12. 11. 2023

Loša vest za Srbiju

Evroentuzijazam je u padu, jer proces integracija predugo traje, ali i zbog atmosfere koju kreira vlast da nas Evropska unija (EU) zapravo i neće, što je velika neistina, izjavila je u intervjuu FoNetu generalna sekretarka Centra za demokratiju Nataša Vučković i nedavni izveštaj Evropske komisije označila kao lošu vest za Srbiju.

Kako je ukazala u serijalu Kvaka 23, ocena Evropske komisije o ograničenom napretku Srbije pokazuje da je vlast u proteklih godinu dana napravila minimalne korake u procesu evrointegracija.

Izveštaj pokazuje kako nas vidi Evropa, objasnila je Vučković u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i posebno apostrofirala nalaze Evropske komisije o ogromnim manjkavostima u radu Skupštine Srbije, kojima se poručuje da nam parlament „ne  valja“ i da nešto mora da se menja.

Upitana da li uopšte postoji politička volja vlasti da se Srbija integriše u EU, ona je odgovorila da je to veliko pitanje i ukazala da se proteklih meseci i godina Unija često vrlo loše ocenjuje i kreira u javnosti atmosfera neverice, pa nepoštovanja tog procesa. 

Vučković misli da izveštaj Evropske komisije zato mnogo detaljnije ukazuje na one oblasti koje su  zaista kritične za Srbiju i poziva se na konkretne primere koji su postali paradigmatični u neusaglašenosti sa pravilima i principima EU.

Pomenula je, pri tome, vladavinu prava, medije, sektor bezbednosti, borbu protiv kriminala i korupcije i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, napominjući da „naše rukovodstvo“ ne razume da je članstvo u EU u najbolje državnom i nacionalnom interesu Srbije 

Upitana da li vladajuća garnitura ne sprovodi reforme u oblastima koje EU smatra ključnim zato što bih je one oslabile, Vučković je uzvratila da je kod nas politička volja sve i da zavisi od nje šta svaka institucija u Srbiji radi. 

Prema njenom viđenju, to je pitanje za onoga ko je vlasnik političke volje, da li uopšte ima interes da sprovede reforme i da li može da ostane na vlasti, ukoliko obezbedi da institucije deluju po evropskim standardinma.

Vučković misli da je važno pitanje i da li se procesu evropskih integracija vidi kraj i da li će rukvodstvo eventualni uspeh ulaska u EU moći sebi da pripiše kao kredit i od toga politički živi u budućnosti.

Ukoliko se taj kraj puta jasno ne nazire, nego se odlaže godinama i decenijama, onda i politički lideri u tome sve manje vide svoj interes koji može da postane koherentan sa njihovim interesom da ostanu na vlasti, objasnila je Vučković.

Na pitanje koliko su obe strane zaista iskrene u tom procesu, ona je odgovorila kako joj se ponekada čini, iako je to možda cinično reći, da obe strane trenutno u ovoj status kvo situaciji vide neki svoj interes.

Pitanje proširenja EU sada ponovo jeste na dnevnom redu, dominantno iz geopolitičkih razloga, ali još nema odgovora na to kako bi Unija i njene institucije, kao i način odlučivanja, mogli da izgledaju posle ulaska zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, predočila je Vučković.

S obzirom da Unija odluke donosi konzensuom, ona smatra da je neizvesno da li bi države članice podržale proširenje nekim zemljama za koje nisu sigurne da bi prihvatile jedinstvenu spoljnu politiku ili bi otežale proces odlučivanja.

Na drugoj strani, rukovodstva u regionu razumeju zbog čega EU i evropske integracije moraju biti prioritet, jer alternative suštinski nema, ali iz vlastitih političkih interesa nastoje, koliko god mogu, da taj proces odlože, jer ograničava njihovu moć, objasnila je Vučković.

Osvrćući se na deo izveštaja o spoljnoj politici Srbije, ona je ukazala da odnosi sa Kinom, posebno potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini, izazivaju vrlo veliku zabrinutost EU. 

Odnosi s Rusijom su u svetlu rata u Ukrajini drugačije postavljeni, primetila je Vučković, jer se Unija pita da li će Srbija ikada prihvatiti jedinstvenu spoljnu politiku, ako sada se u velikoj krizi, u kojoj Evropa ima rat na svojoj teritoriji, ne pridružuje sankcijama Moskvi.

Sa sankcijama Rusiji kasnimo skoro oko dve godine, ali postoje i neke druge mogućnosti da se pokaže da u tome pratimo EU, ocenila je ona i pomenula uticaj ruskih medija u Srbiji, koji se mnogo apostrofira u izveštaju Evropske komisije. 

Postoji nekritičan odnos prema medijskom sadržaju koji dolazi sa ruske strane, što Evropska komisija vidi kao vrlo otrežnjujuće za njenu ocenu da li je Srbija posvećena evropskim integracijama, obrazložila je Vučković. 

Prema njenom tumačenju, predsednik i Vlada Srbije su do 2025.godine imali veći entuzijazam prema evropskim integracijama, ali je on opao kada je postalo jasno da tada neće biti proširenja.

S druge strane, tačno je i da je pritisak da se donesu odluke i primene sporazumi u vezi sa Kosovom mnogo veći sada, nego što je bio onda. Bilo je relativno lakše prihvatiti Briselski sporazum, nego primeniti ga u svim tačkama, rekla je Vučković.

Ona je, međutim, uverena da će i Beograd i Priština morati da ispune preuzete međunarodne obaveze, jer će, u suprotnom, „snostiti ozbiljne rizike“ i naći se na „vrlo riskantnom terenu, a poznato je šta mogu da budu posledice“.

Za Srbiju je upravo na pitanju Kosova taj rizik najveći, ocenila je ona i konstatovala da je posle Ohridskog sporazuma postalo jasno da je Zapad rešen da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Meni se čini da u toj normalizaciji odnosa postoji jako puno elemenata de fakto priznanja. Ukoliko nismo dobro razumeli, ako nismo dobro čitali, ako nismo narodu to dobro objašnjavali, to je problem koji ćemo sada morati da objasnimo“, poručila je Vučković.

Ukoliko predsednik i Vlada ne primene ono na šta su se obavezali, izložiće velikoj opasnosti sve građane, koji onda neće biti u mogućnosti ni da uživaju koristi evropskog plana rasta koji predviđa vrlo velika sredstva za Zapadni Balkan, upozorila je Vučković.

Ona predviđa da će Kosovo u izbornoj kampanji, po svoj prilici, biti vrlo velika tema i da će se vlast ponovo vratiti nacionalnim trubama. 

Vučić je uvek išao na nacionalne i teme ekonomije. Pošto je ekonomija malo klecava i nije tako dobra kao što je on to predstavljao pre nekoliko godina, Kosovo će za vlast biti glavna tema i ove izborne kampanje, rekla je Vučković.

Procenjujući evropske perspektive Srbije, ona je naglasila da „mi moramo ponovo da zagrejemo srca ljudi za taj proces“, kako bi videli da time zaista dobijaju, jer oni žele dobrobit za sebe, svoje poroduce i život u uređenom društvu.

Ukoliko vide dobrobit iz tog procesa, oni će reći da je EU dobra stvar za sve građane i da je ostvarenje nacionalnih i državnih interesa to da oni dobro žive, smatra Vučković.

Budući da je proširenje EU ponovo u prvom planu, ona je poručila da sada postoji „prostor mogućnosti koje treba uhvatiti, jer neće trajati dugo“.

Neke mogućnosti i prilike smo propustili, to nam je nacionalna sklonost, zato što ne razumemo vreme. Dakle, vremena je malo i u ovom vremenu koje imamo na raspolaganju, kada se ta prilika daje, trebalo bi da uradimo svoj maksimum, istakla je Vučković. 

Prema njenom mišljenju, od ishoda predstojećih izbora mnogo zavisi da li ćemo promeniti način ponašanja, političku kulturu, mogućnosti da razgovaramo o reformama i budućnosti Srbije uopšte ili ćemo se i dalje samo vređati kada iznosimo različita mišljenja. 

Ukoliko ne budemo napravili napredak u političkoj i medijskoj kulturi, nama onda i nije mesto u EU. Ali gde nam je onda mesto, upitala je Vučković. (kraj) def