24. 09. 2023

Srbija opet ne kapira

Srbija će biti članica Evropske unije (EU) 2030. godine ili se više ne može nazvati državom, izjavila je u intervjuu FoNetu ekspertkinja za evropske integracije Nataša Dragojlović i ocenila da Aleksandar Vučić može da se upiše u istoriju jedino ako Srbiju uvede u EU, jer sve drugo neće biti vredno nijedne jedine rečenice u istorijskim čitankama.

Upitana o predlogu nemačkih i francuskih eskerata o novom načinu proširenja EU, Dragojlović je u serijalu Kvaka 23 objasnila da je njegova poenta da se omogući da Unija, kao celina, donosi odluke i reaguje na sve izazove, rizike i pretnje po njenu bezbednost i stabilnost.

Ona je u razgovoru sa Zoranm Sekulićem ocenila da nije pitanje da li je to samo za Srbiju dobra ili loša vest, niti Srbija sada može izolovano da se posmatra, pošto je unutrašnje ustrojstvo EU i način donošenja odluka pre svega na državama članicama i na tome šta one dobijaju, a šta gube.

Ovo nije ništa novo, u prethodne dve godine tekao je proces konsultacija i razgovora na temu budućnosti Evrope, ali je rat u Ukrajini sve to ubrzao, naglasila je Dragojlović.

Upitana da li je sada zbog toga nastao istorijski kontekst da se ubrza i proces proširenja Unije, ona je upozorila da će Srbija ostati potpuno izolovana ako ne bude iskoristila šansu koja neće dugo trajati.

Posle pada Berlinskog zida, kako je podsetila, zemlje istočne i centralne Evrope sve odreda su rekle da žele u EU samo da im se više nikada ne ponovi komunizam i da se što više i što pre udalje od Rusije i njenog uticaja, ali Srbija jedina u čitavoj Evropi to nije ukapirala.

Posle bolnog iskustva u protekle tri decenije, ponovo ne kapira o čemu se ovde radi i kuda svet ide, nego se grčevito drži potpuno iracionalniog razloga veza sa Rusijom, ukazala je Dragojlović.

Prema njenom shvatanju, to može biti jedna vrsta ideološke zaslepljenosti koju vladajuće strukture ovde u kontinuitetu neguju od 1945.godine i na njoj vaspitavaju generacije.

To naravno ima veze i sa interesima vladajućih struktura, jer očigledno ni po koju cenu ne žele da raskinu veze sa Ruskom Federacijom, rekla je Dragojlović, koja u tome vidi glavnu prepreku Srbije u odnosu na sve druge aspirante na članstvo u EU. 

Kako je precizirala, druga prepreka koja Srbiju čini drugačijom je Kosovo, jer takav problem nema nijedna država kandidat, ali su te dve prepreke uvek izgovor da vlasti ne sprovode reforme u oblastima kao što su vladavina prava, ljudska prava, sloboda medija i borba protiv korupcije i kriminala.

Na pitanje gde vidi glavni uzrok političke nespremnosti vlasti da sprovodi reforme, ona je kao najveći problem označila mentalni sklop koji ne prepoznaje demokratiju. 

To su ukapirali Slovenci, to su ukapirali Hrvati, to su ukapirale sve istočnoevropske države i  uspostavile kakvu-takvu demokratiju, koja je danas u nekim državama uspešna, u nekima, poput Mađarske, manje uspešna, ali su shvatile njen značaj, smatra Dragojlović. 

Kako je ukazala, samo u Srbiji ne možete da dovedete u pitanje komunizam kao diktatorski i totalitarni režim, samo u Srbiji nema odstupanja od državnih i javnih preduzeća, sistema partijskog zapošljavanja, zabrane slobode govora, slobode mišljenja i progona političkih protivnika.

Ona je potvrdila da u Srbiji nema reformi i zato što neminovno razvlašćuju ljude na vlasti i ugrožavanju njihove pozicije i konstatovala da je ovde jednopartijski sistem normalan većini ljudi. 

Ovde nema političke kulture smenjivosti vlasti, ovde se 5. oktobar prikazuje kao incident koji više ne sme da se ponovi, podsetila je Dragojlović i primetila da predsednik države, s druge strane, govori kako je Srbija ekonomski tigar.

Prema njenom mišljenju, ima onih koji bi rekli da danas žive bolje, ali da ih pitate da li bi to žrtvovali za slobodu govora i slobodu medija, odgovorili bi „ne, naravno“, pošto to ne smatraju bitnim, niti su naučeni da im to bude bitno.

Na opasku da se iz toga neizbežno nameće pitanje da li je promena u Srbiji uopšte moguća, ona je podsetila da je to pitanje postavljano i u mnogim evropskim prestonicama i da se onda u vreme kancelarke Merkel pojavio pojam stabilokratije. 

Dakle, ukoliko neko obezbeđuje da se nesmetano sprovode osnovne stvari koje su politički ili ekonomski bitne za EU i SAD, manje je važno da li je taj lider demokrata ili nije, da li je ta zemlja korumpirana ili nije. Realpolitičari tako razmišljaju, obrazložila je Dragojlović.

Ona smatra da je stabilokratija nastala i sprovođena proteklih 10 godina, ne samo u Srbiji, nego na čitavom Zapadnom Balkanu, upravo zato što je neko pažljivom analizom zaključio da demokratija ovde nije moguća, a nije bilo vremena da se to raskodira.

To je dugotrajan proces, podrazumeva novi obrazovni sistem i nove generacije da biste raskodirali one, što bi rekao Svetislav Basara, kojima je komunizam spržio matičnu ploču, ukazala je Dragojlović.

Ona misli da vremena ni sada nema, ali napominje da vremena nema ni EU i da u minut do 12 pokreće sopstvenu reformu da bi se pripremila za prijem novih članica. 

Unija to radi nerado, jer će države članice morati da se odreknu i dela fondova i dela moći u korist ovih novih koje dolaze, rekla je Dragojlović i primetila da je ogroman pritisak da se Ukrajini daju nerealna obećanja o budućem članstvu. 

U poređenju sa prijemom Ukrajine, prijem Zapadnog Balkana izgleda kao da su to lake note, ilustrovala je ona, dok je povodom ruske agresije konstatovala da smo mi taj film već gledali  i otuda nepoverenje, posebno prema onim članicama EU koje su i članice NATO.

U tom kontekstu, Dragojlović vidi kao kontraproduktivno stavljanje Srbije u apsurdnu i nemoguću situaciju da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, a da istovremeno prizna nezavisnost Kosova. 

S druge strane, kako je predočila, domaća propaganda i oni koji su otvoreno ili prikriveno protiv članstva Srbije u EU već čitavu dekadu govore da „nas tamo ne žele i da nas mrze“

Kada u Srbiji kažete „oni će nam uvesti sankcije“, sigurna sam da više od polovine ljudi veruje da je to moguće. I da je to zato što oni nas mrze, a ne zato što mi radimo nešto što je u EU neprihvatljivo, obrazložila je Dragoljović.

Uprkos tome, ona naglašava da uvođenje sankcija realno nije moguće, jer bi i to bilo kontaproduktivno,
Na direktno pitanje da li će Srbija u doglednoj budućnosti postati članica EU, ona je izričito odgovorila da će „Srbija biti članica EU 2030. godine ili se više ne može nazvati državom“.

U tom slučaju bismo najkasnije 2028.godine morali da završimo pregovore i zatvorimo sva poglavlja da bi preostale dve godine za procedure unutar EU, rekla je Dragojlović.

Ona predviđa da ćemo to videti kada se, posle izbora za Evropski parlament, naredne godine bude pravio novi budžet EU.
„Ako države Zapadnog Balkana budu u budžetu, onda će biti članice EU. Ako nas nema, nikom ništa“, objasnila je Dragojlović.

Ona ne zna da li ove vlasti žele da uvedu Srbiju u EU, pošto može da procenjuje na osnovu njihovih postupaka i odstupanja od zvaničnih proklamacija, ali je sigurna da žele da ostanu na vlasti. 

Ukoliko je članstvo u EU jedini način da ostanu na vlasti, onda će oni to uraditi, smatra Dragojlović.

Prema njenom viđenju, sve ovo što Vučić radi, od gradnje puteva, do populističkih mera, to je politički vrlo praktično i ima rezultat, jer takvom politikom dobija podršku većine građana koji izlaze na izbore. 

Ona, međutim, procenujuje da „jedini način da se taj čovek stvarno upiše u istoriju jeste da uvede Srbiju u EU“, uverena da ga „niko neće pamtiti ni po kakvim autoputevima“.

„Ako on to bude uradio, biće upisan u istoriju kao državnik koji je vodio Srbiju kroz burna vremena i na kraju je doveo u sigurnu luku. Sve drugo nije vredno nijedne jedine rečenice u istorijskim čitankama“, zaključila je Dragojlović. (kraj) def