01. 10. 2023

Udaljeni hiljadama milja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ide u defanzivu, u pokušaju da povrati kredibilitet koji je na diplomatskom planu, posle događaja u Banjskoj, definitivno narušen, izjavio je u intervjuu FoNetu direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović.

Ne znam da li će u tome uspeti, ali Srbiju, uz Kosovo, opterećuju i pitanja neuvođenja sankcija Rusiji i nepostojanja vladavine prava u zemlji, što su ključne odrednice srpske politike, ukazao je Bandović u 250. izdanju serijala Kvaka 23.

Kako se bude odigralo na ta tri polja, a mora da se odigra pošteno i transparentno, zavisiće i ishod partije Vučićevog političkog šaha, predvideo je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ukazujući da je domaća javnost potpuno anestezirana.

Mislim, međutim, da stvari koje se tiču Kosova neće biti sklonjene sa agende međunarodne javnosti i diplomata i da će ubuduće razgovori biti mnogo otežani nepoverenjem koje će se gajiti prema Srbiji, smatra Bandović.

On misli da je situacija na Kosovu, i pre događaja u Banjskoj, bila na korak od sukoba, ali nije očekivao da će doći do „jedne vrste vojne akcije“, koju su Evropska unija (EU), Amerika i Velika Britanija okarakterisale kao akt terorizma. 

U međunarodnoj javnosti, kao i u slučaju napada na pripadnike KFOR ranije ove godine, biće upamćeno da je sada organizovan teroristički akt pobune u Banjskoj, što ovdašnjoj javnosti možda može drugačije da se predstavi, ali teško i inostranoj, naglasio je Bandović.

Upitan o ciljevima ove akcije, on je odgovorio da može samo da nagađa, ali je rekao da je to možda bilo pravljenje destabilizacije sa  ambicijom da se u pregovorima predstavi kao jedna vrsta faktičkog stanja, a potom i pravnog stanja.

Bandović napominje da je proteklim događajima srpska zajednica na severu Kosova mnogo izgubila i upozorava da će sada svaki albanski policajac misliti da u svakom srpskom mestu i selu na severu postoji neka oružana grupa ili teroristička grupa spremna da puca.

To je veoma blizu vanrednog ili stanja neposredne ratne opasnosti. Opet smo hiljadama milja udaljeni jedni od drugih, predočio je Bandović i precizirao da su Srbi na severu, koji su inače razvlašćeni i ne učestvuju u institucijama, dovedeni u situaciju da budu na nekoj vrsti stuba srama. 

Prema njegovom mišljenju, i Srbija je izgubila mnogo u smislu diplomatskog imidža koji je imala u pregovorima, „zato što smo sada pokazali da, dok vodimo dijalog, mi se u stvari pripremamo za rat“.

To će, bez sumnje, biti tako doživljeno i u Vašingtonu, i Londonu, i u Briselu i Berlinu. Biće veoma teško povratiti poverenje koje je Srbija nesumnjivo imala u pregovorima, naročito u prethodnih nekoliko rundi kada je Priština optuživana da nije kooperativna, ocenio je Bandović. 

Kako je protumačio, sada je slika potpuno promenjena, jer će ovog puta srpska strana, više nego albanska, biti viđena kao sklona da pribegne nasilju.

„Međunarodna istraga će utvrditi, a možda i neće, ali će svakako biti ogromna sumnja da je Srbija za ovo znala, da je htela ovako nešto ili da je indirektno, ako nikako drugačije, učestvovala u tome“, rekao je Bandović.

Pozivajući se na iskustvo ratova i oružanih incidenata u bivšoj Jugoslaviji, on je konstatovao da paravojne formacije nikada ne deluju izolovano i potpuno autonomno, nego su uvek u koordinaciji sa zvaničnim službama bezbednosti.

Naša služba ili naše službe bezbednosti su apsolutno bile upoznate sa tim šta se dešava na Kosovu, pre, tokom i posle cele te akcije, uveren je Bandović.

Ako je Milan Radoičić zaista neko ko je odgovoran za ono što se dogodilo na Kosovu, Bandović smatra da to ide u prilog narativa vlasti u Prištini da su Srbi sa severa ili kriminalci ili ljudi koje kontrolišu kriminalci.

Prema njegovim rečima, imamo veliki problem kako uopšte da predstavimo da na severu Kosova žive i građani koji nisu kriminalci i koji pokušavaju da žive normalan život.

Kako je naglasio, „nama uopšte ne idu u prilog, ni ovog puta“, dokazi o vezama kriminalnih struktura sa „takozvanim čuvarima Kosova i Metohije“.

Ističući da optuživanje samo jedne strane za incident ne ide nikome u prilog, on je rekao da grubo, okrutno i nasilno postupanje specijalne policije prema srpskoj zajednici na severu „čita“ kao želju Aljbina Kurtija i kosovskih vlasti da pokažu kako „praktikuju suverenitet na svojoj teritoriji“.

Bandović misli da je stepen pogoršanja odnosa Srbije i Kosova takav da međunarodne diplomate ni u najgorim snovima nisu mogle da ga zamisle i konstatuje da stanje nije vraćeno na početak, već je otišlo u minus i u devedesete.

On naglašava da je za sve dalje korake „preduslov mir, nedvosmislen mir i aktivan mir“ i da bi tek onda moglo da se priča o normalizaciji.
Misli i da EU neće dozvoliti da pregovori izađu iz dosadašnjeg okvira, jer želi čvrsto, iako ne baš uspešno, da tu stvar vodi kao svoj proces.

Ne verujem da će se dogoditi bilo kakva međunarodna konferencija, zato što za to nisu stvoreni uslovi, rekao je Bandović i ocenio da je možda najbolje i za Srbiju da pregovori ostanu u evropskom formatu.

Najbolje je da se vrate strane pregovaračkom stolu i da ponovo počne dijalog, naglasio je on, svestan da se ne zna kada će se i u kojoj meri to zaista i dogoditi.

Biće teško, EU treba ozbiljno da razmisli u kojoj meri je kredibilitet procesa, pa i same Unije, doveden u pitanje, ali Bandović očekuje da će Brisel mnogo čvršći u zahtevima pregovaračkim stranama. 

Kako je obrazložio, oni moraju da se ponašaju odgovorno, ali i da traže od strana u pregovorima da se takođe ponašaju odgovorno. 

Ako to nemamo, onda nemamo dijalog, a ako nemamo dijalog, onda za nas ne postoji EU, čak ni kao misaona imenica, ukazao je Bandović. 

On smatra da Srbija, ukoliko se to dogodi, neće imati ni status kandidata, već će ući u reverzibilni proces i biti ostavljena po strani, kao što je to, recimo, slučaj sa Turskom.

Upitan da li je realna opasnost da će Srbiji biti uvedene sankcije, on je uzvratio da su šanse izuzetno male i objasnio da EU neće uvesti sankcije zemlji kandidatu.

Povodom najava ubrzanog proširenja EU, Bandović je procenio da bi Unija, imajući u vidu predložene reforme, mogla da bude spremna za proširenje 2030. godine. 

Prema njegovom viđenju, ne treba zaboraviti da ovaj talas proširenja neće biti zbog entuzijazma koji je posvećen Balkanu, „već isključivo zbog entuzijazma i otpornosti koju pokazuju Ukrajinci“. 

Nezavisno od reformi dizajna i metodologije procesa pristupanja Zapadnog Balkana, Bandović je ocenio da o evropskim integracijama regiona uopšte neće moći da se razgovara, ukoliko stvari budu izgledale kao protekle nedelje u Banjskoj ili kao što je situacija u BiH. 

Upitan gde je glavni problem, bar kada je reč o evrointegracijama Srbije, on je odgovorio da je to odsustvo političke volje i nezrelost političkih elita da se prihvate tog zadatka, a možda čak i ideološkoj želji da se ne bude deo zapadnog sveta. (kraj) def