14. 01. 2024

I institucije i ulica

Ne vidim razlog da opozicija odbije da uđe u skupštinu, smatra direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović, dok urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović dilemu u vezi s mandatima poredi s Tamnim vilajetom, kajaće se i onaj ko ih uzme, i onaj ko ih ne uzme.

Vukadinović je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet objasnio da bi argument za prihvatanje mandata mogla biti namera opozicije da se ”bori na svim frontovima”, ali bi na deo javnosti to delovalo demotivišuće, destimulativno i poput povlačenja.

”Katastrofa bi bila ako bi se spojili negativni aspekti jedne i druge odluke, ako se mandati odbiju, a ne bude povećavanja vaninstitucionalnog otpora i protesta”, ocenio je on u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Istovremeno, Vukadinović smatra da su i institucionalni i vaninstitucionalni scenario raspleta postizborne krize podjednako malo verovatni.

Kako objašnjava, jedan je to što kod nas institucije realno ne funkcionišu, a drugi to što je došlo do zasićenja formom protesta i povećanja skepticizma u pogledu same demokratije.

Ni Popović ne veruje u institucionalno rešenje zato što su institucije odavno zarobljene i u službi partije i vođe, ali procenjuje da bi ”politika i ulica kombinovano mogle nešto da urade”. 

Istovremeno, međutim, on ukazuje na to da protesti, posle ”30 godina razočaranja” i u sasvim promenjenim okolnostima, danas nisu isto što i protesti devedesetih. 

”Moramo da pronađemo druge načine borbe, drugu metodologiju, a ne da se slepo držimo onoga što je bilo, jer je to bio prošli vek”, podseća Popović u izjavi za FoNet. 

Po njemu, debata o mandatima je prilično besmislena, jer će ih skupštinska većina svakako sve verifikovati, dok opozicija posle toga može samo da podnese ostavku. 

”Ali, milion ljudi je glasalo da ih oni predstavljaju u tom telu”, naglašava on i ističe da su građani svoj suverenitet preneli upravo na parlament, koliko god on bio ugrožen. 

Popović još ocenjuje da je neizvesno hoće li se u rasplet postizborne krize umešati međunarodni faktor. 
Kako objašnjava, za to bi bilo potrebno da se desi još mnogo toga i da kriza bude takva da oni nemaju drugog izbora. 

”Nažalost, na Zapadu su još vrlo jake tendencije stabilokratije i tolerišu se autokratski režimi, poput Vučićevog, sve dok mogu da obezbede bar neke osnovne uslove stabilnosti”, predočio je Popović. 

Istovremeno, Vukadinović dodaje da je mešanje stranog faktora mnogo komplikovanije nego što se obično zamišlja. 

Kako ocenjuje, pretnje usporavanjem evropskog puta ne tangiraju ovdašnju vlast, jer se ona na taj put i poziva samo kao na mantru, kada joj odgovara. 

On misli da Zapad ima uticaj i težinu, i da bi u tom kontekstu trebalo posmatrati dozvolu kosovskih automobilskih tablica, mada i druga strana ima svoje mehanizme delovanja. 

”Vučić s jedne strane demonstrira dobru volju, i nagoveštava da će nastaviti sa konstruktivnošću po pitanju Kosova, a s druge zvecka ruskom kartom, kao svojim najjačim adutom i pretnjom da bi se mogao potpuno okrenuti na tu stranu”, zaključio je Vukadinović.  (krj) zvs/ts