28. 01. 2024

Nervoza prema režimu

Situacija sa evrointegracijama Srbije je prilično loša, jer među državama članicama Evropske Unije (EU) raste nervoza prema režimu Aleksandra Vučića zbog nedostatka demokratije i savezništva sa neprijateljima Evrope, izjavio je u intervjuu FoNetu Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Poljska, baltičke zemlje, skandinavske zemlje, Beneluks, pa i sama Nemačka, sa ovakvom Srbijom apsolutno neće da idu napred, ocenio je Cvijić u serijalu Kvaka 23, posle nedavne posete Briselu.

Upitan o temama i sagovornicima u evropskim institucijama, on je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem odgovorio da su glavna tema bili „pokradeni izbori“ 17. decembra, koji su pokazali da Srbija ne ispunjava ni prvi kopenhagenski kriterijum za članstvo, a to je demokratija. 

Ako sad ovo prođe, Srbija možda neće biti formalno odsečena iz procesa EU integracija, ali će biti vrlo blizu situacije u kojoj se nalazi Turska, ukazao je Cvijić i potvrdio da je neophodna međunarodna komisija koja bi tačno utvrdila šta se dogodilo na decembarskim izborima.

Uprkos tome što je postizborna kriza na neki način već internacionalizovana, on je ukazao na otpore vlasti u Beogradu, koja se pretvara kao da je sve normalno, kao da nisu “pokrali izbore pred očima celog sveta“.

Postoje određeni delovi u Uniji koji bi možda to i prihvatili, ali je većina apsolutno svesna da bi, ako se to prihvati, mogli samo da se pretvaramo da postoji proces proširenja, ali ga zapravo ne bi bilo, "jer Srbiju koja krade izbore i nije demokratija niko neće hteti u EU“, upozorio je Cvijić.

Upitan da li je u Briselu sreo nekog od mrzitelja Srbije, koje pominje njen Predsednik, Cvijić je odgovorio: „Ne. Svi ti ljudi koje je predsednik Vučić nazvao mrziteljima Srbije su veći prijatelji Srbije nego što je on sam“.

On je predočio da u Evropskom parlamentu režim u Beogradu trenutno brane „nacionalisti i ekstremni desničari Marin Lepen iz Francuske“, ali je ocenio da nam sa „takvim prijateljima, neprijatelji ni ne trebaju“.

Cvijić očekuje da će rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji realno odraziti pravo stanje stvari i biti ekstremno oštra, ali podseća da se Parlament, zbog izbora, raspušta u aprilu i da je zato veoma važno da se u kratkom perodu sprovede međunarodna istraga izbora.

Ako se to ne desi, on je ukazao na rizik da uđemo u situaciju limba, u kojem će Srbija tapkati u mestu, a vlast se pretvarati kao da napredujemo.

Upitan o porukama iz Brisela da EU želi Srbiju u članstvu, ali ne po svaku cenu, on je uzvratio da Srbija sa „nedemokratskim režimom, pa bio to i ovaj sadašnji Aleksandra Vučića ili bilo koji drugi, neće ući u EU“.

„To je normalno zato što nijedna zemlja kandidat koja je bila autokratija nije postala članica EU. Znači, ovakva Srbija neće da uđe u EU, to nije ništa protiv Srbije, za dobrobit Srbije je da bude demokratija“, naglasio je Cvijić.

S druge strane, on misli da režim i neće u EU ako to podrazumeva sistemske reforme, već hoće da uže pod svojim uslovima, „jer oni nisu blesavi i znaju kako se ulazi i kako se ne ulazi u EU“.

Njima je veoma bitno da u procesu evrointegracija dobijaju novac iz EU, ali bi se većina građana, koja je u istraživanjima javnog mnjenja naklonjena Rusiji, ozbiljno zabrinula za svoju budućnost, ako bi vlast odustala od članstva u EU“, uveren je Cvijić.

Prema njegovom tumačenju, onda bi građani, koji su mnogo pametniji od političara, glasali protiv takve vlasti, nasuprot neozbiljnima koji bi Srbiju da uvedu u BRIKS.

Iz tog razloga, vlast se i klacka između antizapadne i proruske retorike na jednoj i svesti da tiha većina na drugoj strani neće da sluša takvu pesmu i da bi, u slučaju prestanka evrointegracija, glasala za neke drugačije opcije, smatra Cvijić.

Podsećajući da je stabilokratija složena reč, zasnovana na stabilnosti i autokratiji, podrazumeva da se nedemokratski režim podržava zato što uspeva da obezbedi neku stabilnost u zemlji i regionu, on je ukazao da je posle Banjske jedna reč otpala.

„Počeli su da shvataju da možda ta stabilnost i nije tako stabilna kao što su oni mislili i onda ostaje  samo autokratija neće u EU i koja nije partner“, rekao je Cvilić, aludirajući na promene u evropskoj politici prema Srbiji.

On misli da su u Evropi počeli da razmišljaju o tome ko bi u Srbiji možda bio bolji partner „od ovih sada“.

Potrebno je da sada „svi shvate, pa i Evropska narodna partija, da je zalaganje za demokratiju u Srbiji i zalaganje protiv izborne krađe njihova zlatna prilika da povrate poverenje građana Srbije u EU“, poručio je Cvijić.

Što pre shvate, stvari će krenuti nabolje, to je suština, ocenio je on i primetio da se ne tome sada stvari lome.

Upitan o porukama Moskve da vlast Srbije vodi odgovornu politiku, a da proteste građana organizuju strane službe, Cvijić je poručio da bi Rusiji biilo bolje da se ne meša u unutarpolitičke prilike u Srbiji. 

Glavni vektor ruskog uticaja nije sama Rusija, nego ovdašnje vlasti koje im to omogućavaju, objasnio je on i konstatovao da bi sve bilo potpuno drugačije i odgovaralo realnosti na terenu kada ne bismo imali takvu situaciju.

Na pitanje da li bi vlasti u Srbiji mogle da posegnu za politikom kupovine vremena, iščekujući eventualnu promenu na američkim predsedničkim izborima, Cvijić je odgovorio da „apsolutno igraju na tu kartu“,

On smatra da je „vlažni san predsednika da Donald Tramp pobedi na izborima u novembru“, iako je Zapadni Balkan za SAD potpuno marginalno pitanje.

Povodom pitanja zašto su organizcije civilnog društva izložene sve većim pritiscima, pretnjama i napadima, on je objasnio da je to zato što precizno i dokumentovano ukazuju na nedostatke vlasti i ugrožavanje demokratije.

Crta je to pokazala vrlo plastično i očigledno na slučaju izbora. To je razlog, oni ne rade za sebe, niti učestvuju u političkoj borbi, nego tačno ukazuju na realnost života u ovoji zemlji, obrzložio je Cvijić. 

To vlastima veoma smeta. Smeta im i to što ne mogu ni na koji način da ih kontrolišu, već samo da ih blate, kritikuju i razvlače po tabloidima, dodao je on, uveren da će civilni sektor izdržati. 

Cvijić ne strepi od vaninstitucionlnog raspleta krize, jer smatra da u društvu „ne postoji apetit za nasilje, ali veruje da postoji istrajnost da se ovakva situacija više ne toleriše“.

Ovde neće biti nikakvih Majdana, koje pominju vlsti, ali se nada da će se nastaviti upornost građana da ne prihvate ovakvo stanje. 

"Znači borba kroz institucije, na ulici. Ako nemate institucije, onda mirna borba na ulici. Ali mirna", rekao je Cvijić, koji na kraju očekuje „sunčani period“. (kraj) def