21. 01. 2024

Društvena opasnost

Lako je osećati se obeshrabrenim u ovoj političkoj konstelaciji snaga, ali je istrajnost ključna, ističe profesorka Filozofskog fakulteta Tamara Džamonja Ignjatović, dok je pesnik i književni kritičar Gojko Božović uveren da se situacija, uprkos razumljivom besu i depresiji u kriznim vremenima, može razrešiti ako ljudi budu aktivni.

Kao inicijatori ProGlasa, oni su u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet potvrdili da će ta inicijativa nastaviti svoje aktivnosti. 

”Tek sada imamo i moralnu obavezu i ljudsku potrebu da nastavimo da se borimo za ono zašto smo i pokrenuli celu priču oko Proglasa, a to su fer izbori, da se borimo protiv ove izborne krađe i za krivičnu odgovornost onih koji su učestvovali u toj krađi”, objašnjava Džamonja.

Istovremeno, Božović napominje da posle 17. decembra više ne govorimo o hibridnom, već autokratskom režimu koji je ugušio narodnu volju.

”To nisu bili izbori, već u pravom smislu izborni inženjering u čijoj je organizaciji, pripremi i realizaciji učestvovao jako veliki broj ljudi i, što je posebno opasno, jako veliki broj državnih institucija i državnih organa”, ukazao je on u razgovoru s Tamarom Skrozza.

U tim okolnostima, Božović misli da bi svaki odgovoran čovek i svaka organizacija trebalo da budu mediji, da razgovaraju s građanima, da ih informišu, ali i podstaknu da budu aktivni, što će ProGlas i činiti u narednom periodu. 

On naglašava potrebu da u javni dijalog budu uključeni najširi društveni slojevi, jer samo to može pomoći da se prevaziđe jedna ovako duboka, dalekosežna i po svojim pojavnim oblicima dramatična kriza. 

”Srpsko društvo je dramatično podeljeno, a uzroci tih podela su brojni. Te se podele umnožavaju i dovode društvo u nemoguću situaciju u kojoj s jedne strane ništa nije moguće učiniti i s druge strane postoji toliko mnogo zle krvi u vazduhu, da je to društvena opasnost”, upozorio je Božović. 

S druge strane, Džamonja Ignjatović podseća da je ProGlas delovao kao integrativni faktor društva, povezujući one koji su obeshrabreni i one koji su aktivni učesnici političkog života.

Ona ”ne veruje da je moguće da se napravi most ka onima koji prave polarizaciju u društvu, a to je pre svega ona strana koja ima moć”.

Kako je obrazložila, za integraciju među ljudima koji različito misle, potrebni su poverenje i dobra volja, što ne postoji na strani vlasti.

Ističući značaj komunikacije u predstojećem periodu, jer mnogi ljudi misle vrlo slično, ali nisu ohrabreni ili se plaše za svoje pozicije, Džamonja Ignjatović je među njih uvrstila i one koji su u službi  vladajuće stranke, a rade u otetim institucijama.

Prema njenom mišljenju, ”čak i oni koji formalno, deklarativno podržavaju sistem ili mu se otvoreno ne suprotstavljaju, suštinski ne misle ništa dobro o ovoj vlasti".

Što više takvih judi takvih prepoznajete i ohrabrujete da u jednom trenutku i oni kažu ”ne”, to će pre uslediti prelomni trenutak, zaključila je Džamonja Ignjatović u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts