28. 01. 2024

Neće gledati kroz prste

Totalni otklon i prekid konekcije sa Evropskom unijom (EU) više nisu mogući, smatra politikološkinja Nataša Dragojlović, dok Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da ponašanje najviših zvaničnika Srbije prema evroparlamentarcima predstavlja nezabeležen slučaj da država kandidat ulazi u direktan klinč sa nekom institucijom EU.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ukazao da Srbija već neko vreme stagnira na polju evropskih integracija i da su izbori samo još jedno pitanje koje će nam otežati situaciju. 

”Ovo je samo još jedan domaći zadatak, ali bez obzira na to hoćemo li ga obaviti ili ne, to neće značajnije promeniti našu dinamiku, ukoliko se radikalno ne promeni pristup naših vlasti politici proširenja”, ocenio je Subotić. 

Kako je napomenuo u razgovru s Tamarom Skrozza, EU će težiti da napravi iskorake sa državama koje su spremnije da se upuste u reforme, ali ne sme da dozvoli da Srbija ostane po strani, zbog uticaja na region. 

U tom kontekstu, on ističe značaj Plana rasta, kojim se u procesu dodele novca iz evropskih fondova akcenat stavlja na unapređenost vladavine prava i socioekonomskih reformi. 

”Ako nastavi ovako kako je dosad radila, Srbija neće imati ni dinar iz tog Plana rasta”, predvideo je Subotić, uz ocenu da će građani, ako vide da druge države regiona dupliraju iznose koje oni dobijaju, shvatiti da je članstvo u EU ipak naš glavni strateški interes. 

S druge strane, odnos EU prema regionu enigma je za Natašu Dragojlović, tim pre što, po njenom mišljenju, ulazak država Zapadnog Balkana ne bi značajnije poremetio institucionalno funkcionisanje Unije. 

Ona podseća da bi unutrašnje promene u EU trebalo da doprinesu funkcionisanju sa 30 plus država, umesto sadašnjih 27. 

”Koje su to tri? Ko ulazi u te tri? A ko ostaje u plus”, pita Dragojlović i napominje da su Srbija i Crna Gora pre pet godina bile prve na listi, ali da sada imaju konkurenciju na sve strane. 

Kako je naglasila u izjavi FoNetu, pitanje izbora jeste problematično, ali ne i neispravljivo. 

”Utvrdiće se naravno da je bilo nepravilnosti, ali pitanje svih pitanja glasi u kojem je procentu to uticalo na izborni rezultat”, procenila je ona, ubeđena da je sve to poljuljalo uverenje da Srbija na elementarnom nivou jeste demokratija. 

Dragojlović misli da se argumentacija iz Srbije potpuno prenela u Evropski parlament, i da ovdašnje stranke očigledno komuniciraju sa srodnim političkim grupacijama u Evropi. 

Kako je rekla, ”čuju se iste rečenične konstrukcije kao ovde, a i predsednik Vučić je mrziteljima nazvao samo one koji nisu deo Evropske narodne partije, one koji su levo”. 

Tezu da ”Evropa hoće Srbiju, ali ne po svaku cenu”, koju je iznela Alesandra Moreti iz Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, Dragojlović tumači kao poruku da nam se neće gledati kroz prste, kao do sada. 

To ju je, kako kaže, podsetilo na davni razgovor sa Edvardom Kukanom, koji je tada vodio grupu Prijatelja Srbije u Evropskom parlamentu. 

On joj je rekao kako mu je sve teže da "brani Srbiju u Evropskoj Uniji”, a Dragojlović mu odgovorila da ga potpuno razume, jer je i njoj sve teže da "brani Evropsku Uniju u Srbiji”. (kraj) zvs/ts