realnost, ocenila je ona i naglasila da je veoma važno što se u tom dokumentu 2030. navodi kao godina do koje Unija mora pripremiti institucije i biti spremna za proširenje. 

”To je na neki način vrsta nove posvećenosti tom procesu, s porukom ne samo - imate perspektivu, nego - mi se spremamo za vas”, istakla je Vučković. 

Ona ističe da za Srbiju nema drugog puta osim evropskog, da naš geopolitički i geografski položaj onemogućavaju bilo kakav otklon, čak i ukoliko Vučić hoće da pobegne od toga.

Zbog toga bi, kako upozorava, svaka sankcija bila katastrofalna za Srbiju. 

Po njoj, Srbija svojim sagovornicima u EU ne šalje poruku napora i posvećenosti članstvu, a reforme se ne sprovode dovoljno efikasno u fundamentalnim pitanjima. 

Vučković još kaže da bi na osnovu onoga što smo prošli, trebalo da naučimo kako su u istorijskom smislu kratkotrajne šanse koje se pružaju malim zemljama i da ih moramo iskoristiti u času kada se pojave. 

”Ukoliko to nismo naučili do sada, mislim da nam ni ove nove inicijative unutar EU neće pomoći, jer je do 2030. ostalo još  šest godina, što je strašno malo vremena", zaključila je Vučković u razgovoru za FoNet.  (kraj) zvs/ts